Politika

KOBAN BIO SUSRET ALIJE I CIMERMANA: Kako je Izetbegović odbacio Kutiljerov plan i gurnuo Bosnu u krvavi sukob?

Душан Стојаковић

18. 03. 2022. u 07:20

POSLEDNjA nada da će Bosna ostati mirna iščezla je kada je bošnjački lider Alija Izetbegović povukao potpis sa Lisabonskog sporazuma, poznatijeg kao Kutiljerov plan po prezimenu portugalskog diplomate Žozea, a koji je bio dogovor lidera tri konstitutivna naroda te bivše jugoslovenske republike.

КОБАН БИО СУСРЕТ АЛИЈЕ И ЦИМЕРМАНА: Како је Изетбеговић одбацио Кутиљеров план и гурнуо Босну у крвави сукоб?

Danas, 18. marta se navršavaju tri decenije od ovog neuspelog pokušaja da se izbegne rat, koji je potom uzrokovao skoro 100.000 žrtava i skoro milion izbeglica i prognanika.

A, pomenuti dokument je predviđao skoro sve isto kao Dejtonski sporazum, koji je posle tri i po krvave godine potpisan u vojnoj bazi Rajt Peterson. Čak iz maksimalističke bošnjačke pozicije nije predviđao kompaktne teritorije nacionalnih jedinica koje bi bile pod kontrolom tri naroda. I to bez ijedne žrtve.

Glavni krivac za krah je bez sumnje Izetbegović. O događajima u predvečerje sukoba svojevremeno je svedočio srpski član Predsedništva BiH Nikola Koljević. On je preneo Alijin stav sa jedne od sednica kolektivnog organa vlasti u kojoj je budući "otac bošnjačke nacije" izgovorio: Ako treba birati između suverenosti i mira, ja ću izabrati suverenost.

Koljević je tu rečenicu i Izetbegovićevo činjenje, pogotovo povlačenje potpisa sa Kutiljerovog plana, posle hitnog sastanka sa tadašnjim američkim ambasadorom Vorenom Cimermanom nazvao - zločinom protiv mira!

Istog je stava i srpski politikolog prof. dr Nenad Kecmanović:

- Povlačenjem potpisa sa Kutiljerovog plana koji je bio potpisao zajedno sa Karadžićem i Bobanom, Izetbegović je izvršio zločin protiv mira, koji se u stručnoj literaturi definiše kao najveći zločin jer je prauzrok svih zločina koji uslede tokom rata. Na taj način je izazvao smrt 100.000 ljudi na sve tri nacionalne strane, a ponajviše na poraženoj muslimansko-bošnjačkoj. Iako je napravio kobnu grešku sa nesagledivim posledicama, Alija nije abdicirao, a nije se našao nijedan od muslimana u njegovom okruženju da ga blagovremeno svrgne s vlasti.

U svojoj knjizi "Sjećanja" Alija se žali kako se "nije snalazio u pregovorima sa strancima", podseća naš sagovornik.

- Iako ništa ne konkretizuje, to se verovatno odnosi na kobni susret sa američkim ambasadorom Cimermanom, koji je dojurio kolima iz Beograda netom pošto se Alija vratio sa potpisivanja iz Lisabona. Ovaj ga je natociljao da povuče paraf. Postoji više verzija o tome šta je bio sadržaj njihovog razgovora, ali zapadni autori nerado priznaju da su SAD preko Cimermana kumovale ratu. Dok je Izetbegović o tome ćutao, dotle je Cimerman na novinarska pitanja davao krajnje protivrečne odgovore. Od toga da je na Alijino vajkanje, samo upitao zašto je onda potpisao, do toga da se kasnije kajao što ga je ipak naveo da odustane od aranžmana koji bi sprečio rat. Čak je, navodno, dao ostavku u Stejt departmentu zato što SAD nisu vojno intervenisale još 1992.

Kecmanović kaže da ako pokušamo da rekostruišemo taj fatalni dijalog, Cimerman je Izetbegoviću najverovatnije rekao da Amerika, u skladu sa svojim sistemom vrednosti, može da podrži jedino multietničku BiH, bez teritorijalno-etničke podele. A ovaj je zaključio da će mu SAD supersilom nemoguću državu i napraviti. Video je u tome šansu da muslimani kao najbrojniji, po sistemu jedan čovek - jedan glas, zavladaju celom Bosnom, iako je pre toga za muslimane tražio "samo onoliko koliko mogu prosperitetno kontrolisati".

- Do juče vernik koji nije imao nacionalno osećanje, Alija se najpre pretvorio u nacionalnog vođu, a onda preobukao u predsednika građanske države. Da nije po nagovoru ambasadora povukao potpis, ne bi bilo Kazana, Dobrovoljačke, Tuzlanske kolone, Vozuće, pa ni Srebrenice. Cimerman je trebalo da bude prvooptuženi u Haškom tribunalu, a cinizam američke diplomatije dosegao je vrhunac kada je Holbruk u Dejtonu pred Aliju stavio da potpiše sporazum identičan Kutiljerovom.

Portugalski diplomata, kroz čitavu svoju karijeru, nije se libio da više puta apostrofira SAD kao glavnog krivca za propast sporazuma koji je sačinio.

LOKALNI NACIONALNI OKRUZI

Lisabonski sporazum je mirovni plan koji su predložili Piter Karington i Žoze Kutiljero, kao rezultat mirovne konferencije održane u februaru 1992. u pokušaju da se spreči rat u BiH. On je predviđao etničku konsolidaciju na svim administrativnim nivoima i davanje većih ovlašćenja lokalnim vlastima nauštrb centralne vlasti. Međutim, svi okruzi bi bili klasifikovani kao muslimanski, srpski i hrvatski, čak i ako ne bi postojala određena etnička većina.