PROFESOR ORLOVIĆ: Gruhonjić godinama ispoljava nesuvisli govor mržnje prema većinskom srpskom narodu bez ikakvih sankcija

Novosti online

03. 04. 2024. u 12:27

SLOBODAN Orlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, istakao je za emisiju "Oko", na RTS1, da izjave Dinka Gruhonjića, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta, traju više od decenije i da to nije sloboda govora, već govor mržnje.

ПРОФЕСОР ОРЛОВИЋ: Грухоњић годинама испољава несувисли говор мржње према већинском српском народу без икаквих санкција

Foto. Printskrin

Njegove rečenice su neprijateljstvo prema određenoj grupi ljudi

- Ako postoji želja da se vanrednom profesoru Dinku Gruhonjiću da otkaz, put preko Etičke komisije neće biti blagotvoran te da se u njegovim izjavama i pisanju vidi mržnja i netrpeljivost. Tu nema odredbi koje bi mogle, ako bude utvrđeno da je kršio akademski integritet, da dovedu do otkaza. U kodeksu o akademskoj čestitosti, koji sam i pisao, postoji zabrana diskriminacije. Možda je tu put da se izrekne određena sankcija Gruhonjiću, a čini mi se da u ponašanju ima elemenata nekih drugih prekršaja, a to su kršenje Zakona o zabrani diskriminacije. Ali ono što je možda najteže u njegovim govorima i pisanijama je izazivanje mržnje i netrpeljivosti. Takvi postupci bi eventualno mogli dovesti do prestanka radnog odnosa Gruhonjiću. Što se tiče samog konteksta kada je on to pričao i šta je on to pričao, nije to počelo ni danas ni juče, to se odvija u periodu najmanje od jedne dekade. Izjave ispunjavaju kvalifikaciju da se govori o govoru mržnje. Linija između slobode govora i govora mržnje nikada nije čvrsto povučena, ona je fleksibilna, možda malo fleksibilnija u Americi, a nešto kruća u Evropi. Nije univerzitet nekakvo ostrvo van društva, gde je dozvoljeno profesorima da pričaju bilo šta. Ove rečenice, po nekim navodima istrgnute iz konteksta, sa čime se ja ne bih složio, u svakom smislu pokazuju određeno neprijateljstvo, ne samo određeni antagonizam, već neprijateljstvo prema određenoj grupi lica.

Izjave usmerene od čoveka koji prima budžetska sredstva i živi od te iste države

Profesor Orlović naglasio je da je u ovom slučaju najteže shvatljivo da su izjave usmerene prema većinskom srpskom narodu od čoveka koji radi u državnoj instituciji, koji prima budžetska sredstva i živi od te iste države.

- Vrlo je neobično da neko kaže da su Srbi krivonogi i tupih pogleda, da njihova deca treba da nastave pokolj koji su započeli njihovi roditelji, a da Beograd i Srbija predstavlja jedan prostor da na maloj površini ima tako mnogo zla. Ako to nije govor mržnje, sloboda govora nikako nije - reči su profesora Pravnog fakulteta. 

Ako ste profesor, morate da unapređujete ljudska prava

On je napomenuo da se teze mešaju i zamenjuju stavovi koji ne odražavaju stvarnost. 

- Misao kao takva ne može da vređa moral. Po našem Zakonu o visokom obrazovanju, morate da unapređujete ljudska prava i društveni moral ako ste profesor. Vi to kršite ovakvim izjavama. Kakva kritička misao. Ne možete rasistički da se odnosite u govoru koji je javan, koji može biti i pisana reč. Srbi su okupirali Vojvodinu. Ma nije valjda? A ko treba da je oslobodi? - rekao je sagovornik RTS1 i naglasio da se 2021. godine znalo sve na Senatu kada je Gruhonjić biran za profesora i dodao:

- U samom zapisniku sa tog Senata navedeno je da će Filozofski fakultet i univerzitet preduzeti potrebne mere da preispita kontekst. Niko prstom nije mrdnuo. Sada odjednom se postavlja pitanje da je on glasnogovornik slobode. Ko je on da sebi daje kvalifikaciju šta je? Godinama se od strane vanrednog profesora Gruhonjića ispoljava nesuvisli govor mržnje bez ikakvih sankcija, pokrivajući to sa nekakvim kontekstom, montiranjem i okolnostima, koje ne opravdavaju ono što je po svim definicijama mržnja. 

(dnevnik.rs)

BONUS VIDEO: MARINIKA DOBILA KONKURENCIJU: Ristić za 3 godine promenio 3 stranke

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE