ANALIZA "NOVOSTI": Koliki je prostor Srbije za odbranu severa KiM koji je Kurti sistematskim akcijama praktično odsekao

SRBIJA mora da pokuša da diplomatskom ofanzivom sačuva živote naših sunarodnika, jer bi ulazak srpske vojske na Kosovo i Metohiju, bio direktan sukob sa NATO. U ovom trenutku, najbolje rešenje bilo bi da međunarodne snage budu raspoređene na severu KiM, dok sada još više treba insistirati na zakazivanju posebne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Pripadnici tzv. kosovske policije, Foto D. Milovanović

Ovako sagovornici "Novosti" vide suženi manevarski prostor naše zemlje za odbranu severa KiM, u situaciji kada tamo više nema barikada i gde su tzv. specijalne kosovske jedinice podigle svoje punktove i baze na uzurpiranim srpskim imanjima, a mimo svih do sada potpisanih sporazuma. Time su praktično ovaj deo Kosmeta pretvorili u enklavu i odsekli ga od centralne Srbije.

Vojni analitičar Ljuban Karan smatra da odgovor na "perfidnu strategiju" mora biti usmeren na diplomatiju, odnosno na jačanje veza sa moćnim državama. On objašnjava da je ta strategija već dala rezultate, a da se ovo sve događa u trenutku kada je Aljbin Kurti postao meta Zapada i kada je gubio tlo pod nogama.

- Ovo nije nekakva "kosovska Oluja", da bi srpska vojska mogla da uđe na Kosovo. Treba pokušati da se spreči dalje nasilje, najpre, kroz razgovor sa zvaničnicima koji mogu da obuzdaju Kurtija, sve sa svrhom da Srbi dobiju koliko-toliko uslove za miran život. Ulazak vojske mora da bude skoro po svaku cenu izbegnut, imajući u vidu da bi to značilo sukob sa Kforom.

Karan s druge strane, ističe da nema sumnje, da će reakcija srpske strane biti pravovremena i adekvatna ukoliko bi prištinska paravojska krenula na narod.

- Nemam dileme da će Srbija upotrebiti vojsku i policiju u zaštiti Srba u slučaju nekakve "kosovske Oluje". Ipak, državni vrh će sigurno naći načina da prođe bez toga i da ne dođe do drastične eskalacije. Ono što moram da istaknem je, da naši ljudi neće biti ostavljeni na cedilu.

S druge strane, analitičar Marko Miškeljin, iz Centra za društvenu stabilnost, podseća na to da se na prisustvu međunrodnih snaga na severu insistira, od momenta, kako kaže, okupacije severa pokrajine. Miškeljin kao korak ka potencijalnom rešenju, vidi trenutak kada Brazil, kao država koja nije priznala KiM, postane predsedavajuća Saveta bezbednosti UN, tada se može očekivati posebna sednica sa temom Kosova:

- Imali smo sukob i sa Kforom i upade u zgrade opštine od strane takozvanih gradonačelnika. Sve to je samo dolivalo ulje na vatru dok nije došlo do ovog momenta. Sasvim sigurno, da ukoliko bi bilo pojačano prisustvo međunarodnih snaga na severu Kosova, ta situacija bi se mnogo lakše podnela i Srbi bi se osećali bezbednije. Bitno je da se iznesu sve činjenice u međunarodnu javnost, jer smo mi imali, pogotovo u nedelju, plasirano od strane albanskih medija, ali preuzeto od svih svetskih medija, veliku količinu lažnih vesti koje moramo što pre demantovati.

Kada je reč o reakciji Srbije na novu opasnu krizu na KiM, Miškeljin je istakao da je dobro što nije bilo ishitrenih reakcija i emotivnih nastupa, već da se sačekalo da se dođe do proverenih informacija, kako bi se u narednih nekoliko dana hladne glave donela ispravna odluka.

- Imali smo više od 400 etinički motivisanih napada na Srbe samo u dve godine i prosto možemo zamisliti samo kako se taj narod tamo oseća kada ne može da izađe ispred sopstvene kuće, ne sme da ode u prodavnicu od straha da će ih Kurtijeve terorističke grupacije oteti. Očigledna provokacija Kurtija koja je za cilj imala ono što se desilo juče, gde je deo Srba naseo.

Upravo ovih dana, krenula je obuka tzv. kosovskih bezbednosnih snaga kod Uroševca koju sprovode Britanci, a u okviru višegodišnjeg sporazuma sa britanskim timom za obuku. Iako lažna država Kosovo, po Rezoluciji 1244, ne može imati vojsku, a samo međunarodne snage mogu biti prisutne na Kosovu i Metohiji, odavno se to slovo ne poštuje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije