MEĐU 38.178 NEVLADINIH KRIJU SE I ANTIDRŽAVNI: "Novosti" istražuju - Koliko je "šaren" NVO sektor, za koje prekršaje sledi katanac

U SRBIJI, prema podacima Agencije za privredne registre, postoji 38.178 udruženja, saveza, predstavništava, kancelarija i drugih nevladinih organizacija i tu je zaposleno 7.796 ljudi. Među njima se "kriju" i one čija se delatnost podrazumava navodnu pomoć razvoju demokratije. A javna je tajna - reč je o uticaju pojedinih stranih zemalja na događaje u našoj zemlji preko NVO.

Foto: Printskrin

Teško je utvrditi put kompletnog novca i za šta je on zapravo namenjen, odnosno da li je krajnji cilj rušenje vlasti. Donacije se kroz papire kriju iza raznih projekata - od ekologije do socijale. Čak i u slučajevima da se "na papirima" sve slaže, od iznosa novca i njegove namene do konačnog izveštaja o troškovima, postoje i "rupe" kroz koje mogu da se sliju uglavnom devize, a što je teško pratiti. S druge strane postoje jasno predviđene kazne za one koje ispod žita pokušavaju da uruše insistitucije ili nezakonito udare na vlast.

Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana (u šta se ubrajaju i nevladine organizacije) ili verske zajednice, na osnovu predloga Vlade, Vrhovnog javnog tužilaštva ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica.

U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, u šta svakako spada i podrivanje ustavnog poretka pokušajima nasilne smene vlasti. Međutim, takvog predmeta, prema saznanjima "Novosti", nema pred najvišom sudskom instancom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je da je "proučavao koliko je novca u našu zemlju ušlo preko NVO, i naveo da je reč o rekordnim iznosima:

- To se meri desetinama i stotinama miliona evra, videćete narednih dana da je ogroman novac ubačen u našu zemlju s ciljem destabilizacije države i rušenja mene. Saznaće se kako to ide i kako funkcioniše. Za prethodnih šest-sedam meseci uloženo je 78 miliona evra u vrlo politički antidržavni nevladin sektor, što pokazuje koliko su veliki pritisci na Srbiju. Ogroman je novac uložen u moje rušenje u poslednih sedam ili osam godina kada je bilo jasno da Srbija ide svojim nezavisnim, samostalnim putem, to su milijarde evra.

On je naveo primer donacije od 105.000 evra za neku dorbotvornu NVO, a ustvari je plaćen protest.

Agencija za privredne registre / Foto N. Skenderija

Prema podacima iz APR, na osnovu finansijskih izveštaja poslovni prihodi udruženja tokom 2023. bila su 49.178.034.000 dinara, a godinu ranije 45.332.486.000 dinara. Dobitak iz finansiranja je u 2023. bio 713.130.000, a 2022. godini 402.709.000. Prihodi od donacija, dotacija i subvencija su 2023. godine isnosila 27.446.061.000, a 2022. su bila 25.002.210.000.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakao je da postoji spisak nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva i mešaju u unutrašnju politiku Srbije. On je rekao da je političkim strankama zabranjeno da se finansiraju iz inostranstva, a da NVO imaju pravo na to, iako se i one mešaju u politiku.

- U mnogim zemljama na svetu se donose zakoni protiv toga upravo da bi se zaštitila ta domaća politička scena. Da se tako nešto desi u Americi, oni bi od toga napravili svetsku senzaciju. Sećate se da je FBI vodio istragu da li je Rusija uticala na izbore u Americi - rekao je Dačić, za TV Pink.

On je dodao da bi u Srbiji i pokušaj da se takav zakon uvede bio karakterisan kao da nije u skladu sa evropskim standardima:

- Ali evropski standardi upravo definišu da oni dobro štite svoje zemlje od toga. A mi nemamo pravo da se štitimo od njih. Samo imaju oni pravo da se štite od nas.

Izvršni direktor CeSID Bojan Klačar ističe da nije sklon nekoj snažnoj retorici kada je reč o NVO i da nije na stanovištu da sve one podrivaju ustavni poredak i ključne državne interese, napominjući da svakako postoji veliki broj onih koje deluju kritički prema vladinim aktivnostima.

- CeSID je u jednoj meri vrlo specifična organizacija koja se trudi da zadrži racionalan odnos prema prilikama u društvu, izborima i političkom procesu, koji su nam u fokusu - objašnjava Klačar, za "Novosti". - Trudimo se da naše kritike budu zasnovane na argumentima.

Kada je reč o kontroli kanala finansiranja, Klačar objašnjava da NVO mogu da konkurišu za domaće fondove, kao i međunarodnih organizacija, stranih ambasada i drugih institucija:

- Uslovi za konkurisanje su isti i ta državne i međudržavne projekte kao za tendere. Objavi se javni konkurs sa tačno definisanim uslovima koje NVO moraju da ispune i čitav proces je veoma kompetitivan. Kada se taj novac dobije, on se tretira kao donacija i ideju za koju ste sredstva dobili, morate da realizujetge na način iz konkursa. Na NVO se primenjuje domaće zakonodavstvo, bez obzira na to da li su sredstva dobili iz naših ili stranih donacija. U tom smislu, država nad vama ima jasnu kontrolu, ali, osim domaćih propisa, moraju da zadovolje i kriterujemi donatora, koji su veoma strogi, pogotovo kada je reč o fondovima EU. Ukoliko se sredstva troše nenamenski, prve su sankcije od strane donatora, u obavezi ste da vratite novac i gubite reputaciju, a drugi nivo je da odgovarate pred državom za prestup kada je reč o kršenju domaćih propisa.

Govoreći o NVO sa "lošijom reputacijom" u javnosti, Klačar ukazuje na organizacije koje se kolokvijalno nazivaju "gono"

- One su dominantno vezane za javne izvore prihoda i za koje ne mogu da se pronađu dovoljno kvalitetno sprovedene aktivnosti u praksi. Dakle, redovno koriste sredstva, ali sa njihovim radovima šira javnost nije dovoljno upoznata. Na drugoj strani su, uglavnom, organizacije koje koriste međudržavne fondove, retko javne izvore, a za njih se vezuje epitet da su kritički orijentisani prema vladinim politikama. Ali, i jedne i druge su registrvane kao udruženja građana, podležu istim pravilima, moraju da deluju u skladu sa domaćom regulativom.

Inače, Uprava za sprečavanje pranja novca je u junu 2020. godine od banaka zatražila uvid u finansijske transakcije 37 organizacija i 20 pojedinaca iz Srbije, kako bi se utvrdilo da li imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

ČIME SE ZAPRAVO BAVI AMERIČKA NEVLADINA ORGANIZACIJA NED
DEMOKRATIJA, ALI PO NjIHOVOM MERILU

NEVLADINA organizacija "Nacionalna zadužbina za demokratiju" (NED) predstavljena je kao neprofitna fondacija posvećena rastu i jačanju demokratskih institucija širom sveta. Uz podršku američkog Kongresa, svake godine podržava preko 1.000 projekata iz inostranstva u više od 92 zemalja.

Prema podacima do kojih je u svojoj analizi došlo kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, "pod maskom demokratije," SAD ovu NVO koriste za "infiltraciju, mešanje i subverziju protiv drugih zemalja".

Kako se navodi u dokumentu, NED nije ono za šta se predstavlja - nevladina organizacija koja pruža podršku demokratiji u inostranstvu, već je reč o organizaciji koja deluje kao "bele rukavice" američke vlade.

Značajno mesto u analizi kineskog MSP zauzima subverzivni nastup NED prema Srbiji, pre svega u delu koji se odnosi na manipulaciju i mešanje u izborne procese. Ukazano je da se NED mešao u izborni proces u našoj zemlji tokom 2022. i 2023., podržavajući opozicione proameričke kandidate, dok su, kako se navodi, u maju 2023. godine, nakon masovnih ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar", Duboni i Malom Orašju, organizacije za zaštitu ljudskih prava koje finansira NED i proameričke opozicione strukture organizovale masovne demonstracije, zahtevajući ostavku legitimno izabranih vlasti.

Osim toga, u odeljku koji se bavi fabrikovanjem lažnih informacija u cilju unošenja konfuzije u javno mnjenje, kao primer navedeno je da su organizacije nevladinog sektora u Srbiji koje podržava NED u koordinaciji sa dopisništvom Si-En-Ena fabrikovale lažne vesti povezane sa Kinom, "dezavuišući javnost u vezi sa projektima iza kojih stoji kineska strana i stavljajući u prvi plan navodne probleme zaštite životne sredine, prava radnika i korupcije".

Delovanje NED primećeno je još za vreme Jugoslavije.

Državno tužilaštvo Rusije proglasilo je 2015. nepoželjnim američki NED., jer je smatralo da rad te nevladine organizacije preti ustavnom sistemu, odbrambenoj sposobnosti i bezbednosti Rusiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije