KURTI MI DOŽIVOTNO ZABRANIO DA IDEM NA KiM: Francuski politikolog Pol Antoan za "Novosti" - Već dve godine ne mogu da uđem u pokrajinu
TAČNO dve godine Kurtijeva privremena administracija mi ne dozvoljava da uđem na Kosovo i Metohiju, samo zbog onoga što mislim i govorim. Vreme prolazi, a moja želja da se vratim je sve jača.
To, u razgovoru za "Novosti", ističe francuski politički analitičar i aktivista Pol Antoan.
Na koliko dugo vam je zabranjen ulazak?
- Doživotno! Ne mogu tamo više da se vratim. Tako su mi rekli. Dali su mi neki papir, koji je bio na albanskom jeziku, pa sam odbio da ga potpišem. Dodali su i da imam dve nedelje da se žalim "ambasadi Kosova" u Parizu, što, naravno, nisam učinio, jer za mene ona ne postoji.
Kako se osećate zbog ove zabrane?
- Vrlo neprijatno, jer sam veoma voleo tamo da odem. Imam puno prijatelja i poznanika, nije lako suočiti se sa činjenicom da više ne mogu da ih vidim.
Jesu li vam tada objasnili zbog čega su vam zabranili ulazak?
- Nisu ulazili u detalje. Kratko su me obavestili da su me upisali na "crvenu listu" zbog ugrožavanja bezbednosti "države Kosovo" i "međunarodnih odnosa Kosova". Odgovorio sam im da bi tu vrstu informacija trebalo da mi da sudija, ali mi je službenik na administrativnom prelazu pre, evo već dve godine, odgovorio da "nismo u Francuskoj, već na Kosovu".
Šta ste to uradili što im je toliko zasmetalo?
- To je jednostavno. Reč je o svim putovanjima na Kosovo koje sam organizovao, intervjuima koje sam dao, konferencijama koje sam održao. Albanci s Kosova vole da se o Kosovu priča samo pozitivno. Ne sviđa im se kada neko govori istinu.
Šta ste sve organizovali?
- Na primer, odlazak na Kosovo u srpske enklave francuskog senatora Sebastijana Merana, koji je posle toga mnogo govorio u Senatu o teškom položaju Srba. Zbog toga je u Senat više puta pozvan da pruži objašnjenja i "ambasador" Kosova. Takođe, i bivšeg predsedničkog kandidata i poslanika Žan-Frederika Poasona. Organizovao sam i susret Srba s Kosova sa francuskom senatorkom Valeri Boaje i senatorom Stefanom Ravijeom, i nekim drugim zvaničnicima u Parizu.
Šta vas je navelo da se angažujete?
- Zanima me situacija u regionu. Reagujem zato što smatram da nije normalno to što se događa. Donekle razumem da Nemačka, SAD ili Engleska priznaju tzv. Kosovo. Kuća moje porodice starija je od američke istorije. Ali, žao mi je što to radi Francuska. Kao Francuz, to ne mogu da shvatim.
Imate li novosti u vezi s vašom zabranom?
- Ne. Razočaran sam što nema pomaka. Postojao je dogovor iz Brisela od prošle godine u vezi sa zabranama, ali se on očigledno ne poštuje. Nisam jedini u ovoj situaciji. Možda su mislili da ću ovako biti tiši. Ali, prevarili su se.
Jeste li se žalili francuskim vlastima?
- Jesam, ali to nije imalo mnogo uspeha. Francuska smatra da je to problem običnog građanina s "državom" koju priznaju.
Imali ste i anonimne pretnje s albanske strane?
- Bilo ih je. Sada su se malo smanjile. Ali, i dalje postoje. Zvali su me telefonom, slali poruke.
Imate li nadu da ćete se jednoga dana vratiti na Kosovo, da se ponovo susretnete sa srpskim prijateljima?
- Iskreno, nemam mnogo. Situacija na Kosovu je sve gora po Srbe. Mala nada da ću ponovo putovati uvek postoji. Ali, ne u godinama koje dolaze.
Pratite li na daljinu šta se dešava na KiM?
- Naravno. Vidim da je stanje po Srbe teško. Postoji veliki pritisak Amerikanaca i EU na srpske vlasti. Nije lako. Evropsku politiku vode Nemci. Srbi ne mogu da očekuju mnogo od njih. Stvari će se vremenom menjati, stav Marin le Pen u Francuskoj je drugačiji. U Italiji, već nekoliko godina postoji vlada koja razume šta se događa. To treba iskoristiti. Više puta sam se sreo s Mateom Salvinijem i govorio sam mu o problemu Kosova. Složili smo se.
Kako će se sve ovo završiti?
- Nastaviće se, pretpostavljam, ovako još godinama. Situacija po Srbe će se pogoršavati. Kurti je izabran iz dva razloga: zbog projekta "velike Albanije" i ukidanja viza za EU. Albance s Kosova, koji imaju samo "državljanstvo" Kosova, ne zanima da ostanu tamo, žele samo da se dokopaju EU. Odlaze, a tamo zidaju kuće. Pogledajte koliko ih živi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Italiji... Ne znam kada, ali doći će trenutak, kada će Kosovo ponovo defakto postati deo Srbije. Turci su tamo bili petsto godina, pa je ponovo postalo srpsko. Tako će biti opet.
Kako održavate kontakt s vašim prijateljima...?
- Telefonom, mejlovima, organizovanjem događaja u Francuskoj. Priredili smo sastanak u Opštini pariskog šesnaestog arondismana, u francuskom Senatu, kolokvijum u mestu Blanmenil, nastup folklornih društava i prodaju srpskih proizvoda s KiM...
Kako uspevate sve to da postignete?
- Najteže ide s obezbeđivanjem sredstava. Da imamo više novca, naš kolektiv "Francuska-Srbija" bi bio još aktivniji. Snalazimo se sami, ali uspevamo da opstanemo.
Potrebno nam je i malo više vizibiliteta, da ljudi čuju za nas.
Povezivanje sa RS
Aktivni ste i u regionu?
- BIO sam nedavno u Beogradu i Crnoj Gori, da se sretnem s prijateljima i odmorim.
Uskoro planiram da otputujem u Republiku Srpsku. Imam odlične kontakte s tamošnjim vlastima. Cilj mi je da nastavim da povezujem francuske političare sa političarima iz RS.
Preporučujemo
BORELj: Naredna runda dijaloga na visokom nivou 14. septembra u Briselu
31. 08. 2023. u 18:05
"BIRAMO NAJBOLjI TRENUTAK" Vučić o sednici Saveta bezbednosti o KiM
23. 08. 2023. u 11:30
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (1)