Oluja - zločin bez kazne

"BRATA SU MI UBILI KOD KARLOVCA, DECI DA PRIČAMO O STRADANJU": "Novosti" sa građanima na obeležavanju godišnjice zločinačke akcije "Oluja"

З. ГРУМИЋ

04. 08. 2022. u 19:30

UOČI obeležavanja 27. godišnjice zločinačke akcije "Oluja", koja se održava u Novom Sadu, reporteri "Novosti" razgovarali su sa građanima koji su pristizali iz svih srpskih krajeva.

БРАТА СУ МИ УБИЛИ КОД КАРЛОВЦА, ДЕЦИ ДА ПРИЧАМО О СТРАДАЊУ: Новости са грађанима на обележавању годишњице злочиначке акције Олуја

Fima Danilović, izbeglica iz Sarajeva: Niko nas se nije sećao pre Vučića

- Mnogo nam svima znači što se neko setio da ovako obeleži naša velika stradanja. Dok nije Vučić došao na čelo Srbije, niko nije mario za ovu našu veliku tragediju. Živim sama u Petrovaradinu, još se nisam skućila, ali se nadam da će osvanuti dan kada ću i ja dobiti svoj krov nad glavom.

Mirko Ercegovac, izbeglica iz Tenje kod Osijeka: Da nikada ne zaboravimo

- Trebalo bi ovaj dan da se obeležava i da se nikad više ne zaboravi. Pobili su nam tolike ljude, nejač...Sećam se tih strašnih slika, nikada neđu moći da ih odagnam iz glave. Živim na Klisi u Novom Sadu, ovde smo dobro primljeni, ali nostalgija vuče za rodnim krajem. Poreklom sam sa Banije, ali sam poslednjih godina živeo u Tenji pa sam izbegao u Novi Sad.

Trivun Obradović, žitelj Perleza: Brata su mi ubili kod Karlovca

- Kao vojnik učestvovao sam u borbama kod Karlovca, a moj mlađi brat Milovan poginuo je tamo u uniformi JNA . Ovako kao danas uvek moramo da se podsećamo na ove tužne dane, da ne zaboravimo kolika nam se nesreća dogodila i da uvek budemo svesni u kakvom okruženju živimo.

Milan Mrkobrad, izbeglica iz Vojnića sa Korduna: Deci da pričamo o stradanju

- Bio sam na današnji dan u izbegličkoj koloni. U putu je bila ranjena majka moje supruge. Bili smo je izgubili u toj koloni a posle nekoliko dana našli smo je zbrinutu u Bežanijskoj kosi u Beogradu. Tuga za rodnim krajem ne popušta. Živimo u Čenti sa komšijama, izbeglicama iz rodnog kraja. Ovakav skup trebalo je da organizujemo već naredne 1996. godine, ali bolje i sad nego nikad. Posle nas naša deca neka pričaju o našem stradanju svojoj deci.

Stevan Janus, Srbin iz Gline: Bol za zavičajem ne bledi

- IZ Gline došao sam ovamo sa suprugom i sinom. Na žalost, oboje su posle preminuli. Lepo smo primljeni u Vojvodini, ali za zavičajem bol ne bledi. Nikada posle izbeglištva nisam otišao u rodni kraj. Nemam nameru ni da idem. Čujem da mi je tamo sve porušeno,sve i da hoću, nemam gde da se vratim.