SA RUSIMA BROJIMO ŽRTVE U JASENOVCU: Osnivanje zajedničkog instituta Beograda i Moskve za očuvanje istorijskog sećanja

INSTITUT za očuvanje istorijskog sećanja, zajednički projekat Srbije i Rusije zaživeće do kraja godine, a sedište će mu biti u Beogradu, pri Ruskom domu ili Ambasadi Federacije. Na ovaj način, srpska prestonica i Moskva žele da se suprotstave reviziji istorije 20. veka, umanjivanju zločina nacista i fašista i pokušajima da se, kroz "proces pomirenja", izbrišu činjenice o tome ko su bili zločinci, a ko žrtve.

Ivica Dačić i Vjačeslav Volodin / Foto Duma

O formiranju Instituta razgovarano je u Moskvi, prilikom nedavne posete predsednika parlamenta Ivice Dačića Rusiji i razgovora sa prvim čovekom državne Dume Vjačeslavom Volodinom.

- Cilj osnivanja instituta je borba protiv relativizacije istorije, odnosno iskrivljavanja istine o antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - istakao je Dačić.

Prema planu, ova institucija će imati određene teme kojima će se baviti, a među njima će, kako saznaju "Novosti", svakako biti i logor Jasenovac i druga stradališta na teritoriji NDH, gde su ubijana i deca. Možda je ovo šansa da se konačno utvrdi tačan broj i jednom zauvek stavi tačka na spekulacije o brojkama ubijenih u Jasenovcu, s obzirom na sve češće pokušaje umanjivanja zločina.

Suština je da se oforme timovi, rade istraživanja i zatim ona objavljuju na više jezika kako bi istina dospela u sve krajeve sveta.

Istoričar Milan Koljanin kaže za "Novosti" da je bitno da se rade dugoročni međunarodni projekti na kojima će raditi timovi ljudi i da se obezbede finansijska sredstva.

- Uvek treba imati na umu da je istorija nauka u kojoj se pronalaze novi izvori, ona se nadograđuje, ali to nikako ne treba mešati sa revizijom koja je zloupotreba istorije. Pored osnivanja novog instituta treba zapošljavati mlade istoričare i tako se boriti sa pokušajima revizije činjenica - istakao je Koljanin.

Uključivanjem Rusije u osnivanje instituta dobija se širi manevarski prostor za delovanje i način da se istina čuje što dalje.

Inače, pokušaji revizije vidljivi su na svakom koraku. Na proslavi stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu u Parizu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je smešten u daljim redovima, dok je tik iza lidera Rusije Vladimira Putina sedeo bivši predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači (sada u zatvoru Specijalnog suda u Hagu zbog optužbi za ratne zločine). Pariz je kasnije ovaj potez objašnjavao greškom u protokolu. Prvom čoveku Francuske Emanuelu Makronu su pisali francuski veterani kritikujući ga i ukazujući na ogromne žrtve koje je Srbija imala u Prvom svetskom ratu.

Poljska je tako, bez obzira na napad Nemačke u Drugom svetskom ratu, pozvala zvaničnike Berlina na obeležavanje 80 godina od početka sukoba, a među zvanicama nije bilo Rusije, a ni Srbije. Možda je u pokušajima revizije istorije najdalje otišla Hrvatska, na čijoj su se teritoriji desili brojni zločini, što Zagreb često negira ili umanjuje.

DOLAZE U NOVEMBRU

ODBOR za spoljne poslove Skupštine Srbije pozvao je poslanike iz Rusije da dođu u Beograd poslavši zvanično pismo u Moskvu. Očekuje se da im srpski parlament bude domaćin u novembru, posle završetka parlamentarnih izbora u Rusiji na jesen i dodele mandata. Komisija za saradnju Skupštine Srbije i Dume formirana je 2015. godine.

Preporučujemo

Politika

0 1

HTELI DA GA NEUTRALIŠU: Šešelj odbio "unosnu" ponudu

02. 12. 2025. u 22:31

Politika

0 7

ZAŠTO ĆUTIMO SAD? Ovo nije SNS član, ovo je blokader koji je ubio taksistu i ranio petoro - sad se utišali dežurni pljuvači

02. 12. 2025. u 22:12

Politika

0 10

OVO JE BIO KLjUČNI TRENUTAK: Vučević otkrio kada je znao da je kraj obojene revolucije (VIDEO)

02. 12. 2025. u 21:17

Politika

0 8

"KO NE SKAČE TAJ JE ĆACI" Da se podsetimo kako je sve počelo u Ukrajini, a kako se završilo (VIDEO)

02. 12. 2025. u 20:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije