Politika

BRISELU "NE" 21 PUT: Usklađenost sa spoljnom politikom EU za šest meseci 2021, uglavnom ne podržavamo deklaracije protiv Rusije i Kine

Д. МИЛИНКОВИЋ

29. 07. 2021. u 10:48

U PRVIH šest meseci ove godine, Evropska unija donela je ukupno 45 spoljnopolitičkih deklaracija, od kojih je Srbija podržala 24, što znači da je procenat usaglašavanja Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela bio 53 odsto.

БРИСЕЛУ НЕ 21 ПУТ: Усклађеност са спољном политиком ЕУ за шест месеци 2021, углавном не подржавамо декларације против Русије и Кине

Prema poslednjem izveštaju ISAK fonda, Srbija je odbila 21 dokument EU i, kao i prethodnih godina, uglavnom se nije usaglašavala sa onim deklaracijama i merama koje su direktno ili indirektno bile povezane sa Rusijom i Kinom ili njihovim spoljnopolitičkim interesima.

Više od polovine deklaracija koje smo odbili, čak 11 njih, tiču se Rusije. Većina se odnosila na samu Rusiju, dok se manji deo odnosio na oružani sukob u Ukrajini. EU je izdala i jednu deklaraciju kojom je obeležila 7. godišnjicu aneksije Krima i Sevastopolja, koju Unija smatra nezakonitom, a četiri deklaracije su protesti protiv hapšenja ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

Kada je reč o Kini, EU je od početka godine usvojila dve političke deklaracije, i Srbija se ni sa jednom nije uskladila. Obe deklaracije povezane su sa situacijom u Hongkongu.

Igor Novaković, iz ISAK fonda, kaže, za "Novosti" da, iako nije povećan procenat usaglašenosti u odnosu na prethodnu godinu, u prvih šest meseci 2021. ostvaren je napredak oko određenih tema deklaracija, pre svega oko Belorusije i Mjanmara/Burme:

- Srbija se usaglasila sa nekoliko političkih deklaracija u vezi sa ovim zemljama, što je izbegavala tokom prethodnih godina. Naravno, oko glavnih tema, Rusije i Kine, Srbija se nije usaglasila ni sa jednom deklaracijom. Takođe, nije se usaglasila ni sa jednom od dve deklaracije koje su se ticale globalnog režima sankcija oko ljudskih prava, što je sistem koji je EU nedavno uspostavila i sa čijim okvirom se Srbija usaglasila.

Prema Venecueli Srbija je nastavila svoju prethodnu politiku, pa se tako uskladila sa deklaracijom protiv zakonitosti izbornog procesa koji je sprovodio režim Huana Gvaida, ali nije podržala restriktivne mere (dodavanje novih lica i entiteta na listu). Odbili smo i jednu deklaraciju o Siriji, koja se takođe odnosila na restriktivne mere (dodavanje jedne osobe na spisak).

Najznačajnije "pomeranje" u odnosu na prethodnu godinu došlo je u pogledu Mjanmara/Burme. Srbija se uskladila sa jednom političkom deklaracijom i tri u vezi sa restriktivnim merama. Takođe, podržali smo i dokumenta o Nikaragvi i Zimbabveu, što su u prošlosti bile problematične teme.

Inače, najniža stopa poravnanja sa politikom EU bila je 2017. - 47 odsto, a najviša 2015. 66 odsto. Prošle godine usaglašenost je iznosila 56 odsto.

ALBANIJA I CRNA GORA "SLUŠAJU"

OD zemalja regiona, Bosna i Hercegovina je prvi put imala nižu stopu usaglašenosti od Srbije - 24 odsto, a naša zemlja 53. Albanija i Crna Gora imaju usklađenost od 100 odsto, odnosno podržale su sva dokumenta EU, dok je usaglašenost Severne Makedonije 93 odsto. Na dnu liste je Turska, koja je podržala samo 16 odsto usvojenih deklaracija EU.