LEGALIZACIJA ĆE OVDE JEDNOM MORATI DA SE ZAVRŠI ZAUVEK: Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za „Novosti“

GRADITELjE, vlasnike zgrada i stambene zajednice čekaju nova pravila. Investitori bi do dozvola i saglasnosti mogli da dolaze brže, a pojedini koji sada imaju samo pravo korišćenja brzo bi mogli, i to bez naknade, da postanu vlasnici tih parcela.

Foto I. Marinković

Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je bio gost "Novosti", najavljuje "zelenu" gradnju, energetske pasoše, ali i kilometre auto-puteva i brzih pruga koje država namerava da izgradi u godinama pred nama.

* Više puta je najavljivan novi zakon o legalizaciji. Da li se na njemu radi i šta predviđa?

- Pre legalizacije važnije su mi izmene Zakona o planiranju i izgradnji. To je dobar zakon jer je uveo brže procedure i elektronske građevinske dozvole, ali sada ga treba dopuniti. Investitor više neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ukoliko ne postoji dokaz o tretmanu građevinskog otpada i tako ćemo se rešiti najvećeg broja divljih deponija. Biće uvedena obaveza da se kod izgradnje, gde je moguće, koristi reciklirani građevinski materijal. Svi objekti veći od 10.000 kvadrata i svi javni objekti moraće da imaju sertifikat zelene gradnje.

* Koje još izmene planirate u ovoj oblasti?

- Uvešćemo elektronske saglasnosti javnih preduzeća, a investitori će sami birati da li će ih tražiti oni ili nadležne institucije. Da se stvari ne bi duplirale. Kada je u pitanju bespravna gradnja, ideja je da se minimalna kazna poveća na osam godina zatvora. Ubrzaćemo lokacijske uslove, a informacije o lokaciji neće više izdavati samo država. Treba brže da se gradi, da procedure budu olakšane i da budu transparentnije. BDP naše zemlje zavisi i od građevinarstva.

Foto I. Marinković

* Najavili ste odustajanje od konverzije građevinskog zemljišta i naknade od nje. Da li je to velika cena ne bi li se aktivirale lokacije?

- Kupci su u privatizaciji kupili pravna lica koja su imala pravo korišćenja i zakupa, a u socijalizmu ta prava su bila jednaka sa pravom svojine. Zakon o konverziji je uveden samo zbog "Luke Beograd". Pogrešna je bila ideja da se tim zakonom ispravljaju greške iz privatizacije jer to je nemoguće. A kada su uveli zakon, 90 tih konverzija rešeno je bez naknade.

* Ako se ni tako investitori nisu pokrenuli, zašto bi ukidanje konverzije aktiviralo gradnju?

- Sada se gubi između dve i tri godine da bi se završio proces konverzije, koji je uglavnom bez naknade. Prihod za budžet je minoran, a stoji nam oko pet hiljada lokacija. Kada se gradi, aktivira se građevinska industrija, plaćaju se doprinosi za građevinsko zemljište i na kraju i porez na imovinu. Nijednom strancu se ne može objasniti da treba još da plati dodatno pošto mu je država nešto prodala u privatizaciji.

* To znači da bi trebalo uraditi nove procene imovine svih neprivatizovanih preduzeća, pa i onih koji se prodaju iz stečaja?

- Naravno da treba. Pa kada neko kupi, plati sve i gradi. Ne vidim nikakav smisao instituta ako ne donosi prihod. To što je privatizacija vođena sa problemima, to je drugi problem i neka se bave time oni koji su nadležni. Ovo nema veze sa tim. Više nećemo dozvoljavati da to što neko kao vlasnik u katastru ima zabelešku, zbog toga ne može da dobije građevinsku dovolu jer za to imate organizovanu privatnu mafiju za reketiranje investitora. Privatne sporove neka rešava sud, a onaj ko je upisan u katastar imaće pravo da gradi. Uprostićemo izdavanje građevinskih dozvola za trafostanice. Na određeni broj parking-mesta moraće da se predvidi električni punjač.

Foto I. Marinković

* Pominje se i da će investitori morati da se osiguraju?

- Pre prijave radova moraće da imaju polisu osiguranja od štete trećih lica. Ako grade na Vračaru i okolo su tri stare zgrade, osiguravajuće društvo će reći koliko košta rizik. Kada se desi problem, postojaće način da se šteta naplati. Spremamo uredbu sa Ministarstvom životne sredine koja će propisati obavezu korišćenja recikliranog materijala prilikom gradnje puta. I podsticaje za zelenu gradnju. Reciklirane materijale će morati da koriste veliki investitori. Oni koji rade reciklažu tako dobijaju tržište. Svi koji imaju sertifikate "zelene" gradnje imaće deset odsto manje doprinose za gradnju. Uvodimo energetske pasoše. Moraće da ih ima svaka nova zgrada, dok će za starije postojati rok u kome će lokalne samouprave morati da urade elaborate. To građani neće plaćati, a rok će biti deset godina.

* Kada će biti spreman novi zakon o planiranju i izgradnji?

- Radna grupa je počela da radi. Kroz javnu raspravu ćemo pričati sa investitorima, inspekcijama... Idemo i na izmene Zakona o stanovanju, da svaka zgrada mora da bude osigurana. Kada se desi požar, tako će imati odakle da se naplati šteta.

* Naredne godine ističe rok u kome je legalizacija trebalo da bude okončana. Da li ćete produžiti rok?

- Legalizacija u ovoj zemlji mora jednom zauvek da se završi. Ne mogu da postoje dva zakona u pravnom prometu, legalizacija i Zakon o planiranju i izgradnji jer dok je tako, deo investitora gradi nelegalno nadajući se novoj legalizaciji.

* Od 1997. godine do danas je najmanje sedam zakona pokušalo da se izbori sa legalizacijom. Šta to ne dozvoljava da se objekti legalizuju?

- Mnogi vlasnici malih objekata nemaju motiv da se legalizuju. Mnogi nemaju rešeno pitanje imovinskih prava. To je najčešći problem. Ostavinske rasprave nisu okončane i procedura je komplikovana. Većina tih zakona nisu bili loši, ali nije postojao način da se motivišu ljudi. Motivisani su samo oni koji su najviše zloupotrebili, bespravni investitori.

Foto I. Marinković

* Presek iz 2015. godine, uoči Zakona o ozakonjenju, pokazuje da je dotad predato više od pola miliona zahteva, a dosad je rešeno manje od 300.000. Nije problem samo motivacija...

- Možda lokalne samouprave nisu u stanju da rešavaju te predmete. Deo njih nema kapacitet za to. Neko nema pravnika.

* Deonica Preljina-Požega najavljena je za kraj ove godine. Kada će njome krenuti automobili?

- Ono što je realno i što smo utvrdili sa izvođačima je kraj sledeće godine. Izvođač nam je obećao i to je realno. Tu se rade dva tunela, petlja "Lučani", tunel "Laz" je 80 odsto završen. U toku je tender za opremanje. Drugi je tunel "Munjino brdo" i njega očekujemo u avgustu. Daće investitori i donaciju da se sredi rodna kuća Miloša Velikog, koja je u blizini Požege. Kada završimo do Požege, odatle idu dva auto-puta, ka Kotromanu i Boljarima. Za pravac Kotroman očekujemo projekat do kraja godine, sledi ugovaranje. Vrlo je zahtevan put, jer je trećina u tunelima, trećina u vijaduktima. Drugi put je prema Boljarima i povezaće Srbiju i Crnu Goru.

* Koji će putni projekti biti gotovi u narednoj godini?

- U martu će biti gotov brzi put Surčin - Novi Beograd. To je 7,9 kilometara veze sa auto-putem "Miloš Veliki". Do juna završavamo obilaznicu oko Beograda. Posle nas čeka ugovaranje 31 kilometra obilaznice do Pančeva. U tom delu će biti veliki železničko-drumski most, koji će omogućiti i železničku obilaznicu oko Beograda. Izmestićemo kargo saobraćaj iz grada. Do kraja marta završava se deo Moravskog koridora Pojate - Makrešane, što je 18 kilometara. Još jedan deo biće gotov do kraja septembra, do Koševa. Kruševac će do oktobra biti priključen na put. To je 28 kilometara. U prvoj polovini 2024. godine biće od Adrana do Preljine. U 2025. godini će se od Preljine do Pojata stizati za 45-50 minuta. Do kraja sledeće godine biće gotov Kuzmin - Sremska Rača. Zaaršava se Golubac - Veliko Gradište i Ruma - Šabac - Loznica. Evropska unija finansira Niš-Merdare. Radićemo i brzu saobraćajnicu Mrčajevci-Kragujevac, oko 60 kilometara. Projektuje se "Karađorđe". Radimo dva mosta u Novom Sadu.

Foto I. Marinković

* Koji deo železnice će se rekonstruisati?

- Radimo prugu Novi Sad - Subotica. Prema ugovoru, biće gotova u avgustu 2025. godine, da bi do kraja te godine bila puštena u saobraćaj. Tada će se brzim vozom od Beograda do Budimpešte stizati za dva sata i 45 minuta. U narednih mesec dana ugovorićemo sa EU rekonstrukciju pruge Beograd-Niš. Očekujemo 2029-2030. godine brzu prugu do Niša. Krećemo u pregovaranje i za brzu prugu do Preševa. Spremni smo da izgradimo i brzu prugu do Šida, ali ona ima smisla samo ako ide do Beča. Sledeće godine ugovaramo rekonstrukciju trase Valjevo-Vrbnica. Vozovi će moći da idu do 120 kilometara na sat. Radimo i Kraljevo-Rudnica. To je veza prema Kosovu i Metohiji. Do kraja godine preuzimamo intermodalni terminal u Batajnici i planiramo terminal na Makišu.

* To su veliki i ambiciozni planovi. Strahujete li da bi mogla da ih poremeti neka varnica sa Kosova i Metohije, gde su tenzije poslednjih dana i te kako usijane?

- Kurti ne može da ponudi bolji standard, niti nova radna mesta. Ne može da ponudi energetsku sigurnost, jer je nema. Jedino što može da ponudi to su rat i sukobi. Kada imate takvu osobu, teško je o bilo čemu razgovarati. On ne želi dogovor. Dogovor je njegova smrtna politička presuda. Većina Albanaca u Prištini bila je protiv onoga što je on radio oko tablica. Vrlo je teško predvideti šta može da se desi, zato je naša trenutna politika jedina moguća. Zato je predsedniku Vučiću veoma teško da o bilo čemu razgovara sa njim, Vučić želi integraciju Balkana, a Kurti samo rat.

* Da li Vam je prihvatljiva ideja koja se nameće kroz modifikovani plan Makrona i Šolca, koji je u odnosu na prvu verziju pretrpeo samo kozmetičke promene? I dalje se pominje članstvo tzv. Kosova u UN...

- Zvanična politika EU je statusno neutralna, a i pet zemalja članica nije priznalo nezavisnost Kosova. Da bi iza tog plana stala EU, za promenu politike zajednice mora da glasa i tih pet članica. Zato danas EU i ne može da traži od Srbije da prizna samoproglašenu nezavisnost.

* Oni su ga praktično promenili i to nam je Šolc rekao kada je dolazio u Beograd, a Berbokova je bila još direktnija...

- Plan, čiji god da je, suprotan je zvaničnoj politici EU. Naša spoljnotrgovinska razmena sa EU čini 60 odsto ukupnog plasmana i nama je mesto u evropskoj zajednici naroda. Ne treba da odustajemo od strateškog opredeljenja i uređenja našeg društva po evropskim standardima.

* Da li će Srbija na kraju morati da popusti i uvede sankcije Rusiji?

- Deset godina slušam prazne priče kako će predsednik Vučić da prizna Kosovo, a evo skoro deset meseci da će da uvede sankcije Rusiji. A predsednik Vučić samo vodi srpsku politiku. Niko nas niti voli, niti mrzi. Radio sam dosta da se afirmiše zajednička istorija Srbije i Rusije. Car Nikolaj, čiji je spomenik postavljen u Beogradu, izgubio je i krunu i glavu zbog Srbije. Možda nije zaslužio spomenik u Moskvi, ali nas je zadužio. Kao što se Srbija odužila Vudru Vilsonu jer je on bio prijatelj Srbije, a SAD naš saveznik. Naš odnos prema velikim silama treba da posmatramo vrlo racionalno. Napad Rusije na Ukrajinu je za Srbiju agresija. Mi sa Ukrajinom nemamo nikakav problem. Kao ni sa Rusijom. To je njihov sukob koji želimo da se što pre završi. Mi jesmo vojno neutralni, ali nismo politički neutralni. Osuđujemo agresiju, ali ne verujemo u politiku sankcija.

Foto I. Marinković

KANALIZACIJA ZA DVA MILIONA LjUDI

ULAŽEMO I 3,5 milijarde evra u postrojenja za tretman otpadnih voda i kanalizacionu mrežu kroz projekat "Čista Srbija" - ističe Goran Vesić. - Radi se na 89 lokacija u 65 opština. Pokrivamo više od dva miliona ljudi kanalizacijom i postrojenjima za prečišćavanje otpadne vode. Radimo oko 5,2 miliona metara kanalizacionih cevi. To će se završiti u narednih pet godina. Radimo i regionalna postrojenja za tretman čvrstog otpada.

NE POGAĐA ME ŠAPIĆ

* Da li vas pogađa diskontinuitet od vaše politike koji u Beogradu sprovodi Šapić?

- U Beogradu, kao i danas u Ministarstvu, vodio sam politiku SNS. Nema lične politike, postoji samo lični pečat. Šapić je potpredsednik SNS i dužan je, kao i ja, da sprovodi politiku stranke, odnosno predsednika Vučića.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

VESIĆ: Ambiciozni planovi, posebna pažnja na veću bezbednost u saobraćaju

16. 12. 2022. u 14:33

Ekonomija

0 0

MINISTAR VESIĆ GOST "NOVOSTI": Šef portfelja građevinarstva o važnim projektima

15. 12. 2022. u 11:23

Politika

0 1

VESIĆ O SRPSKIM PREVOZNICIMA: Vlada će isplatiti pomoć onima koji su ostali bez kamiona u Ukrajini

14. 12. 2022. u 11:57

Ekonomija

0 0

POPRAVITE VISEĆE MOSTOVE! Ministar Vesić poslao instrukciju lokalnim samoupravama – Podnesite zahtev za rekonstrukciju u roku od 15 dana

09. 12. 2022. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije