ŠTA SADRŽI PAKET PRETNJI EU I AMERIKE: Iz Vašingtona i Brisela otvoreno traže da uvedemo sankcije Rusiji

U POKUŠAJU da obezbede bezuslovno savezništvo Srbije u ukrajinskoj krizi, Vašington i Brisel imaju spreman paket pretnji, ucena, ali i restriktivnih mera, koje bi mogle ne samo da otežaju političku poziciju naše zemlje, već i da ozbiljno ugroze srpsku ekonomiju.

Foto Tanjug

Široka je lepeza poteza koje Zapad ima na raspolaganju u ovoj "igri živaca", a sve kako bi Beograd uveo sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini. Tako nam se proteklih nedelja i neformalnim diplomatskim kanalima, ali i otvoreno kroz poruke koje šalju američki i evropski zvaničnici, serviraju brojna upozorenja: da bi najavljene strane investicije mogle da budu dovedene u pitanje, a već aktuelna ulaganja povučena, preti se zavrtanjem briselske kase i uskraćivanjem novca koji dobijamo iz pretpristupnih fondova, donose se rezolucije kojima se kritikuje odnos Srbije prema dešavanjima na istoku Evrope, traži se da nam se oduzme status kandidata za EU i ukine bezvizni režim za naše građane...

Ovoj listi nedavno je pridodata i opcija nasilne promene vlasti u našoj zemlji, odnosno "Majdan 2" za Aleksandra Vučića, kako predlažu pojedini antisrpski orijentisani analitičari sa Zapada.

Sve ovo prate i konstantni "bočni" udari iz regiona, gde su aktivirani politički činioci u Podgorici, Sarajevu i Zagrebu da u svakoj prilici združeno napadaju Srbiju i predsednika Vučića, etiketirajući našu zemlju i vlast u Beogradu kao nekog ko bi mogao da iskoristi ukrajinsku krizu i izazove novu nestabilnost na Balkanu.

Kao "Damoklov mač" nad Srbijom stoje i pretnje o "potpaljivanju" situacije u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini, kao i očekivanja da priznamo lažnu kosovsku državu.

Da nam se ubrzano smanjuje manevarski prostor kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, pokazala je i upravo završena poseta visoke zvaničnice Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju, Karen Donfrid, koja je bez ustezanja poručila da očekuje dalje svrstavanje Srbije uz SAD i EU, kao i da se naša zemlja priključi sankcijama Moskvi. Usput je pomenula i da su za najveći broj novih investicija i ekonomski rast u Srbiji zaslužne zemlje EU.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović ukazuje, za "Novosti", da su oni koji nas sada pritiskaju stalno prema nama "manifestovali samo zlu volju, rušili su svaki državni oblik, SFRJ, pa SRJ, i na kraju su nas napali, okupirali da bi poklonili Albancima deo naše teritorije".

- Sada traže da mi to sve što su radili priznamo, da uđemo u njihovo društvo, u kojem bismo bili daleko poslednji. Važno im je da nas liše podrške Rusije u pitanjima Kosova i Srpske. To bi mogli da urade samo ako bismo uveli sankcije Rusiji i onda bismo se lišili nečega, da bismo se prepustili ničemu. Traže od nas da se odreknemo dela teritorije i da uđemo u EU kao zemlja nižeg reda - objašnjava Jovanović.

- Prete povlačenjem investicija, ali to je mač sa dve oštrice, jer gube i one zemlje koje ih povlače. Vode razne psihološke propagande oko Kosova i BiH godinama, ali znaju da ne mogu da dovrše te procese bez nas, već samo da ih pogoršaju.

Jovanović objašnjava da je uprkos pritiscima, njima važno da nas dobiju na svojoj strani, a ne da nas odbiju smrtonosnim pretnjama.

- Taj interes i pritisak je dugoročan, sada je pojačan, neugodan, ali ne i smrtonosan. Neće moći da idu do kraja, jer oni hoće da imaju uticaj na nas i neće prekoračiti meru dozvoljenog. Mi nikako ne bismo smeli da se pridružimo njima u sankcijama Rusiji koje je grupa država uvela, jer nama Rusija nije učinila nikakvo zlo. Ona jeste prekršila međunarodno pravo, ali su i ovi drugi isto to i mnogo gore učinili prema nama i nemaju moralno pravo da traže da im se privolimo. Mi smo poslednja zemlja od koje to mogu da traže, jer su prema nama ispali teški grešnici - naveo je Jovanović.

On dodaje da mi treba više da se koristimo istinama radi lakšeg odbijanja pritisaka i da smo "kada je  donošena rezolucija u UN o osudi Rusije za rat u Ukrajini trebalo da tražimo da se u nju ubaci da smo mi bili najveća žrtva oružane agresije koja se desila posle Drugog svetskog rata".

Vladimir Putin, Foto Tanjug

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže, za "Novosti", da se često u nabrajanju koristi koje Srbija ima od pristupanja EU zaboravlja Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan 2008. i koji garantuje slobodan pristup srpskoj robi jedinstvenom tržištu EU. Ona podseća i da je EU i najveći trgovinski partner Srbije, da se skoro dve trećine naše trgovinske razmene odvija sa zemljama Unije, odakle nam dolazi i skoro 70 odsto investicija:

- Građane Srbije veoma interesuje i bezvizni režim sa EU, koji postoji od 2009. Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetu, EU je najveći donator, sa više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Mnoge škole, bolnice, infrastruktura izgrađene su ili obnovljene uz pomoć evropskih sredstava i fondova. Ne postoji mesto u Srbiji u kome nema table sa oznakom - ovaj projekat se finansira uz podršku EU.

Obrazovanje, nauka, kultura, umetnost, itd. su takođe oblasti u koje stižu sredstva iz evropskih fondova. Finansijska pomoć obezbeđuje se kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), čiji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za buduće članstvo. Svaki poremećaj u odnosima sa EU imao bi ozbiljne posledice i na srpsku privredu i na građane Srbije jer ekonomski rast, razvoj, nove investicije i bolji životni standard nisu mogući bez nastavka procesa evropskih integracija.

LONDONU SMETA "OTVORENI BALKAN"

VELIKA Britanija se u poslednje vreme posebno isticala sa pritiscima na region, a posebno na Beograd. U diplomatskim krugovima se pojavila informacija da se protive inicijativi "Otvoreni Balkan" koja treba da poboljša protok robe i zapošljavanje u Srbiji, Makedoniji i Albaniji. London, koji je odlučio da se povuče iz Evropske unije, insistira da region Zapadnog Balkana teži jedino ka EU. Takođe, Britanci vrše pritisak na Republiku Srpsku, te su uveli sankcije srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku i predsednici RS Željki Cvijanović. Velika Britanija delegirala je Stjuarta Piča kao specijalnog izaslanika premijera Borisa Džonsona za Balkan.

Sedam važnih projekata se "klima"

ZAMRZAVANjE planova Brisela o finansijskoj pomoći od čak 30 milijardi evra za Zapadni Balkan u narednih sedam godina, od čega značajan deo treba da pripadne Srbiji, takođe bi moglo da bude aktivirano u sklopu pritisaka na našu zemlju.

Foto AP

Implementacija ovog paketa treba da počne ove i sledeće godine, a reč je o čak sedam važnih projekata u Srbiji - od opremanja Univerzitetske dečje klinike i železničke obilaznice oko Niša do izgradnje širokopojasne internet konekcije između 1.600 škola u našoj zemlji.

Srbija je, inače, u proteklih sedam godina iz pretpristupnih fondova EU dobila 2,4 milijarde evra, kao i oko 900 miliona evra u okviru regionalne pomoći.

* * * * * * * * *

Predsednik će se obratiti građanima uoči serije važnih sastanaka i puta u Grčku i Nemačku

VUČIĆ: BIRAMO NAJBOLjU MOGUĆU VLADU KOJU OČEKUJU VELIKI PROBLEMI

O IZAZOVIMA pred našom zemljom, sve komplikovanijoj spoljnopolitičkoj poziciji i pritiscima koji slede, predsednik Aleksandar Vučić govoriće detaljno u obraćanju javnosti. On je juče poručio da je posle izbora glavni zadatak da se što pre oformi najbolja moguća vlada koja će se uhvatiti ukoštac sa velikim problemima.

Foto AP

- Što se tiče konsultacija oko sastava nove vlade, postoje tu različita tumačenja, i čekam reč pravnika, da li moram da čekam istek prvog mandata 31. maja ili ne. U zavisnosti od toga, ako je moguće da to radim u okviru prvog mandata, onda bi u drugoj polovini maja počele konsultacije, ako ne onda u junu, posle inauguracije - rekao je predsednik.

Aleksandar Vučić, Foto Tanjug

On je najavio i da narednih dana ima seriju važnih događaja kojima će prisustvovati i susreta sa stranim državnicima. U nedelju u Donjoj Gradini prisustvovaće pomenu jasenovačkim žrtvama. Potom ide u Grčku, a zatim i u Nemačku gde će se najverovatnije sresti sa kancelarom Olafom Šolcom.

* * * * * * * * *

Bez tržišta evropske unije, gde plasiraju svoju robu, mnoga srpska preduzeća ne bi mogla da posluju

Sa Briselom povezano 24.000 naših firmi, u njima radi skoro 900.000 ljudi

KOMPANIJE iz Srbije skoro dve trećine svog izvoza plasiraju na tržište Evropske unije. Tokom prošle godine Evropljanima smo prodali robu i usluge vredne 13,9 milijardi evra, dok smo na njihove potrošili 16,3 milijarde evra. Sa partnerima u EU posluje gotovo 24.000 preduzeća, a u njima je zaposleno skoro 900.000 ljudi. Izvoz privrede Srbije u Uniju u protekloj deceniji se učetvorostručio.

Foto Tanjug

Tokom poslednje decenije iz država Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u Srbiju se slilo oko 18,7 milijardi evra. Narodna banka Srbije direktne strane investicije razvrstava prema državi iz koje je stigla uplata. Većina američkih kompanija investirala je preko evropskih podružnica, pre svega iz Holandije, pa je po zavničnoj statistici iz SAD pristiglo tek 632 miliona evra, iz EU - malo više od 18 milijardi evra. Procene Ambasada SAD u Beogradu su, međutim, da su američke kompanije uložile više od četiri milijarde evra i zapošljavaju više od 22.000 ljudi. Samo nemačke kompanije koje posluju u Srbiji zapošljavaju 70.000 radnika.

- Sa partnerima iz Evropske unije, po podacima Uprave carina, posluje 23.650 kompanija iz Srbije koje uvoze iz zemalja EU i izvoze na jedinstveno evropsko tržište - navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije. - Od toga je 10.226 izvoznika. Samo u kompanijama koje prodaju svoje proizvode na tržištu EU, prema bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, radi 620.332 zaposlenih, dok se broj zaposlenih u kompanijama koje posluju sa EU, zajedno sa firmama koje se bave uvozom, povećava na 874.111.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Sjedinjenih Američkih Dražava lane je iznosila 844,6 miliona evra. Do ovog dalekog tržišta stigla je naša roba vredna 435,9 miliona evra, dok smo mi odande uvezli ponudu "tešku" 408,7 miliona evra.

Ona je jedna od država sa kojom imamo suficit u razmeni i to 27,2 miliona evra. S. B.

Preporučujemo

Politika

11 5

VUČIĆ O KONSULTACIJAMA ZA FORMIRANjE VLADE: Čeka se reč pravnika

28. 04. 2022. u 09:57

Ekonomija

14 2

VUČIĆ SE SASTAO SA DIREKTOROM "STELANTISA": Srbija će proizvoditi električne automobile - "Idemo u drugačiju budućnost"! (VIDEO)

28. 04. 2022. u 09:04 >> 09:20

Politika

8 19

VUČIĆ SE U PETAK OBRAĆA NACIJI: Predsednik o pritiscima na Srbiju, energentima, platama...

27. 04. 2022. u 22:30

Politika

12 17

"TUMAČE" PUTINA KAKO BI NAPALI SRBIJU I VUČIĆA: Izjava predsednika Rusije o Kosovu i Donbasu izazvala udare iz Hrvatske i BiH

28. 04. 2022. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije