Oluja - zločin bez kazne

AUTORSKI TEKST AMBASADORKE SRBIJE U FRANCUSKOJ: Hrvati slave, a Srbi tuguju, dok za 2.500 žrtava niko ne odgovara

Г. Ч.

04. 08. 2021. u 22:32

NATAŠA marić, ambasadorka Republike Srbije u Francuskoj, povodom 26 godina od zločinačke akcije "Oluja" u Hrvatskoj, napisala je autorski tekst u listu l'Opinion.

АУТОРСКИ ТЕКСТ АМБАСАДОРКЕ СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Хрвати славе, а Срби тугују, док за 2.500 жртава нико не одговара

Foto: Arhiva Novosti

Tekst prenosimo u celosti.

"Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske su izvršile napad na Srpsku autonomnu oblast Krajina, uprkos činjenici da je ona bila pod zaštitom UN-a ida su njeni predstavnici dan ranije u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.

Ovo je bila operacija „Oluja" izvedena pre 26 godina.

Za nekoliko dana slomljen je otpor i Srbi Zapadne Krajine kreću u povlačenje na istok, u pravcu Republike Srpske (BiH) i Srbije, prepustivši uništenju i skrnavljenju, između ostalog, i 25.000 svojih kuća, 78 crkava i 181 groblje.

Bilans od više od 220.000 proteranih čini ovu operaciju jednim od najvećih etničkih čišćenja u svetu nakon Drugog svetskog rata, o čemu svedoče demografski pokazatelji: prema popisu iz 1991. godine u Hrvatskoj je živelo više od 580.000 Srba (preko 12%), da bi ih 2011. preostalo svega oko 180.000.

Novosti

Zbog masovnog proterivanja i ubijanja civila i zarobljenika tokom i nakon operacije, „Oluja" je u optužnici pred Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja Srba sa prostora na kojem su vekovima živeli.

Uprkos tome, odgovorni iz redova političkog i vojnog vrha Hrvatske nikada nisu osuđeni za ove zločine. Dok godišnjicu ove operacije Hrvatska proslavlja kao Dan pobede, Srbija je obeležava kao Dan sećanja na stradanje i progon Srba. Bolna prošlost se ne može izmeniti, ali očuvanje sećanja na nju ne predstavlja samo iskazivanje pijeteta prema stradalima. 

Odnos prema žrtvama iz redova drugih naroda i iskrenost u želji da se stradanja ne ponove otvaraju perspektivu za održivi suživot i učvršćuju opredeljenje za mir, čineći zajedničke korake ka budućnosti primarnim ciljem i obavezom zarad generacija koje nas nasleđuju.

Opredeljujući se za pomirenje i saradnju sa svima u regionu, Srbija zadržava pravo da pamti i da se bori protiv prećutkivanja svojih žrtava i slavljenja nad njihovim grobovima.

Foto: Arhiva Novosti

U dugoj istoriji svoje državnosti, srpski narod je prolazio kroz velika iskušenja obeležena ogromnim materijalnim razaranjima, skrnavljenjem naše kulturno-istorijske baštine, ali iznad svega nemerljivim gubicima ljudskih života.

Samo u stradanjima u HH veku koji su obeležila dva svetska rata, ali i Balkanski ratovi koji su im prethodili, milionske žrtve nepopravljivo su izmenile nacionalnu demografsku sliku na ovim prostorima. Tokom Drugog svetskog rata se desio planirani, organizovani i u rasnim zakonima nacističke marionetske Nezavisne države Hrvatske utemeljeni zločinčiji je cilj bio potpuno eliminisanje Srba.

Krajem prošlog veka, nažalost, jačanje secesionističkih tendencija vodi ka građanskom ratu koji uz nedostatak demokratskog kapaciteta republičkih političkih lidera tadašnje Jugoslavije rezultira raspadom zemlje u čije su temelje Srbi tokom dva svetska rata ugradili milionske žrtve.

Foto: Arhiva Novosti

Novi surovi sukob otvorio je stare rane i stvorio teškonasleđe koje i danas opterećuje život naroda na prostoru nekadašnje SFRJ. 

Iako su ratovi 90-ih godina bili deo udarnih vesti u medijima, neki događaji su ostali nedovoljno poznati, a svi aspekti njihove složenosti nisu bili u pravoj meri podvrgnuti analizi. To je slučaj i sa operacijom „Oluja". 

Posledice toga su teškoće u postizanju neophodnog i lekovitog pomirenja među narodima koji su donedavno živeli zajedno i koji će neumitno morati da na ovim prostorima dele dobro i zlo i ubuduće.

Foto: Arhiva Novosti

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Kome smetaju srpske zastave i Srpska pravoslavna crkva u Novom Sadu i zašto?
Politika

0 31

Kome smetaju srpske zastave i Srpska pravoslavna crkva u Novom Sadu i zašto?

Novi Sad, Srpska Atina, postao je slobodan kraljevski grad 1748. godine radom Srba. Oni su nakon dobijanja ovog statusa težili da svi narodi koji su u njemu živeli, bez obzira što nisu Srbi, budu slobodni građani. Crkve i bogomolje njegovih žitelja su čuvane, a Srpska pravoslavna crkva je pazila na ravnotežu u odnosima, ne tražeći za sebe veća prava od onih koja su imale druge zajednice. Srpski duh Novog Sada nisu mogle da ugase ni okupacije, a ni komunisti.

12. 08. 2025. u 17:08

Politika
Tenis
Fudbal