TRIBINA NA SAJMU POSVEĆENA ZAŠTITI PISMA: Nek ćirilica bude ono po čemu se prepoznajemo

Ана Попадић

25. 10. 2022. u 14:14

REPUBLIKA Srpska na 65. Međunarodnom sajmu knjiga nastupa pod parolom "Čitamo zajedno - ćirilicom!", a upravo je ćirilici bila posvećena jučerašnja tribina na kojoj su o značaju ovog pisma i borbi za njegovo očuvanje govorili ugledni profesori i lingvisti.

ТРИБИНА НА САЈМУ ПОСВЕЋЕНА ЗАШТИТИ ПИСМА: Нек ћирилица буде оно по чему се препознајемо

Foto: N. Skenderija

- Kroz istoriju smo svedoci da, kad god je bio progon Srba, progonila se ćirilica. Kada ukinete ćirilicu, vi ne ukidate samo srpski jezik nego i srpski narod. Ukidate narod time što ste ukinuli njegovu osnovu, jer ono što povezuje našu kulturu u osam vekova i što je zajedničko srpskoj kulturi je upravo ćirilica. Apsurdno je kad strancima danas morate da objašnjavate od koga je vi to štitite, od koga tražite da je upotrebljava, jer tražite od onih kojima je ćirilica identitetski kriterijum. Tražite od Srba da budu Srbi, da ćirilica bude ono po čemu se prepoznajemo - kazao je na jučerašnjoj tribini profesor Miloš Kovačević.

Jedno od pitanja na tribini bilo je i da li smo svesni važnosti obrazovanja i čitanja.

- Naravno da jesmo i moramo biti, jer sve ono što je budućnost srpstva, i u Srbiji i u Republici Srpskoj, nalazi se u školama. Način na koji postupamo sa mladima, kako ih učimo, to je naša budućnost. Mislim da je odnos države i škole kao odnos setve i žetve. Nezdravo je da naši đaci ne čitaju Branka Ćopića, Petra Kočića, Ivu Andrića... Danas možete završiti gimnaziju a da kažete da ih niste pročitali - upozorio je profesor Veljko Brborić, aludirajući na nastavne planove u BiH.

On je podsetio da je jedan od glavnih zadataka školstva u obrazovanju kroz srpski jezik i književnost "razvijanje ljubavi prema jeziku i književnosti i potrebe da se on neguje i čuva".

Govoreći o ulozi medija u (ne)promovisanju ćirilice, profesor Aleksandar Milanović skrenuo je pažnju da je veliki broj medija u Srbiji u stranom vlasništvu i da to diktira i njihov odnos prema ćirilici:

- Latinični mediji su protivnici ćirilice i vode neprekidnu borbu protiv nje u tekstovima, u reakcijama kobajagi "čitalaca", na portalima... Ćirilica se pokušava predstaviti kao zastarelo, seljačko, anahrono, neevropsko pismo. U tim medijima vi vidite jasnu strategiju da se ćirilica obezvredi a da nam se latinica predstavi kao nešto mnogo modernije, evropskije, "gradskije" pismo i da je naš kulturološki korak u budućnost taj da se odreknemo zastarele ćirilice. Ali, ćirilica nije seljačko, već moderno evropsko pismo.

Milanović je kao "protivprirodno" ocenio i štampanje na latinici dela Vuka Karadžića, Njegoša, Laze Kostića... navodeći da srpski izdavači moraju da poštuju ono pismo koje su birali pisci, jer ga nisu birali slučajno. On je dodao da ga ohrabruje što su brojni mali privrednici shvatili da je izbor ćirilice dobar marketinški potez, da naziv kafića, prodavnice, restorana na ćirilici više privuče stranca jer mu je to pismo egzotično.

"Novosti" - svetli primer

Profesor Milanović je kao svetli primer u medijima izdvojio "Večernje novosti", naglašavajući da naš list "čini mnogo više od pukog štampanja na ćirilici".

- Ne samo kulturna već i jezička politika koju vode "Novosti", a koje su samo pre nekoliko dana organizovale panel na sličnu temu, ohrabruju i pomažu da se, zajedno sa svima nama, borimo za status ćirilice u savremenom srpskom društvu.

BONUS VIDEO: KNEZ MILOŠ JE ODAVDE OBJAVIO SLOBODU: U porti Saborne crkve culo se vekovima zabranjeno zvono

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik