ANDOR DELI, MAĐARSKI EVROPOSLANIK: Prema Srbiji Evropski parlament pokazuje loše namere

ANDOR Deli, mađarski evroposlanik, ocenio je da će poslednji izveštaj Evropskog parlamenta naneti štetu odnosima ove institucije sa Srbijom.

Foto: EP

Za "Novosti" zato kaže da postoji generalno loša tendencija kada je reč o odnosu prema Srbiji:

- Nije ovo prvi put da se rezolucije s ovakvom sadržinom o Srbiji usvajaju u EP. I pretpostavljam da će ih biti još, možda ne u vidu izveštaja. I u prethodnom periodu je bilo rezolucija sa paragrafima na temu Srbije, naročito iz apsekta neuvođenja sankcija prema Rusiji. EP je već neko vreme, naročito od ukrajinskog konflikta, izuzetno kritičan prema Srbiji.

Šta je razlog tome?

- Bez obzira na to što je Srbija, kada je reč o ukrajinskom konfliktu, i te kako pokazala privrženost principu teritorijalnog integriteta, bila potpisnica i izglasala niz rezolucija u UN i drugim međunarodnim organizacijama, i pruža humanitarnu podršku, očigledno je da liberalnoj levici kao rukovodećoj strukturi u EP to nije dovoljno. I dalje se insistira na nečemu što bi izuzetno teško palo i izazvalo veoma ozbiljne konsekvence po građane Srbije, na primer u pogledu snabdevanja energentima, ali i u vezi s nekim drugim veoma komplikovanim pitanjima, kada je reč o razgovorima Beograda i Prištine.

Da li je to samo zbog Ukrajine ili ima i drugih razloga?

- Slušajući debatu u EP i poznavajući prilike, a pratim izveštaje Srbije još od 2014, ne mogu da vidim drugi razlog, osim neusklađivanja sa spoljnom politikom EU i sankcijama.

Šta vam je najviše zasmetalo u poslednjem izveštaju?

- U sadržaju i tonalitetu izveštaja oseća se neka vrsta duboke, preterane, na neki način, čak, provokativne kritičnosti, prema svemu onome što Srbija radi. Čak su i stvari koje su pozitivne, kao što je reforma pravosuđa, koju je Srbija odradila sledeći preporuke Venecijanske komisije, tek uzgred pomenute. A svi znaju da je to važna stavka na putu ka EU. Te stvari koje je Srbija uradila, i za koje bi trebalo da dobije neku vrstu pohvale i priznanja, ne priznaju se. Do jednog trenutka Srbija je tako kritikovana što nije imenovala ombudsmana, a kada je to uradila, onda je to konstatovano, ali sa zamerkom zašto je toliko čekala! U mađarskom postoji izreka "Imaš kapu, nemaš kapu, kriv si". Šta god radili, nikad nije dovoljno dobro.

Insistira se i na tome da se Srbija odrekne Kosova?

- Vlada veliko nerazumevanje oko celokupne situacije i pregovora. Parlament već dve godine insistira na formulacijama koje sadrže uzajamno priznavanje. One se pojavljuju iznova u nizu rezolucija EP, pri čemu ostale evropske institucije ne govore o tome, već o pravno obavezujućem sporazumu i normalizaciji. Tu se već vidi raskorak. Veoma je zabrinjavajuće to da EP na neki način ruši diplomatska pravila uzajamnog poštovanja.

Takve poruke nikako neće da ojačaju poverenje građana Srbije da ih neko čeka u EU kao buduće članice.

Hoće li ovakav negativan izveštaj imati uticaj na evropski put Srbije?

- Ako gledamo pravno, uvek se kaže da rezolucije EP nisu obavezujuće. Ali, činjenica je da to izražava određenu vrstu političkog ambijenta, što nikako ne pogoduje tome da se put Srbije ubrza. Ima puno poruka u pogledu usklađivanja spoljne politike, ali tako glasnih, netolerantnih i nefleksibilnih, kao što su one koje stižu iz EP, nema ni iz jedne evropske institucije. EP odskače od svega što rade ostali.

Protivljenje

MI iz delegacije mađarske stranke FIDES smo principijelno bili protiv takve rezolucije koju je većina usvojila, zato što ona ne služi ubrzanju evropskog puta Srbije, što je interes Srbije i Mađarske kao njenog suseda. Niti takva rezolucija služi građenju poverenja i poštovanja između institucija EU i Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije