BRONZANI DEDA ĐORĐE U VEČNOM STROJU SA SOLUNCIMA: Svečano otkrivena spomen-bista legendarnog čuvara na Srpskom vojničkom groblju u Solunu

ĐORĐE Mihailović, legendarni čuvar Srpskog vojnih groblja u Solunu, od juče ponovo dočekuje poklonike koji dolaze da odaju počast senima junaka sa Solunskog fronta. Nije reč o ovozemaljskom braniocu baštine koji je duže od šest decenija čuvao uspomenu više od 7.500 srpskih "prometeja nade, apostola jada" i napustio ovaj svet prošle godine. Večnu stražu kraj srpskih ratnika sada drži večni, nebeski Deda Đorđe čiji je isposnički, gotovo svetački lik, ovekovečen u bronzi

Ministarstvo odbrane Srbije

Njegovu spomen-bistu, ispred kuće na vojničkom groblju gde je proveo ceo život, juče su svečano otkrili ministar odbrane Bratislav Gašić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, na državnoj komemorativnoj svečanosti povodom 106. godišnjice proboja Solunskog fronta.

Ministarstvo odbrane Srbije

Bistu je izvajao akademski vajar Ljubomir Lacović, a odlila ju je i darovala livnica "Braća Jeremić" iz Vrčina.

Pre otkrivanja spomenika stroj naših veterana je raširio srpsku zastavu dugu 150 metara, a hor srpskih đaka iz Soluna je otpevao himnu srbije "Bože pravde". Ministar Gašić u pratnji pukovnika Gorana Nestorovića i pukovnika Dejana Stanišića položio je vence na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku i na grob Đorđu Mihajloviću.

- Ovde, na Zejtinliku, duže od pola veka, čika Đorđe je brižno čuvao Srpsko vojničko groblje negujući uspomene na žrtve najsvetlije naše istorije, dok i sam nije postao njena živa slika. U njegovoj pojavi i glasu videli smo i čuli pradedove pale za ideal slobode naše jedine otadžbine. Kroz njega su nam se obraćali oni koji ne dočekaše da ponovo proslave svoju krsnu slavu na svome ognjištu. U tim smo rečima mogli čuti i pouku i opomenu da je sloboda Srbije ideal od koga se ne sme odustati nikad i ni po koju cenu. Svaka žrtva ovde pokopana zakletva je i jemstvo pred Gospodom da se u ime Njegovo svoja zemlja mora braniti časno i kao slavska ikona dostojno u ruke predati naslednicima našim - rekao je ministar Gašić.

Ministarstvo odbrane Srbije

On je naglasio da je "Čika Đorđe sebi za života podigao najveći spomenik".

- Decenijskim tihim i strpljivim radom on je u monumentalni mozaik uspomene na div-junake sa Solunskog fronta ugradio samoga sebe. A mi ćemo se, kao zahvalni savremenici i potomci, u skromnosti ovozemaljskog izraza, spomenikom koji danas otkrivamo pokloniti njegovom delu i njegovoj žrtvi. Neka Gospod dušu njegovu nastani tamo gde pravednici počivaju! Neka je večni pokoj solunskim junacima! Živela Srbija - rekao je ministar Gašić.

Ministarstvo odbrane Srbije

Ministar Nemanja Starović, koji je predvodio državnu komemorativnu svečanost, naglasio je da je proboj Solunskog fronta uslovio oslobođenje Kraljevine Srbije i doveo do okončanja Prvog svetskog rata, te je s pravom zlatnim slovima upisan u istoriji.

Ministarstvo odbrane Srbije

- Nakon združene ofanzive armija Nemačke, Austrougarske i Bugarske vojske u oktobru 1915. godine, Srbija se našla u veoma teškom položaju. Pošto je na Kosovu uništila i zakopala svu tešku opremu, probijajući se usred strašne zime preko ledom i snegom okovanih albanskih i crnogorskih planina, bez ikakvih namirnica zimske odeće i municije, srpska vojska je izvela čuveno povlačenje na Jadransku obalu, koja spada u najteže odstupne marševe u ratnoj istoriji sveta - podsetio je Starović.

On je naglasio da je Albanska golgota, povlačenje srpskih vojnika, Kralja i Vlade, državnih institucija i civila, jedinstvena u istoriji čovečanstva. Podsetio je i da po dolasku na Jadransko primorje "Srbi nisu zatekli ništa: ni hranu, ni oružje, ni municiju, kao ni saveznike" i da je tek mesec diplomatskih pregovora dogovoreno da se vojnici prebace na Krf.

Ministarstvo za rad

- Usled produženih patnji, broj nastradalih srpskih vojnika dostigao je stravične razmere. Ukupno je spaseno 158.000 srpskih vojnika. Mnogi su, međutim, bili toliko iscrpljeni da se nisu mogli oporaviti. Tako je za kratko vreme na Krfu i u Bizerti umrlo više od 7.750 iznemoglih - podsetio je Starović.

Preživeli su se oporavljali i pripremali za povratak, iako je neprijatelj bio uveren da je srpska vojska uništena.

- Proboj Solunskog fronta 1918. godine, koji je uslovio oslobođenje Kraljevine Srbije i doveo do okončanja Prvog svetskog rata, s pravom je zlatnim slovima upisan u istoriji, kako srpskog naroda, tako i čitave Evrope. "Bežite živi, idu mrtvi!", vikali su bugarski regruti, povlačeći se pred naletom vaskrsle srpske vojske koja je pobedonosno jurišala natrag u Otadžbinu. "62.000 srpskih vojnika odlučilo je rat! Sramota!", telegrafisao je nemački car Vilhelm vladaru Bugarske, čija je armija od 700.000 vojnika izbačena iz rata. Svoje herojstvo, srpski vojnik je čitavom svetu prikazao na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu, Solunskom frontu i svim drugim mestima na kojima su srpski gorostasi ostavili svoje grobove. Zato se danas, na ovom mestu klanjamo senima naših, u sećanju srpskoga naroda neumrlih div - junaka i poručujemo da ćemo slobodu koju nam podariše čuvati za buduće naraštaje - rekao je ministar Starović.

PORUKA

MINISTAR odbrane Bratislav Gašić upisao je u spomen-knjigu na Srpskom vojničkom groblju: "Smrti, oni koje si porazila živeće ovenčani večnom slavom. Živela Srbija i naša slavna istorija!"

Ministarstvo odbrane Srbije

INSPIRACIJA ČUVARIMA TRADICIJA

DEDA Đorđe nije samo figura iz prošlosti, već je i živa inspiracija za sve nas koji danas nastavljamo da čuvamo vrednosti koje su naši preci branili, rekao je predsednik Zajednice veterana Srbije Marko Martinović:

- Borci, ratni vojni invalidi, porodice palih boraca i njihovi potomci sa kojima dolazim na ceremoniju nose duboko ukorenjenu emociju, jer za njih Zejtinlik i deda Đorđa predstavljaju nešto više od istorijskog sećanja. Za mnoge od njih, ovo mesto je simbol njihove lične borbe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije