DUGO PUTOVANJE SRBA U EVROPU, CILJ U MAGLI: Analiza "Novosti" - Koliko je realan novi rok potencijalnog priključenja naše zemlje uniji

NA našem dugom putovanju u Evropu, pre dva dana pojavio se još jedan datum mogućeg pristupanja Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, a to je, kako je rekao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel tokom govora na Bledu - 2030. godina. Nova "štoperica" upaljena je u trenutku kada je Brisel možda i najmanje spreman da prima članice, kada administracija evropske porodice priznaje da je Srbija potpuno ispunila kriterijume za otvaranje Klastera 3, ali ga ne otvara i dok bukti rat između Rusije i Ukrajine, koji je, uz postojeće, doneo dodatne uslove za Beograd odnosno zahtev da u potpunosti uskladimo spoljnu politiku sa EU i uvedemo sankcije Moskvi.

Foto: Profimedia/Ilustracija

A, pre nego Beograd ispuni sve uslove, od kojih neki poput dogovora sa Prištinom, a pominje se i priznavanje lažne države, deluju neizvodljivo, mora da se transformiše i sam "klub 27". Ovde se prevashodno misli na eventualnu promenu načina glasanja i prelaska sa pravila da svi moraju da se slože na, na primer, dvotrećinsku većinu.

Mišel je i juče još jednom markirao 2030. godinu, ali i ocenio da integracija novih zemalja neće biti lak posao i da će zahtevati političku hrabrost i reforme unutar EU.

- Prijem većeg broja siromašnih zemalja kandidata uticaće na zajednički budžet i neke politike EU. Bruto domaći proizvod budućih zemalja članica je samo 50 do 70 odsto u odnosu na najmanju evropsku ekonomiju, što znači da će one biti neto primaoci iz EU budžeta. S druge strane, neke sadašnje zemlje primaoci će nakon proširenja više uplaćivati u EU budžet nego što će iz njega dobijati. Moramo da osmislimo kako sprovesti ovu složenu tranziciju. Ne treba u potpunosti odbaciti princip jednoglasnog odlučivanja jer on garantuje jedinstvo u sprovođenju odluka, ali je potrebno razgovarati o korekcijama principa kvalifikovane većine, odnosno brojevima i situacijama kada se sprovodi. Ovo će biti posebno tvrd orah.

Predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač rekla je za "Novosti" da "od 26. maja 1999. godine, kada je Evropska komisija predložila 'Proces stabilizacije i pridruživanja' za BiH, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, kod nas su se promenila tri državno-pravna oblika: SRJ, DZ SCG, Republika Srbija, izabrana je 17. Vlada nakon uvođenja višestranačja, tada rođena generacija sada ima 24 godine, od evropskih zajednica se stiglo do Evropske unije, menjali su se izvestioci i komesari za proširenje, sve se menjalo samo je izraz evropska perspektiva bio konstanta":

- Licitiralo se raznim godinama ulaska Srbije u EU, od 2007, 2014, 2025, i sve su to bili simbolički i "indikativni" termini. Sada se pominje 2030, što znači da u narednom mandatu Evropske komisije 2024-2029. kompletan proces može biti završen. Mislim da je važno da se Mišel nije pozvao samo na evropsku perspektivu, već je pozvao EU da se konkretno uhvati ukoštac sa proširenjem i da je svestan da je spori put razočarao mnoge i u regionu i u EU. Proces evropskih integracija je dvosmeran i njegova dinamika zavisi od Srbije ali i od same EU, a činjenica je da EU često nema razumevanje za naše stavove. Da bismo do 2030. ušli u EU trebalo bi da Ugovor o pristupanju EU potpišemo do kraja 2028. godine, kako bi mogao da se ratifikuje u svim državama članicama. Poslednje poglavlje mora biti zatvoreno najkasnije u junu 2028. godine. U dva navrata Evropska komisija je preporučila otvaranje Klastera 3, spremni smo za finalnu fazu procesa pristupanja EU u kojoj se napredak meri implementacijom usvojenih propisa, strategija i planova.

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, istakla je za "Novosti" da je Mišelova poruka "dobra i ohrabrujuća, ali treba sačekati samit Evropska unija - Zapadni Balkan krajem ove godine da vidimo da li će 2030. godina članstva ući i u zvanične dokumente EU, tj. da li će se svih 27 zemalja članica EU složiti sa tim".

- Dok je Mišel govorio na Bledu, predsednik Francuske Emanuel Makron je u obraćanju francuskim ambasadorima u Parizu ponavljao da EU mora da se reformiše pre nego što primi nove članice sa Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju i da je već komplikovano odlučivanje 27 članica, a kamoli sa 33 ili 35. Najvažnija reforma bio bi prelazak sa jednoglasnosti na odlučivanje dvotrećinskom većinom, čemu se protive mnoge članice, jer bi izgubile pravo veta. Od ruske agresije na Ukrajinu proširenje je postalo i geopolitičko pitanje, ali se još razgovara i modelima prijema novih članica, jer je izvesno da će se insistirati na postepenoj integraciji, a ne na modelu po kome su se ranije primale. Već više od decenije proširenje EU je praktično zaustavljeno, a istovremeno je povećan broj samita, foruma, događaja koji se bave ovom temom, koja može da bude interesantna za neke krugove u EU i na Zapadnom Balkanu, ali koja nažalost ne doprinosi povratku poverenja građana u čitav proces.

U odnosu na druge zemlje, Srbija ima poglavlje 35 koje se odnosi na KiM i koje će verovatno biti poslednje zatvarano.

EK: Proširenje po zaslugama

PROŠIRENjE EU je politički prioritet za Evropsku komisiju, ali je to proces zasnovan na zaslugama i izjavila je portparolka EK Dana Spinant.

- EK nije fokusirana na datum, već na blisku saradnju sa zemljama kandidatima da se spreme za pridruživanje EU. Oni bi trebalo da se pridruže EU kada budu spremni.

Na pitanje da li je Mišel koordinisao svoju izjavu o 2030. godini, kao mogućoj za proširenje, sa predsednicom EK, odgovorila je da "nije upoznata ni sa kakvim kontaktima u vezi sa ovim govorom".

Sijarto: Zašto ne sutra?

MAĐARSKI ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da je ključno da EU bude "snažnija i veća" i dodao:

- U redu je 2030, ali zašto to ne bi bilo sutra. Snažnija ekonomska saradnja sa Kinom pomogla bi Evropskoj uniji koja je proteklih godina zbog svojih odluka izgubila na snazi. Kad govorite o potrebni brzog primirja i prekida vatre u Ukrajini odmah vam se sudi i stigmatizuju vas kao ruskog špijuna, propagandistu Kremlja i Putinovog prijatelja. Evropljani se previše vode ideologijom, a premalo fizičko-infrastrukturnim aspektom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije