Politika

BRISEL TRAŽI NEMOGUĆE: Zahtevi i nastavak pritisaka na Srbiju pred današnji sastanak šefova diplomatija EU

REDOVNO mesečno okupljanje šefova diplomatija zemalja članica EU, zamišljeno kao presek procena u procesu napretka kandidata ka Uniji na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije pred kraj kalendarske godine, pretvoriće se ovoga puta, što se tiče Srbije, u nečinjenje.

БРИСЕЛ ТРАЖИ НЕМОГУЋЕ: Захтеви и наставак притисака на Србију пред данашњи састанак шефова дипломатија ЕУ

Foto P. Milošević

Neće biti predloga za otvaranje novih poglavlja i klastera, ni prstom se neće mrdnuti u postupku daljeg približavanja naše zemlje EU. Razlozi su jasni, a ima ih dva: stav Beograda u odnosu na sankcije Moskvi u kontekstu rata u Ukrajini i pozicija prema kosovskom pitanju.

Na današnjem ministarskom sastanku nastaviće se sa pritiscima prema Srbiji da uvede sankcije Rusiji. Brisel ne može da se pomiri sa činjenicom da je naša zemlja praktično jedina evropska država koja se nije priključila, bar na simboličan način, embargu kojim je Moskva opasana u devet krugova. Druga važna tema ministarskog sastanka biće upravo situacija povodom ruske invazije na Ukrajinu.

U EU cene to što Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali se time ne zadovoljavaju. Traže da se naša zemlja, kao kandidat za članstvo, priključi zajedničkoj evropskoj politici. Mi u tom segmentu još nemamo obavezu jer nismo otvorili dotično pregovaračko poglavlje, ali Brisel smatra da ni on nema obavezu da održava ritam proširenja u takvoj situaciji. Konstatovaće se da smo u odnosu na prošlu godinu procentualno nazadovali u ovom usaglašavanju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom upravo završene posete Francuskoj saopštio da su pritisci veliki, ali da Srbija još nije primorana da Moskvi uvede sankcije. To se naročito ogleda u činjenici da nam EU u ovom trenutku zbog toga neće i samima uvoditi sankcije, što će troškovi energetske krize po našu zemlju biti manji i što smo na ovaj način, pre svega, koherentni u svojoj spoljnoj politici.

Foto: Printskrin TV Pink

Drugi važan segment koji nas koči na daljem putu ka EU je odnos sa Prištinom, iako krivicu ekskluzivno snose vlasti privremenih institucija, nepoštovanjem do sada postignutih sporazuma, neosnivanjem Zajednice srpskih opština i insistiranjem na preregistraciji vozila, protivno stavu međunarodnih aktera, uključujući i SAD.

Priština u tom oglušavanju naročito ima podršku Nemačke koja joj, praktično, omogućuje da istraje u politici koja negira osnovne postulate pregovaračkog procesa. U Briselu laički konstatuju da nema napretka u normalizaciji odnosa, ni približavanja ka pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu, ne "zamarajući" se vaganjem ko snosi gro krivice.

"ZALEĐENI"

EVROPSKA administracija takođe smatra da izlazak Srba iz privremenih institucija nije rešenje. Sve to utiče na situaciju u kojoj je napredak Srbije ka EU praktično zaleđen.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 15

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival

VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival