ANALIZA "NOVOSTI": Zašto je ojačao uticaj Ankare na dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini

ANKARA se na Balkan, preko Prištine i jačanjem tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, vraća kao produžena ruka Vašingtona i konsoliduje svoje prisustvo u regionu.

Foto: EPA

Ovo, prema mišljenju naših sagovornika, pokazuje i dodatno učvršćivanje odnosa Turske i lažne države Kosovo, posebno u sektoru odbrane, koja je dosad za KBS obezbedila vojnu opremu u vrednosti od 100 miliona evra. A nedavno, ova saradnja ozvaničena je i potpisivanjem sporazuma u oblasti odbrane.

Nameri turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da ojača uticaj na tzv. Kosovu, ali i našem podneblju, dodatno ide u prilog, smatraju analitičari, to što turski general od oktobra preuzima komandu Kfora i što su njihovi vojnici i trenutno najbrojniji u ovim međunarodnim mirovnim snagama pod vođstvom NATO. U trenutku kada dođe na čelo Kfora, Ankara će imati više od 1.000 ljudi pod oružjem na KiM, koji će većim delom biti smešteni u kasarni "Sultan Murat" kod Prizrena.

Ministar odbrane Miloš Vučević, kazao je ranije da moramo imati što bolje odnose sa Turskom, uzimajući u obzir činjenicu da je reč o sili, koja ima značajan politički i ekonomski uticaj na prostoru Zapadnog Balkana.

- Ona je geopolitički igrač. Njen uticaj na Balkanu ne sme da se zanemari. Bezbednosne snage Kosova do sada zmaja na kanapu nisu mogli da puštaju, a sada dižu neke besposadne letelice. Ponudili su nama "bajraktare", predsednik je odbio. Mi ćemo uzeti nešto drugo, bolje. Oni nemaju pare da to kupe, to je donacija - rekao je Vučević nedavno komentarišući kupovinu dronova "bajrakatar".

Politički analitičar Branko Radun objašnjava da je očigledno da Turska ponovo dobija mandat na Balkanu da sprovodi američku politiku.

- To potvrđuje i preuzimanje komande Kfora. Turska je tim putem krenula još pre desetak godina, ali je on prekinut zbog promene na relaciji Vašington-Ankara, koji su sada ponovo uspostavljeni. Kada su odnosi sa Amerikom bili na niskim granama, tada se turski predsednik Erdogan okrenuo nekako Srbiji, pokušao je da napravi bolje odnose, a u međuvremenu su mu Tirana i Sarajevo okrenule leđa zbog Vašingtona. Turska politika je bila izbalansirana, dok Erdogan nije bio miljenik zapada. Sada se sve ovo uklapa u jednu vrstu mandata, podrške da se ponovno vrati kao zaštitnik muslimana na Balkanu, Albanaca i Bošnjaka. Videćemo u kom pravcu će se sve odvijati, ali je očigledno da je Turska dobila štafetu od Vašingtona.

I predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun ukazao je na to da ponašanje Turske pokazuje da će ona imati posebnu ulogu u situaciji na KiM, a da nju ne može da igra samostalno bez saglasnosti zapadnih zemalja, kao i SAD, koje, kako je rekao, najviše utiču na stvaranje lažne države.

- Nemojte zaboraviti da je Amerika dala Turskoj da upravlja bazom Bondstil. Sada vidimo da Turci imaju skoro 800 vojnika, imaće svog komandanta u NATO. Turski instruktori obučavaju pripadnike KBS za upravljanje "bajraktarem". Sada su isporučeni i oni i protivoklopni sistemi, haubice, i minobacači. Imaju posade koje su obučene za upravljanje helikopterima - naveo je Drecun.

U misiji Kfora najbrojniji je kontingent iz Turske u kom ima 780 vojnika od ukupno 4.511. Sledeći po brojnosti su Amerikanci sa 679. Usled poslednjih tenzija i dodatne eskalacije situacije na severu KiM, međunarodne snage pojačane su za još 500 pripadnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije