SJAJNE VESTI ZA PUTINA: Srđa Trifković otkriva moraju li Evropljani slepo da slede vođstvo Vašingtona

Novosti online

29. 06. 2022. u 16:00

SAVETNIK nemačkog kancelara Olafa Šolca za spoljnu politiku Jens Pletner izazvao je veliku pometnju 20. juna kada je rekao da bi mediji trebalo više da se fokusiraju na budući odnos Nemačke sa Rusijom nego na snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem, navodi u autorskom tekstu za Chronicles istoričar i publicista prof. dr Srđa Trifković.

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПУТИНА: Срђа Трифковић открива морају ли Европљани слепо да следе вођство Вашингтона

Foto: EPA/Balkan info printskrin/Ilustracija

Profesor objašnjava da se Pletner osvrnuo na kritike upućene Šolcovoj vladi da je Nemačka bila mlaka u svojoj podršci Ukrajini, uopšte, a posebno manje željna od drugih velikih sila NATO-a da Ukrajinu snabde teškim naoružanjem.

- Obraćajući se Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP), Pletner je rekao da je diskusiju o pomoći Ukrajini pokrenula „groznica koja propušta velika pitanja“. Mnoge novinske stranice mogu biti ispunjene zahtevima Ukrajine za nemačkim teškim naoružanjem, nastavio je, „ali ima nekako manje članaka o tome kakav bi naš odnos sa Rusijom trebalo da bude u budućnosti… i to je u najmanju ruku jednako uzbudljivo i relevantno pitanje i o kom bismo mogli da razgovaramo."

Pošto Pletner retko govori u javnosti, njegove reči dale su retki uvid u to kako kancelar Šolc i njegovi najbliži saradnici – mada ne nužno i njegov kabinet u celini – gledaju na rat u Ukrajini. On se takođe hladno osvrnuo na molbu Ukrajine za pridruživanje Evropskoj uniji, koja je bila na dnevnom redu samita EU u Briselu tri dana kasnije. „Samo zato što ste napadnuti ne znači automatski da se vaša vladavina prava poboljšava“, rekao je Pletner. „Problemi koje imaju Ukrajinci su strukturalni, oni su i dalje tu i njih moraju rešiti."

„Komentari pomoćnika Olafa Šolca o budućim vezama sa Rusijom izazivaju zaprepašćenje“, glasio je naslov „Fajnenšel tajmsa“ 21. juna. „Šolcov savetnik okreće glavu od problema sa apelom da razmotri buduće odnose sa Rusijom“ bio je naslov Politika; i to je bilo sve. Vodeći američki mediji odlučili su da ignorišu priču, gotovo sigurno zato što je bila u suprotnosti sa narativom o savršeno monolitnom zapadnom svetu, čvrstom u svojoj odlučnosti da kazni Rusiju i da održi „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ - piše profesor Trifković.

Istoričar podseća da su kontrolori medijskog narativa odlučili su da ignorišu i moćan intervju dr Henrija Kisindžera koji je objavio Sandej Tajms iz Londona 11. juna.

- Fizički slab, ali mentalno još svež, Kisindžer je insistirao na tome da, da bi izbegao dalju eskalaciju u Ukrajini i mogući nuklearni rat, Zapad treba da radi na kompromisnom sporazumu koji bi izbegao ponižavanje Rusije.

Kisindžer je već tri nedelje ranije izazvao veliku pometnju, kada je 24. maja na skupu zapadne vladajuće elite u Davosu u Švajcarskoj rekao da Ukrajina treba da ustupi teritoriju Rusiji kako bi pomogla u okončanju sukoba - piše Srđa Trifković.

Profesor ukazuje i na Kisindžerovu poruku da Rusiju ne treba terati na trajni savez sa Kinom.

- Implicitno, on je predložio sporazum koji bi podrazumevao prihvatanje ruske aneksije Krima 2014. i njenu sadašnju de fakto kontrolu nad Donbasom - smatra Srđa Trifković.

- Ubedljivo najeklatantniji, nesumnjivo namerni, medijski propust je "skrivanje" izjave generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, na sastanku sa predsednikom Finske 13. juna, da je mir u Ukrajini moguć: „Pitanje je samo: koja cena da li su Ukrajinci spremni da plate za mir?” rekao je Stoltenberg. „Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta su spremni da žrtvuju za mir?“

Ovo je zaista bilo neverovatno, jer je dolazio od čoveka koji je u aprilu izjavio da NATO mora da se pripremi za „dugo tegljenje“ u Ukrajini, koji je kasnije rekao da bi rat mogao da se odugovlači godinama, i koji je u maju insistirao da "vrednosti moramo staviti iznad profita". Stoltenbergova kancelarija je propisno povukla izjavu od 13. juna, ali u svakom slučaju, nijedan korporativni medijski potrošač u SAD nije čak ni obavešten o njenom postojanju - ističe profesor.

On na vodi da se nižu loše vesti za one u Americi koji žele da Ukrajina ratuje protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca.

- U Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen napravilo je istorijski napredak, osvojivši 90 mesta na parlamentarnim izborima. U Bugarskoj se „prozapadna“ vlada srušila nakon samo šest meseci na vlasti. A dok Vladimir Putin još uvek drži karte za globalnu energiju, toliko hvaljeno transatlantsko jedinstvo puca: EU je kasno stigla na dvoboj i njen pištolj se zaglavio. 

Foto: AP Photo/Francois Mori

Kako pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik ministra odbrane u Trampovoj administraciji, primećuje u svojoj najnovijoj kolumni u The American Conservative, Evropljani ne moraju slepo da slede vođstvo Vašingtona. Oni, kao i većina Amerikanaca, već zaviruju u ponor sveobuhvatnog ekonomskog pada. Za razliku od Amerikanaca, koji moraju da se izbore sa posledicama Bajdenove loše osmišljene politike, evropske vlade mogu da odustanu od Bajdenovog plana trajnog rata za Ukrajinu. Dođite najkasnije do 8. novembra, centar se više neće održati - zaključuje Srđa Trifković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

GLOGOVAC SAHRANJEN BEZ KRSTA: Glumčev otac je ostao bez reči - bolna ispovest roditelja