Kolumne

NASLEĐE

Драгана Зечевић

08. 01. 2021. u 10:53

MOŽE li se sveti car Stefan Dečanski, čije mošti počivaju u Visokim Dečanima odolevajući svim mogućim napadima lokalnog albanskog stanovništva, zamisliti kao albanski svetitelj?

Ili se možda može 14 srpskih patrijaraha upokojenih u jednoj od tri crkve u Pećkoj patrijaršiji proglasiti albanskim? Može li se zamisliti da su freske Simonide i kralja Milutina u svetoj Gračanici dela albanskih autora, a ova svetinja čiji je ktitor upravo kralj Milutin, njihovim kulturnim nasleđem? Baš kao i Bogorodica Ljeviška, oskrnavljena tokom 1999. i zapaljena 2004, u martovskom pogromu i napadu Albanaca na sve srpsko u pokrajini!

Upravo tim napadima na svetinje Srpske pravoslavne crkve Albanci su pokazali da su - one srpske, a ove četiri pomenute svetinje su na listi svetskog kulturnog blaga pod zaštitom Uneska. Međutim, nasrtaji na hramove i sveštenstvo SPC ne sprečavaju prištinsku vlast da traži članstvo u Unesko, organizaciju pod čijom su zaštitom svetinje na koje nasrću. Mada bi se i najnoviji pokušaj, odnosno najava odlazeće ministarke kulture u vladi tzv. Kosova Vljore Dumoši da će uskoro biti prikupljena potrebna dokumentacija za prijavu u Unesko - više može shvatiti kao provokacija s ciljem podizanja tenzija, i ta izjava pokazuje da Albancima ništa nije sveto.

Iako su tokom 1999. i 2004. godine porušili 135 srpskih crkava i manastira na KiM, očito im ne predstavlja problem da srpsko kulturno i duhovno nasleđe pokušaju da predstave kao svoje. Jer, svoje i nemaju! Osim što nemaju istorijsku potvrdu postojanja na KiM, pokazalo se da gaze i svaki sporazum. Uprkos dogovoru najviših delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu, da dok traju pregovori "Kosovo" neće aplicirati u međunarodne organizacije, Vljora pominje Unesko. A nju niko nije demantovao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije