NADAHNUĆA TOMASA ŠIBA: Vučelić otkriva kako je nemački ambasador osnažio svoje tradicionalne antisrpske predrasude

Милорад Вучелић

11. 04. 2021. u 09:30

Treba stvoriti novi, relativno mali lokalni falsifikat da bi se sklopila slika velikog istorijskog falsifikata koji se zove i revizija istorije

НАДАХНУЋА ТОМАСА ШИБА: Вучелић открива како је немачки амбасадор оснажио своје традиционалне антисрпске предрасуде

Milorad Vučelić

AKTUELNI nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib izjavio je da je bombardovanje Jugoslavije 1999. bilo neophodno kako bi se sprečili humanitarna katastrofa i genocid na Kosovu. Na stranu njegova moguća tradicionalna antisrpska predubeđenja i potreba da još jednom opravda oružanu agresiju na jednu nezavisnu državu bez saglasnosti i mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Ali sa velikom verovatnoćom Šib je osnažio svoje tradicionalne antisrpske predrasude, ili stekao pouzdana nova uverenja, gledajući televizijsku i delom filmsku produkciju u Srbiji i njenom okruženju. Uz obilatu finansijsku pomoć zvaničnih državnih fondova. Tu je i nesebično deljenje nagrada i priznanja širom zemlje Srbije. Šib je svoja viđenja Srba mogao učvrstiti i prateći veliki deo medija i čitajući književne tekstove ili kolumne "uglednih" srpskih autošvinista. Najveći deo ovih tvorevina je i napravljen sa unapred zadatom namerom da opravda i amnestira sve one koji su Srbiji nanosili zlo.

Gledajući i čitajući pomenuto, Šib je zaključio da su Srbi za sve krivi i da su svi drugi nevini i nedužni. Gde god ima Srba, ima velike krivice. Od "Porodice", preko "Aleksandra", pa do "Tereta". Srbi su ružni, zaluđeni, prljavi i zli, ili bar nedorasli i verski zatucani šumski ljudi, ali uvek spremni na zločin. A Zapad je, uvek budno motreći na potencijalnog zlikovca, zadužen za pravednu kaznu. Decenijske zapadne sankcije protiv SR Jugoslavije i njihovu katastrofalnu štetu niko ni u kontekstu ni van konteksta tobožnjih umetničkih dela i ne pominje. One su postale blagoslov. Sankcije nisu nepravedne nego više nego zaslužene.

Uništenje i spaljivanje Narodne biblioteke 6. aprila 1941. je bila slučajna greška, ili modernije "kolateralna šteta", a ne posledica Hitlerove direktne naredbe. I to govore ne Nemci, nego Srbi. Namerno ne žele da se sete osvetoljubive Hitlerove slike sa nasilno skinutom tablom sa imenom Gavrila Principa. Princip, inače u novim televizijskim kvaziumetničkim istorijskim falsifikatima, postaje bezmalo psihopata i terorista, za razliku od Hitlera "normalno" opsednutog istorijskim simbolima.

Ne bi bilo iznenađujuće da neka članica NATO proglasi opasnost da će Srbi u Crnoj Gori izvršiti genocid i "humanitarnu katastrofu", te vojno ne priskoči u pomoć komitama i najvećem broju oficijelne montenegrinske policije. Pogotovo što se stvara utisak da su Srbi, koji vo vjeki vjekov žive na teritoriji Crne Gore, došli u goste montenegrinima i komitama. Možda, sudeći po zvaničnim medijima u Crnoj Gori i onima koji ih zdušno pomažu u Beogradu, a koje Šib pažljivo prati i uvažava, jedna nova "Oluja" ne bi bila loša. Jer nimalo slučajno montenegrinske komite izlaze na ulice na 10. april, dan proglašenja NDH! Ili, autentično i njima milije - 10. travnja!

Zašto bi ovo bilo nemoguće kada je moguće da se bombarduju bolnica i porodilište usred Beograda da bi se sprečila humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji! Tako, u suštini baš to, kaže Tomas Šib. Prosto ne znamo kako su mu, i njemu sličnima, promakle litije u Crnoj Gori kao izraz verske zatucanosti gde je takođe na vreme trebalo zapucati.

Na Kosovu se svaki drugi dan napada poneka preostala pravoslavna crkva ili manastir, a posebno kada se u Pećkoj patrijaršiji nalazio naš patrijarh Porfirije. To za diplomatske predstavnike poput Šiba ne predstavlja anticivilizacijski čin. Ta opaka patologija i zlo postaju za njih normalni. Normalizacija zla! Kada na Kosovu ne bude Srba, neće biti ni problema. Kada Srbi kao nezvani gosti budu potpuno, ali baš potpuno, proterani iz Hrvatske, sa Kosova i iz Crne Gore, neće biti opasnosti od genocida i humanitarnih katastrofa. Doduše, možda se deo njih može pokrstiti po ustaškom modelu. Uostalom, ustaške i neonacističke pesme se i razležu Podgoricom i Cetinjem. U savremenim uslovima to je proveren model uspeha. Stara savezništva iz Drugog svetskog rata se ne zaboravljaju. Bar ne kod svih.

Sa Republikom Srpskom će biti većih problema, pa se zato u već pomenutim krajevima juri crnogorski ministar srpske nacionalnosti Vladimir Leposavić zbog izjave o Srebrenici. Dakle, treba aktuelizovati tezu o RS kao genocidnoj tvorevini, koja je već godinama najzastupljenija kod beogradskih komita.

Beogradske komite su slavile uz pesmu i šarene balone smrt Slobodana Miloševića, baš kao što su montenegrinske komite u Mojkovcu uz zastave i pesmu slavile početak NATO agresije na svoju zemlju 1999. godine!

Treba stvoriti novi, relativno mali lokalni falsifikat da bi se sklopila slika velikog istorijskog falsifikata koji se zove i revizija istorije. Zadatak je opravdati sve velike zločine prema srpskom, i naravno ruskom narodu i za zločince od žrtava dobiti amnestiju i ne samo amnestiju nego i izvinjenje. I što veće poštovanje! Naša savremena kvaziumetnička i medijska produkcija zdušno radi na tome, a po meri svojih ubogih ili ugaslih talenata i jadnih intelektualnih mogućnosti.

Ona očigledno nadahnjuje Tomasa Šiba i pretvara njegovo samopouzdanje u drskost i bezobrazluk. Ali pokreće i snažan pokret prave i istinoljubive kulture sećanja. Pa, ko šta ponese!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u večitom derbiju