ALBANSKA AKCIJA U UN: Otvaraju i pitanje juga Srbije u NJujorku

S. S. R.

09. 06. 2022. u 10:00

PREDSTAVNICI Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe pokušavaju ovih dana da tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama aktuelizuju pitanje "Preševske doline" i govore o navodno teškom položaju ove etničke zajednice u Srbiji.

АЛБАНСКА АКЦИЈА У УН: Отварају  и питање југа Србије у Њујорку

Foto: Tanjug

U misiju da se internacionalizuje ovo pitanje u Ujedinjenim nacijama krenuli su predsednik Opštine Bujanovac Nagip Arifi, prvi čovek Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, funkcionerka ove stranke Ardita Sinani i predsednik Demokratske partije Albanaca Ragmi Mustafa. Put su, navodno, platili od 50.000 evra donacije tzv. kosovske vlade Nacionalnom savetu Albanaca, koji su uloženi za lobiranje i otvaranje pitanja Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe.

Šansu da proguraju ovu temu videli su u predsedavanju Albanije Savetu bezbednosti (predsedavajuća tokom juna), pa su razgovarali i sa Feritom Hodžom, ambasadorom Albanije na Ist Riveru. Prema rečima Arifija, podršku za "pitanje Albanaca doline", dobili su i na sastanku u Stejt departmentu, gde su razgovarali sa Martinom Mekdauelom, direktorom Kancelarije za južnu Evropu.

- Preševska dolina je tema na najvišim instancama američke diplomatije. Pričali smo o militarizaciji regiona i ekonomskom ugnjetavanju, kao i mogućnosti da Preševska dolina bude deo političkih rešenja - kazala je Sinanijeva.

Ipak, iako je lobiranje SAD koje finansira albanska dijaspora jako, nije baš lako podići ovo pitanje na nivo Ujedinjenih nacija. Naš dugogodišnji diplomata koji je svojevremeno bio i predstavnik Srbije pri UN Branko Branković objašnjava za "Novosti" da bi se "bilo koji problem unutrašnje politike pokrenuo, potrebna je pismena saglasnost te države".
- Kada je 1991. pokretano pitanje Jugoslavije, nije se moglo bez pisma koje je trebalo da potpiše ministar Budimir Lončar. Ali, on to nije učinio, već tadašnji ambasador pri UN Darko Šilović, i onda je pitanje SRJ moglo da bude na dnevnom redu. Dakle, bez saglasnosti Srbije pitanje Albanaca ne može biti na dnevnom redu - objasnio je Branković.

On dodaje i da sumnja da bi Albanija u ovom trenutku kada dobro sarađuje sa Srbijom oko inicijative "Otvoreni Balkan" otvarala ovakva pitanja pred UN, što bi predstavljalo direktno mešanje u unutrašnje poslove Srbije.

- Američki lobisti ne žele da se liše ogromnog novca koji dobijaju od albanske dijaspore po pitanju Kosova i Metohije, pa im obećavaju podršku i za neke stvari za koje znaju da su teško ostvarive. Amerikancima i Britancima je važno da u regionu ne bude mira i stalno rade u tom smeru - istakao je Branković.

Inače, na spisku tema o kojima su predstavnici Albanaca govorili u SAD su, kako su istakli, diskriminacija vlasti u Beogradu koja traje više od dvadeset godina, kao i poslednji izbori u Srbiji. Oni su pomenuli i glasanje u Velikom Trnovcu koje je, kako tvrde, "poništeno na štetu Albanaca", koji, kako sada stvari stoje, nisu uspeli da osvoje dovoljno glasova za mesto u Skupštini Srbije. Zasmetao im je i govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom polaganja zakletve pred poslanicima, jer je ignorisao Albance kao nacionalnu manjinu i nije pomenuo mogućnost da i predstavnici ovog naroda budu deo nove Vlade.

NEMA VETA

DA bi neka tema došla na dnevni red Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uz sve ispunjene procedure, ona treba da dobije podršku devet članova. Uz to, na formiranje tema o kojima se razgovara nema stavljanja veta. Zabrana postoji za donošenje rezolucija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (17)

CEO SVET SE SPREMA ZA LUDNICU U AMERICI: Kladi se na izbore i naplati svoje poznavanje politike