SRBE PROGONE, A KAZNE MAKSIMALNE Analiza "Novosti": Kurtijeva vlast hapsi i optužuje naše sunarodnike bez dokaza

VEĆINA Srba uhapšenih na Kosovu i Metohiji, a koji su u pritvoru u Podujevu, optuženi su za navodne ratne zločine. U gotovo svim slučajevima nema nikakvih dokaza ili se oni naknadno prikupljaju, po sudnicama špartaju lažni svedoci, a iskaze onih koji kažu nešto u korist naših sunarodnika automatski se brišu. Cilj ovog pravnog cirkusa lažne države odavno je pročitan - da se Srbi zastraše i nateraju da odu sa KiM, a da se spreče svi koji i pomisle da se vrate na dedovinu.

Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, Foto AP

Svaki Srbin optužen da je počinio ratni zločin na KiM unapred je osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora i lišen prava na pravično suđenje, naročito od 2018, od kada je misija Euleks prepustila pravosuđe tzv. kosovskim organima.

Najveći paradoks u pravnom sistemu režima Aljbina Kurtija jeste šta se sve tretira pod pojmom ratnog zločina.

- Čak i najobičnije šamaranje ukoliko se, recimo, dogodilo od početka 1998. pa do kraja 1999. u prištinskom pravosuđu se predstavlja kao ratni zločin. Srbina iz Čaglavice Nenada Arsića terete za ratni zločin optužujući ga da je navodno primoravao Albance da piju rakiju i pevaju srpske pesme - ukazuje advokat Ljubomir Pantović.

Prema njegovim rečima, Albancima je neophodno što više uhapšenih Srba u zatvorima da bi međunarodnoj zajednici pokazali kako je naš narod činio zločine na KiM. Zato, dodaje, hapse nevine i pronalaze lažne svedoke.

Srpski advokati iz Pokrajine ističu da su razlozi zbog kojih Albanci lažno optužuju Srbe u najvećem broju imovinske prirode. Najčešće ih optužuju Albanci koji su zauzeli ili hoće da kupe njihovu zemlju, kuće, stanove, a matrica po kojoj se hapse naši sunarodnici je ustaljena. Prvo ih uhapse, a potom traže dokaze.

Najslikovitiji je primer Zorana Kostića (63), iz Prilužja, koji je uhapšen 20. septembra 2023, a tužilac je osam dana kasnije dao ovlašćenje da se prikupljaju dokazi protiv njega.
- Iako je tako nešto nezabeleženo u pravosudnoj praksi, jer se u svim pravnim sistemima osumnjičeni hapse na osnovu dokaza ili bar osnovane sumnje, u slučaju većine uhapšenih Srba dokazi se traže tek po njihovom hapšenju i određivanju pritvora - ističe advokat Predrag Miljković, branilac Kostića, koji se od hapšenja nalazi u pritvoru zatvora Visokog rizika u Grdovcu kod Podujeva.

Da je ovaj zatvor sagrađen 2014. sredstvima EU namenjen uglavnom našim sunarodnicima pokazuju i podaci: tu se trenutno nalazi oko 80 Srba, a većina se tereti za nepočinjene ratne zločine.

- Namera prištinskih vlasti je da uhapse što veći broj Srba i osumnjiče ih za navodne ratne zločine kako bi opravdali formiranje nekakvog Instituta za zločine - ukazuju advokati.

Presude donose čak i bez svedoka, kao u slučaju Gorana Stanišića, iz Slovinja kod Lipljana. On je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina za navodne ratne zločine, a njega čak ni glavni svedok tužilaštva nije prepoznao kao krivca. Uz to, advokat Pantović ukazuje da je Stanišić kažnjen sa dve decenije robije, iako je tzv. Vrhovni sud Kosova odlučio da najviša kazna može da bude do 15 godina?!

Bez ijednog dokaza na 12 godina zatvora osuđen je i Zoran Đokić, iz Peći. Iako je u ovom slučaju propala optužnica tužilaštva, po okončanju dokaznog postupka advokat "oštećenih" doveo je dva nova svedoka koji su tvrdili da su oni žrtve ratnog zločina Đokića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije