MALI ODGOVORIO NIKEZIĆU: Preskupim zaduživanjem doveli zemlju do ivice finansijske provalije
MINISTAR finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je reagovao na saopštenje Dušana Nikezića iz Stranke slobode i pravde i naglasio da deviza „posle nas potop“ može jedino da važi za njega i njegovog poslodavca Dragana Đilasa, jer su preskupim zaduživanjem i nedomaćinskom ekonomskom politikom uspeli da dovedu zemlju do ivice finansijske provalije.
- Njihova kleptokratija sasvim sigurno je vodila zemlju do bankrota. I Nikezić i drugi sateliti koje angažuje Dragan Đilas, zaduživali su zemlju po enormnim kamatnim stopama, ne kako bi gradili i ulagali u bolje sutra, već u svoje džepove, da bi uspeli da isplate plate i penzije, i da ih povećaju pred izbore. Mi, za razliku od njih, imamo međunarodni kredibilitet, što podrazumeva i niske kamatne stope, a novac od planiranog zaduženja upotrebiće se za putnu i železničku infrastrukturu, za ulaganja u zaštitu životne sredine, kao i za uvođenje interneta u srpska sela - rekao je Mali.
Kako je rekao, Srbija bez njih na vlasti, između ostalog, uspela je da vrati i deo njihove štetočinske zaostavštine, poput preskupog kredita, pošto su uspeli da zemlju zaduže 2011. godine po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7,25 odsto na deset godina.
- Mi smo daleko odmakli od nekadašnjeg zagrljaja propasti, iz kojeg smo se istrgli zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije. Srbija ne srlja u krizu javnog duga, kako to pokušavaju da predstave Nikezić i njegov poslodavac. U ovom trenutku, stopa javnog duga iznosi 52,9 odsto BDP-a, što je daleko od nivoa od 60 procenata, koliko propisuje Mastriht. Tako će i ostati, jer mi, vodimo računa o našim javnim finansijama i nema bojazni da će javni dug biti ugrožen kao u njihovo vreme. Srbija je danas jaka i stabilna, o čemu govori i fantastičan rezultat kada je u pitanju stopa rasta BDP-a. Prošle godine ona je bila 7,5 procenata, a 2020. godine minus 0,9 odsto. Kumulativno smo ostvarili najveći rast u Evropi, odmah posle Irske, i to u doba krize i pored izdvajanja za pomoć privredi i građanima u iznosu od 8,7 milijardi evra, odnosno oko 18 odsto BDP-a - objasnio je Mali.
Napomenuo je da „ekspertu“ Nikeziću očigledno još uvek nije jasno da se krediti povlače prema realizaciji projekata, a da se otplaćuju onako kako dospevaju.
- To znači da krediti koji se opravdano uzimaju, ulaze u javni dug tek datumom povlačenja, a ne odmah. Pored toga što nemamo visoke kamatne stope poput njih, obaveze plaćamo u dan i u dinar. Za razliku od drugih država, koje su upale u krizu javnog duga, mi naše finansije čvrsto držimo pod kontrolom i to se neće promeniti, na šta smo ponosni - objasnio je on.
Mali je naveo da se sada govorio o projektnom zaduživanju za kapitalne projekte, za razliku od njih, koji su se zaduživali za neodrživo povećanje tekuće potrošnje u uslovima ekonomske stagnacije.
- Da budem potpuno precizan, trenutno gradimo više od 1.200 kilometara, odnosno 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, i to uprkos pandemiji viursa korona. Reč je o izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, o povezivanju Kuzmina sa Sremskom Račom, o izgradnji deonice Preljina – Požega, radimo na Moravskom koridovu, putu Ruma – Šabac – Loznica, gradi se deonica Novi Beograd – Surčin, obilaznica oko Beograda, brza saobraćajnica Iverak – Lajkovac, saobraćajnica Požarevac – Veliko Gradište – Golubac, gradi se auto-put E-80 Niš – Merdare, odnosno deonica Niš – Pločnik. Takođe, a dodatno imamo i projekat za obilaznicu oko Gornjeg Milanovca, kao i rekonstrukciju državnog puta Novi Pazar – Tutin. Kapitalni projekti u koje ulažemo novac, dalje utiču na rast BDP-a i bolji životni standard građana. Podsetiću i da je budžetom za kapitalne investicije izdvojeno 406,7 milijardi dinara, odnosno 6,1 odsto BDP-a, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 485,8 milijardi dinara, odnosno 7,3 procenata BDP-a. Takođe, ulaganja u bolju, modernu infrastrukturu vodi do još više domaćih i stranih investicija. Samo prošle godine ostvarili smo strane direktne investicije u iznosu od 3,9 milijardi evra. Taj rezultat govori da smo stvorili još bolje uslove, ali i da smo održali kredibilitet među stranim investitorima - istakao je Mali.
On je naveo da kritika svega što se radi u Srbiji navodi jedino na zaključak da Nikeziću i njegovom gazdi smeta izgradnja naša zemlje, odnosno sve ono što oni nisu bili sposobni, niti su želeli da sprovedu.
- Navešću kao primer zaduženje za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno „Fruškogorski koridor“. Reč je o projektu koji je od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije i doprineće unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobrćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu. Takođe, doprineće rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, uštedama u troškovima i vremenu putovanja, smanjenju broja saobraćajnih nesreća i posebno, povećanju bezbednosti pešaka i pozitivnim efektima na životnu sredinu sniženjem nivoa buke i emisije štetnih gasova. Još jedan od primera je izgradnja Moravskog koridora, odnosno deonice Pojate – Preljina, što je svakako jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata koji u ovom trenutku sprovodimo u Srbiji. Sredstva od 400 miliona evra će biti iskorišćena za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E761, deonice Pojate – Preljina. Podsetiću da je ukupna dužina Moravskog koridora, koji je deo plana „Srbija 2025“ oko 112 kilometara, i predstavlja jednu od najznačajnijih saobraćajnica u zemlji, jer povezuje centralne delove sa Koridorima 10 i 11, odnosno biće spojeni auto-put Beograd – Niš i auto – put Miloš Veliki - istakao je Mali.
Kako je naveo, dežurnim kritičarima, najverovatnije smeta i zajam koji uzimamo od EBRD-a, u iznosu od 100 miliona evra, a za brži razvoj širokopojasnih mreža u ruralnim područjima naše zemlje.
- Navikli smo da im sve smeta, pa i to što mislimo na razvoj cele teretorije Srbije, a ne samo Beograda i većih gradova. Nama su sela važna, važno je da deca imaju pristup savremenim tehnologijama, važno je da imaju šansu da uče i razvijaju se. Taj predlog zakona će se takođe naći pred poslanicima, a podrazumeva projektovanje i izgradnju širokopojasne infrastrukture, koja će povezivati 1.200 škola i javnih ustanova u ruralnim područjima sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom. Škole i javne ustanove će se koristiti kao pristupne tačke za seoska domaćinstva u njihovoj blizini, kako bi i ona bila obuhvaćena širokopojasnom infrastrukturom, koja omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Ne treba ni da pominjem od kolikog je značaja i koliko će to uticati na poboljšanje kvaliteta ljudi i efikasnijem funkcionisanju u brojnim oblastima života, od komunikacije, dostupnosti javne administracije građanima, do savremenijeg procesa učenja - naveo je on i dodao da je tužno da o ekonomskoj politici i izgradnji zemlje govore oni koji su doprineli pražnjenju novčanika građana i životu u bedi, kao i činjenici da je u njihovo vreme, stotine hiljada ljudi ostalo bez posla.
On je zaključio da je Srbija danas odgovorna zemlja, na koju građani u svakom trenutku mogu da računaju.
BONUS VIDEO - PROSLAVA KINESKE NOVE GODINE: Pogledajte kako je izgledao vatromet u Beogradu na vodi
Preporučujemo
VUČIĆ OBJAVIO SNIMAK USPOMENA KSENIJE I NjIHOVE DECE: Počivaj u miru, i večno hvala na svemu (VIDEO)
31. 01. 2022. u 16:54 >> 17:54
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (3)