SKOPLJE NE SME DA ĆUTI ZARAD "MIRA U KUĆI": Intervju - Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji
POSETA premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija Severnoj Makedoniji je samo potvrdila da sedište projekta "velike Albanije" nije u Tirani već u Prištini, da isti ima svoje pristalice i u Makedoniji, da je njihov broj već ozbiljan i da makedonske državne institucije ne mogu više da zatvaraju oči pred njim zarad "mira u kući". Sledi repriza već poznatih scenarija odigranih pri nasilnom odvajanju teritorije Kosova i Metohije od Republike Srbije uz blagoslov dela tadašnje međunarodne zajednice - i ovo je nesporno. Sporna je jedino uloga aktuelne međunarodne zajednice, bez čije podrške - otvorene ili prećutne, svejedno, ovaj projekat ne bi mogao ni da zaživi, a kamoli da preživi ovoliko dugo.
Ovo u intervjuu za "Novosti", posle nedavne Kurtijeve posete Tetovu tokom koje se vojorila zastava "velike Albanije" poručuje Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba i jedini predstavnik našeg naroda u Sobranju.
Zašto na sve to ćute i EU i NATO?
- Zato što je Kurti ovim, hvala mu, kao niko dosad ogolio dvoličnost politike EU i NATO prema zemljama Zapadnog Balkana. I ne samo dvoličnost. Postoji solidarnost kod administracija EU i NATO da nikada ne preispituju svoje odluke, čak ni kad vreme potvrdi da su bile totalno pogrešne i duboko nepravedne, već od momenta njihovog donošenja EU činovnici čine sve da iste prikažu jedino ispravnim, najperfidnije pritiskajući decenijama potom legalno izabrane predstavnike naroda u državama kandidatima za članstvo u EU da se "usaglase" sa istima. Pa je tako od balkanskih političara "poželjan" samo onaj ko se "usaglasi", a koga briga za njegov kapacitet - koji se uglavnom svodi na puko udvorištvo gorepomenutoj administraciji. Takva praksa, u zemljama gde se ukorenila, a Makedonija je jedna od njih, dovodi do instaliranja nestručnih i nekompetentnih kadrova, korupcije ogromnih razmera, neviđenog animoziteta naroda prema svom državnom rukovodstvu i beznađa iz kojeg mladi beže glavom bez obzira - posebno oni najsposobniji koji bi jedino i mogli da povuku napred. Ovakvim odnosom, EU je Makedoniju izložila čerečenju suseda, pretvorivši je u plen besomučnog lova u mutnom gde se sada tzv. Kosovo i Bugarska takmiče ko će više suvereniteta i teritorije da otkine od lovine u agoniji. Pritom, EU i dalje glumi, potpuno gluva za očajničke vapaje svoje žrtve. EU je surovo gluva i za argumente makedonske strane u sporu sa Bugarskom, iako ne postoji drugi način da se ovaj problem reši dostojanstveno dok isti ne budu ispoštovani.
Zbog čega mislite da je Kurti izabrao baš ovaj trenutak i to mesto da još jednom promoviše opasan projekat, koji je pretnja celom regionu?
- Kurti se tu ništa ne pita i ne može da bira, on je poslat da ovo uradi nekoliko dana pre zakazane sednice makedonskog Sobranja vezano za izmene Ustava kojima bi Bugari bili uneseni u preambulu kao konstitutivni narod. Pošto silni emisari iz međunarodne zajednice ni najbrutalnijim pritiscima nisu uspeli da ubede rodoljubivu makedonsku opoziciju da izvrši harakiri i nad svojom državom i nad sobom, morali su da pristupe zaplašivanju i makedonskog i srpskog naroda ovde, dajući nam praktično alibi pred glasačkom bazom da donesemo tu "tešku odluku" - čime bismo praktično amnestirali aktuelnu vlast ne samo od ovog, već i od svih dosadašnjih pogubnih poteza kojima su doveli državu na rub propasti. Da se razumemo, ovo je nasušno potrebno i Kurtiju kako bi svoju karijeru lošeg glumca u međunarodnom pozorištu "država Kosovo" završio ovenčan oreolom prekaljenog borca za albansku kauzu. Zato je izabran baš Demaći, da bi žrtva bila sakralnija.
Kako vlast u Severnoj Makedoniji, koja je često bila blagonaklona prema potezima Kurtija, tumači njegovi poziv Skoplju da se približi Prištini, Albaniji i Bugarskoj, a udalji od Srbije?
- Okosnicu aktuelne vlade u Makedoniji čine Albanci, bez kojih bi se ona istog trenutka raspala, tako da je besmisleno očekivati bilo kakvu reakciju makedonskih vlasti. Međutim, vlade dolaze i prolaze, na kraju se ipak pita narod, a stav makedonskog naroda prema Srbima i Srbiji je nedvosmislen i nikad nije bio pozitivniji. Kako višegodišnji predstavnik Srba iz Makedonije u Sobranju, neizmerno sam srećan što je srpski narod u Srbiji na legitiman način, na izborima, počistio sa vlasti razne belosvetske mešetare i kumove iz kvislinške administracije Borisa Tadića, koji su bili počeli da mešetare i po Makedoniji, osnivajući ovde paralelna "srpska" udruženja, pa čak i partije, od kojih su neki vezivali srpske zastave sa zastavama ovih koji su pre nekoliko dana ovde vijorili zastave "velike Albanije". Aktuelna Vlada Srbije, predsednik i Srpska pravoslavna crkva čine sve da se makedonskom narodu olakša da preživi ove, u svojoj istoriji sigurno najteže trenutke - makedonski narod i istorija će to sigurno umeti da cene.
Šira saradnja sa Srbijom
KAKO žive Srbi u Makedoniji, ima li šanse da se poveća broj poslanika u Sobranju?
- Položaj Srba u Makedoniji je regulisan Ustavom, osnovni postulati su postavljeni, sada to treba nadograđivati, za šta su potrebni kadrovi, sredstva i mnogo šira saradnja sa institucijama iz Srbije, pre svega iz oblasti kulture, obrazovanja i regionalnih inicijativa. To već ide svojim tokom i rezultati su sve vidljiviji. Inače, saglasno svojoj brojnosti, Srbi su najobrazovaniji narod u Makedoniji, i povećanje našeg prisustva ne samo u Sobranju već i u svim organima i na lokalnom i na državnom nivou biće od zajedničke koristi.
Preporučujemo
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)