EU POČINJE LOV NA DESNIČARE BLISKE RUSIJI: Brisel priprema predlog zabrane organizacija koje su po njima opasnost za NATO i uniju

BRISEL priprema novu akciju na Zapadnom Balkanu - "lov" na različite, po njihovom viđenju, ekstremne i navijačke grupe, nacionalističke i radikalne pokrete koji bi mogli da izazovu potencijalne pretnje terorističkim napadima.

Foto AP

Radna grupa Saveta EU za borbu protiv terorizma planira i predlog zabrana koje bi mogle da budu nametnute određenim organizacijama i ljudima iz zemalja našeg regiona. U ovaj koš, napominjući da je islamski ekstremizam i dalje "najveći izazov", stavljene su i grupe koje su proruske i antievropske. U dokumentu Radne grupe, koji je trebalo da bude razmatran juče, navodi se da je "desničarski ekstremizam prisutan na različite načine u svim zemljama Zapadnog Balkana, ali i da je teško razlikovati pokrete krajnje desnice i levice".

- Tu su navijačke grupe i radikalne pristalica panslovenskih, nacionalističkih i radikalnih pokreta. Mnogi pokreti krajnje desnice na Zapadnom Balkanu imaju jaku averziju prema NATO i EU. Sa druge strane, oni imaju jake simpatije prema Ruskoj Federaciji. Jedan od razloga za pojačano nepoverenje prema Zapadu su jake veze koje je Rusija ostvarila sa pravoslavnom populacijom u regionu. Rusija se predstavlja kao zaštitnik određenih nacija i pravoslavnih grupa na Zapadnom Balkanu. Neke pristalice krajnje desnice i krajnje levice u regionu su najverovatnije na ruskoj strani kada je reč o ratu u Ukrajini.

Foto: P. Milošević

Neki lokalni sledbenici krajnje desnice otišli su da se bore u tekućem sukobu u Ukrajini, najverovatnije na ruskoj strani - navodi se u tekstu. Ova analiza Brisela konstatuje da neke od nacionalnih strategija i akcionih planova pokazuju da se na Zapadnom Balkanu posvećuje značajna pažnja borbi protiv "drugih oblika ekstremizma i terorizma, ali ne i kada je reč o krajnje desnom ekstremizmu". Takođe, zaključuje se da bi, iako je pretnja od terorističkih napada velikih razmera inspirisanih ekstremističkim ideologijama prilično mala, "akti nasilja manjeg obima mogli da deluju kao žarište regionalne destabilizacije". Male su šanse, navodi se, da dođe do etnički motivisanih napada.

Od država članica EU traži se da kažu ako su primetile promene u oblasti desničarskog ekstremizma na Balkanu, usled pandemije kovida 19 kada se dosta radilo na internet propagandi, ekonomskverize, napetosti među pojedinim državama ili rata u Ukrajini. Visoki oficir u penziji i poznavalac rada obaveštajnih službi Ljuban Karan istakao je za "Novosti" da "ako se iko obračunava sa teroristima onda su to Rusi".

Foto: I. Marinković

- Obračunali su se sa islamskom državom i mnogim islamskih grupama, bili su i meta terorističkih napada i zato vezati Rusiju za nekakav terorizam nema smisla. U pitanju je podvala kolektivnog zapada da se u isti koš sa pravim teroristima stave i oni koji ne prihvataju u potpunosti njihove stavove. Ko ne prihvata sanacije prema Rusiji i ko drugačije gleda na sukob prema Ukrajini je terorista - objašnjava Karan. On dodaje da se čak ide i na to da oni koji se zalažu za mir i ne žele da izaberu stranu u ruskoukrajinskom sukobu, budu proglašeni kao neke terorističke grupe.

- Zato treba tražiti poruke u ovakvom dokumentu Saveta EU koji u isti koš stavlja ekstremne islamiste i one organizacije koje podržavaju Rusiju, što apsolutno nema nikakve veze jedno sa drugim - rekao je Karan i dodao da nema nikakve dileme oko toga da ekstremizam treba da se suzbije, ali da se mora jasno napraviti granica ko su teroristi i imaju veze sa njima, a ko ne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije