Politika

AMBASADORI DRŽAVA ČLANICA UNIJE USVOJILI DOKUMENT KOJIM SE OPET UCENJUJE BEOGRAD: Pare iz EU kada priznamo Kosovo

М. Ст.

09. 03. 2024. u 10:00

DA su politički i geostrateški kriterijumi iznad svih ostalih, kako u napretku na evropskom putu, tako i uslovima za pristupanje fondovima EU, ponovo je potvrdila usvojena zajednička pozicija zemalja članica "kluba 27" - sa starim pritiscima upakovanim u nove deklaracije.

АМБАСАДОРИ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА УНИЈЕ УСВОЈИЛИ ДОКУМЕНТ КОЈИМ СЕ ОПЕТ УЦЕЊУЈЕ БЕОГРАД: Паре из ЕУ када признамо Косово

Ukoliko Srbija želi da učestvuje u raspodeli kolača iz Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od šest milijardi evra, osim poštovanja demokratskih mehanizama, uključujući i slobodne i poštene izbore, preduslov je da započne pregovore sa tzv. Kosovom o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, ali i da se uskladi sa spoljnom politikom briselske vrhuške.

Ovo su samo neki od ključnih prepreka Srbije na putu ka kasi EU, koje su usvojene u Briselu na nivou ambasadora članica. S obzirom na čvrste "crvene linije" naše zemlje po pitanju neprihvatanja spornih delova sporazuma iz Ohrida, koji podrazumevaju priznavanje nezavisnosti Kosova i prijem lažne države u međunarodne organizacije, pristup novčanoj pomoći EU biće otežan.

- Preduslov za dobijanje sredstava je da zemlje Zapadnog Balkana poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna ljudska prava. Neophodan je i konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa ka potpunom sprovođenju svih obaveza, koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu - navodi se u dokumentu.

Planovi reformi, koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana, treba da sadrže, navodi se u zajedničkom stavu EU, objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU. Ili u prevodu, Beograd bi trebalo da obaveštava Brisel o konkretnim koracima koje je preduzeo za uvođenje sankcija Rusiji i distanciranje od Kine.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da se i ovim putem potvrđuje da su geopolitički interesi važniji od onih koji su u odnosu na standardne kriterijume kao što su vladavina prava i demokratske institucije.

- Jasno je da će uslov za Srbiju biti uvođenje sankcija Rusiji, kao i normalizacija odnosa sa Prištinom na bazi Ohridskog sporazuma - navodi Milivojević za "Novosti". - Sve su to politički kriterijumi, kojima se Srbija uslovljava, a koji se ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima. Postoji opasnost da naša zemalja, imajući u vidu naše čvrste pozicije po ovim pitanjima, ostane isključena iz dodele ovih sredstava. Ovo su svakako dodatni pritisci na Srbiju koji ne važe za druge države i održavaju dvostruke poglede EU.

Zajednička pozicija predstavlja "mandat za pregovore" sa Evropskim parlamentom, čije je odobrenje potrebno da bi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, postao operativan. Evropska komisija, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove, prati ispunjavanje navedenih preduslova pre nego što se sredstva pošalju korisnicima i tokom perioda podrške. Komisija obaveštava Savet EU o ispunjenosti preduslova pre slanja novca.

Dve milijarde evra bespovratno

PLAN rasta za Zapadni Balkan obuhvata finasijsku podršku, od dve milijarde evra bespovratnih grantova i četiri milijarde povoljnih kredita. Evropska komisija je ovaj plan usvojila 8. novembra prošle godine, zajedno sa godišnjim paketom za proširenje. On se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

RULJA IZVUKLA BRITANCA IZ STANICE I ZAPALILA GA: Policija nije reagovala iz straha za sopstvenu bezbednost

Svet

1 9

RULjA IZVUKLA BRITANCA IZ STANICE I ZAPALILA GA: Policija nije reagovala iz straha za sopstvenu bezbednost

BRITANSKI državljanin preminuo je od posledica teških opekotina nakon što ga je, prema navodima lokalnih medija, grupa ljudi izvukla iz policijske stanice i zapalila na ulici, javlja Skaj njuz.

22. 04. 2025. u 12:01

MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir

Svet

1 12

MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir

RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.

13. 04. 2025. u 15:34