OLIVERA ZEKIĆ: Obmana "misionara" iz CRTE

OLIVERA Zekić, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, oglasila se povodom Konferencije za novinare CRTA, Izbori 2022. godine – „Od raspisivanja izbora do izbornog dana“.

Foto: P. Mitić

- Posmatračka misija CRTE, kako sami sebe nazivaju (u daljem tekstu: misionari), koristi poslednje sate pred izbornu tišinu kako bi „prevela“ još koji izborni glas u korist svojih političkih mentora, pozivajući se na nezavisnost, profesionalnost i visoke standarde, pokušali su danas da plasiraju već u naslovu netačne i tendenciozne podatke o izbornoj kampanji. Pozivajući se na neproverene podatke, oni sprovode svoju „misiju“, prikupljaju, u zadnji čas, glasove dela biračkog tela.

Na konferenciji za novinare predstavnici CRTA iznose podatke o monitoringu medija tokom izborne kampanje, koji je radio njihov istraživački tim, ne navodeći ni najosnovnije podatke o predmetu (medijima koji su praćeni), ni uzorku istraživanja (delovi programa koji su praćeni), kao ni informacije o najelementarnijim metodološkim principima po kojima je rađen dotični monitoring i istraživanje. Tako – kako, predstavnici CRTA izneli su podatke, između ostalih, da „u redovnom informativnom programu zastupljenost vladajućih stranaka je i dalje dominantna (75 odsto)“, kao i da je „najviše medijskog prostora na televizijama sa nacionalnom frekvencijom dobio aktuelni predsednik Srbije“. Ovi podaci ne samo da su nepouzdani, nego su i netačni, pogotovo kada se uporede sa rezultatima nadzora i analize izborne kampanje na programima baš tih pružalaca medijskih usluga, koje radi Stručna služba REM. Koliko juče REM je na redovnoj sednici usvojio 5. presek praćenja toka izborne kampanje za period 15. februar – 20. mart, iz kojeg donosimo podatke kojima opovrgavamo zaključak istraživačkog tima CRTA da je „najviše medijskog prostora na televizijama sa nacionalnom frekvencijom dobio aktuelni predsednik Srbije“. Dakle:

- na programu Hepi TV najzastupljenija izborna lista je: „IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE“ (12,46% ukupnog posmatranog programa ovog PMU u periodu 5. preseka, ili 6 sati 25 minuta i 23 sekunde) za čitavih sat i deset minuta više nego drugoplasirana izborna lista („ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE“);

- na programu TV Prva najzastupljeniji predsednički kandidat je BOŠKO OBRADOVIĆ (35 minuta i 45 sekundi, ili 3,41% ukupnog analiziranog programa), zatim ZDRAVKO PONOŠ (32 minute ili 3,05%), i tek na trećem mestu ALEKSANDAR VUČIĆ (16 minuta i 2 sekunde ili 1,52% ukupnog analiziranog programa ovog PMU u periodu na koji se odnosi 5. presek);

- na drugom kanalu pokrajinskog javnog medijskog servisa (RTV 2) predsednički kadidati ALEKSANDAR VUČIĆ i MILOŠ JOVANOVIĆ razlikuju se u 2 sekunde (nivo statističke greške) više vremena za prvog kandidata;

- na programu N1 izborna lista ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE nalazi se na sedmom mestu, 3,5 puta manje zastupljena u odnosu na prvoplasiranu listu MARINIKA TEPIĆ – UJEDINjENI ZA POBEDU SRBIJE; a ALEKSANDAR VUČIĆ kao predsednički kandidat na petom mestu po zastupljenosti na programu ovog PMU dobio je 14 puta manje programskog vremena (21 minut i 37 sekundi) od prvoplasirane predsedničke kandidatkinje BILjANE STOJKOVIĆ (4 sata 41 minut i 46 sekundi);

- prvoplasirana izborna lista MARINIKA TEPIĆ – UJEDINjENI ZA POBEDU SRBIJE na programu Nova S zastupljena je sa 17,59% ukupnog posmatranog programa ovog PMU, a lista ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE na šestom mestu zastupljena sa 1,26%;

- na programu Insajder TV (koja je, usput budi rečeno, rekorder po broju sati izbornog programa među svim posmatranim PMU: 135 sati 17 minuta i 49 sekundi) predsednički kandidat ALEKSANDAR VUČIĆ nije dobio ni sekund programskog vremena, jer se ovaj PMU u ovom delu kampanje odlučio da izveštava o aktivnostima samo dva predsednička kandidata i to na sledeći način: Zdravko Ponoš – 6 sati i 55 minuta i Branka Stamenković – 7 minuta.

U vezi sa navodima sa konferencije za štampu CRTA, koji se odnose na podnete prijave REM-u, ističemo da je 7 prijava dostavljeno 8. marta 2022. godine. Prijave su podnete protiv sledećih pružalaca medijskih usluga: TV B92, TV Vesti, SOS kanal plus, Zona plus, TV Belle Amie, SAT TV, TV Most. Nalozi za dostavljanje snimaka upućeni su svim pružaocima medijskih usluga 9. marta 2022. godine, izuzev TV B92 koji se nalazi u stalnom nadzoru Regulatora. Traženi snimci dostavljeni su u periodu između 22. i 23. marta 2022. godine i izrada izveštaja je u toku. Postupanje po prijavama je u skladu sa zakonom.

Četiri prijave dostavljene su 31. marta 2022. godine, dakle, samo par sati neposredno uoči zakazane konferencije za medije. Prijave se odnose na sledeće pružaoce medijskih usluga: RTS 1, TV B92, TV Novi Pazar i TV Subotica. Nalozi za dostavljanje snimaka biće dostavljeni u zakonskom roku.

CRTA je istakla i da je REM delimično ispunio svoje obaveze prilikom donošenja Pravilnika o načinu ponašanja javnih medijskih servisa tokom izborne kampanje, odnosno Preporuke komercijalnim pružaocima medijskih usluga o načinu ponašanja tokom izborne kampanje. CRTA smatra da je trebalo doneti Pravilnik koji bi bio obavezujući za sve pružaoce medijskih usluga bez pravljenja razlike između JMS i komercijalnih pružaoca medijske usluge. S tim u vezi, ističemo:

Izveštavanje JMS i privatnih emitera tokom izborne kampanje mora da bude pravično, uravnoteženo i nepristrasno i uloga i jednih i drugih je da informišu o stvarima o kojima javnost ima opravdan interes da zna. Međutim, razlika između JMS i ostalih privatnih PMU jeste što JMS, kao nezavisan i samostalan pravni subjekt, obavljanjem svoje delatnosti omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i za svoje delovanje odgovara javnosti (u prilog tome govori i činjenica da je srpski zakonodavac posebnim zakonom regulisao JMS). To znači da se od JMS očekuje da se pridržavaju strožih standarda i višeg nivoa u pogledu principa odgovornosti od drugih PMU, jer im je poveren zadatak da „služe javnosti i svim građanima“.

Konačno, donošenje ovakva dva akta (Pravilnika za JMS i Preporuke komercijalnim PMU) je predmet Sporazuma međustranačkog dijaloga koja su se vodila između vlasti i opoziciji, sa i bez predstavnika EU parlamenta - navela je Zekićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije