ODNOS VLASTI PREMA KOSOVU NI ZA JOTU SE NIJE PROMENIO: Intervju - Ivica Dačić, potpredsedik Vlade i ministar policije

С.Ровчанин Томковић
S.Rovčanin Tomković

16. 10. 2024. u 07:00

AKO se sa jednog mesta može videti Srbija kao na dlanu, onda je to Komandno-operativni centar MUP-a, gde se na ekranima smenjuju snimci sa više od 7.500 kamera širom zemlje. Dok su policajci budno pratili šta se zbiva na terenu, "Novosti" su u prostoriji, u koju mediji vrlo retko zalaze, razgovarale sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.

ОДНОС ВЛАСТИ ПРЕМА КОСОВУ НИ ЗА ЈОТУ СЕ НИЈЕ ПРОМЕНИО: Интервју - Ивица Дачић, потпредседик Владе и министар полиције

Zoran Jovanović Mačak

Pričao nam je o Kosovu i Metohiji, borbi sa kriminalom, da se ne odriče prijatelja iz Rusije i da "međunarodna zajednica mora da se opredeli da li hoće sukobe ili mir, jer će ovakvo tolerisanje Aljbina Kurtija i njegovih poteza neminovno dovesti do rata".

Vlasti u Prištini na terenu dobijaju skoro sve, pa im sprovođenje pogroma kojim prete Srbima možda neće biti ni potreban...

- To je pitanje globalne politike koju oni vode, a to je da se što više smanji broj Srba na Kosovu i Metohiji, da se Srbima izbriše perspektiva, da imaju svest o tome da im nema opstanka na KiM... To je ostvarivanje dugoročnih ciljeva koji postoje u Kurtijevoj glavi, koji se ne obazire na dogovore koje smo ranije postizali i ide politikom zauzimanja prostora, u smislu stavljanja noge u vrata, da bi zauzeo poziciju koja mu ne pripada i kako bi imao povoljniju poziciju u nekim budućima razgovorima. Sve što je radio, radio je na takav način, potpuno ilegalno, suprotno svim dogovorima, uz lagano protivljenje međunarodne zajednice, znajući da mu to protivljenje neće ići dotle da ugrozi njegove ciljeve. Sada se prvi put desilo, u negodovanju zbog Kurtijeve politike, da je međunarodna zajednica došla do jedog stepenika, kada je Kurti nešto morao da popusti i ukine zabranu srpske robe. To je učinio zato što su ga ucenili nečim drugim, statusom u nekim regionalnim organizacijama. Mi stalno govorimo da nije moguće da međunarodna zajednica nema uticaj. Pitanje je samo da li hoće da ga primenjuje. Prvi put se sada desilo da su sa predlozima, koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić, saglasne i zapadne i istočne zemlje, EU, SAD Nemačka, Rusija i Kina. U takvoj poziciji Kurti, uoči izbora, gleda da povlači poteze koji mogu da mu donesu političku korist. Ako ide na most u Mitrovici, on računa - to mu je dovoljno da ima više od 50 odsto.

Specijalni izaslanik Miroslav Lajčak je rekao da je Srbija povukla pismo u kojem se ogradila od spornih delova Ohridskog sporazuma...

- Slušao sam o tome iz novinskih izveštaja, nemam informacije. Mi imamo jasnu politiku da ćemo sprovoditi one delove međunarodnog sporazuma sa kojim smo se saglasili. Nismo se saglasili sa delovima sporazuma koji se tiču statusa Kosova, koji se tiču de jure i de fakto priznanja i članstva u međunarodnim organizacijama. Naša politika se nije promenila ni za jotu, svih ovih godina.

"Novosti" temelj novinarstva

- KAD sam počeo da se bavim politikom imao sam 30 godina manje, bio sam mlad, a i "Novosti" kojima sam davao izjave su takođe bile mlađe. Drago mi je da i danas traju i da razgovaram sa novinarima i foto-reporterima vaše kuće koji su zabeležili sve događaje čiji sam akter bio i ja. Veliki je uspeh trajati 71 godinu, koliko danas pune "Novosti". Bili ste svedok raznih vremena, na vašim stranicama našli su se istorijski događaji i ličnosti. Vi ste enciklopedija novinarstva. Želim vam još dugo, dugo da ispisujete stranice srpskog novinarstva čiji ste temelj decenijama - čestitao je Dačić rođendan našoj redakciji. 

Čini li vam se da su projekti poput "Jadra" i kupovine aviona "rafal" jasan signal da se sve više okrećemo Zapadu?

- Ne mislim da je to nešto što nas na balansu, tegu ili terazijama naginje na jednu stranu. Možda je ovo više ispravljanje nečega ranijeg, jer je taj teg bio više na drugoj strani, zato što nismo imali strateške dogovore sa nekim drugim zemljama. Sećate se da smo još u vreme Miloševića govorili da nam je interes da zapadne zemlje imaju, osim političkih, i ekonomske interese u našoj zemlji. Pitanje litijuma nije vezano za Zapad. Najveći proizvođač litijuma je Kina, nije to sada neki zapadni projekat, pa da sad neko kaže da se to sprovodi da bismo se približili Zapadu, u pitanju je ekonomski potencijal za koji će nadležni državni organi, a pre svega predsednik Vučić, odlučiti da li postoje svi uslovi u smislu zaštite životne sredine, da bi se realizovao. Nikad nismo bili zatvoreni da neke ekonomske projekte sprovodimo sa Zapadom, ali moram da budem otvoren, mi ranije nismo mogli to da radimo jer Zapad nije hteo. Opšte je poznato da je u jednom momentu 1999. kada je bio Rambuje, Milan Milutinović pitao da li vi razmišljate opciju da Jugoslavija ide u NATO. Amerika nije to ni razmatrala, njih to ne interesuje ako imaju svoj politički cilj.

Zoran Jovanović Mačak

Ivica Dačić

Može da litijum da se obije o glavu vlasti, da se pretvori u neke ovdašnje litije?

- Ta tema se politizuje, ona se ne raspravlja na pravi način, već sa aspekta političkih zloupotreba. Opoziciji je potrebna jedna tema koja bi mogla da bude prijemčivija za građane nego što je njihova politika. Niko neće izaći na demonstracije zbog podrške Đilasu, Aleksiću, Mariniki... Za zaštitu životne sredine su svi zainteresovani. Ljudi su, ipak, svesni svega toga. Rejting vladajućih stranaka nije narušen. Čak smo i porasli u uslovima negativne kampanje protiv nas. Ljudi odvajaju ta dva pitanja i ne mislim da tu može da dođe do problema. Svako može da izražava političko mišljenje javna okupljanja nisu sporna, ali postoje pravila kako mogu da se dešavaju.

Lavrov i Šojgu večni prijatelji

DA li ste u kontaktu sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim?

- Više nisam na mestu ministra spoljnih poslova, ali na prijateljskoj bazi kada su u pitanju rođendani, praznici i sve ostalo, čujemo se, mi smo dugogodišnji prijatelji. Ne odričem se nekih prijateljstava i sa drugim ljudima naročito sa Sergejom Šojguom. Sa te dve osobe sam najviše radio i to su dokazani prijatelji Srbije. I oni su to pokazali na svakom mestu. Kao što treba negovati i prijatelje Srbije na drugim stranama.

Da li bi poraz Rusije, što je malo verovatno, značio i kraj našeg pravoslavnog obrasca i istočne civilizacije?

- To nije moguće. Kada neko gleda Rusiju i posmatra pitanje istočne civilizacije, ljudi imaju pogrešno uverenje da je reč o pitanju dana kada će neko da padne. Oni su Napoleona pustili da uđe u Moskvu da bi ga to koštalo života. Isto i Hitler nije mogao da izdrži težinu rata sa Rusijom. Niko ne treba da računa na to da će neko biti poražen ili da će neko da pobedi. Bilo bi mnogo bolje da se dođe do pokušaja da se nađe rešenje, da se postigne primirje. Ali ga nema, jer se plaše da će to biti najpre linija razgraničenja koja će kasnije postati teritorijalna linija.

Smatrate li da Srbija treba da bude na Samitu BRIKS u Kazanju?

- Pričamo o nekim temama koje izlaze iz racionalnog pogleda na svet u ovom trenutku. Jedno je pitanje šta je naše strateško opredeljenje, a to je članstvo u EU i nije moguće da imate dva strateška opredeljenja i da istovremeno budete i za BRIKS i za EU. Ali saradnja sa BRIKS-om jeste važna i u tome treba da učestvujemo. Na kom nivou i kako, to je procena onih koji vode spoljnu politiku. Mi nismo članovi BRIKS jer kada je pravljen niko nije imao u vidu Srbiju, nego velike zemlje, ekonomski jake. On nema organizacione forme koje bi mogle da nadomeste organizacione forme EU. To može da bude naša iracionalna ljubav, u smislu da nije realna da se ostvari u dnevnopolitičkom međunarodnom životu.

Po 12 migranata u kolima

ŠTA su trenutno najveći izazovi policiji?

- Stalno imamo izazove kada je reč o ilegalnim migracijama i pretvaranje toga u posao organizovnaih kriminilanih grupa. Gotovo da nema dana da nekoga ne uhapsimo zbog prebacivanja migranata i u tome su spojene grupe iz različitih država. Migranti su uglavnom iz Avganistana, a imali smo slučajeve da u manji kombi stane 30 ljudi, a u običan auto čak 12.

Kakvi su rezultati borbe protiv kriminala u odnosu na prethodnu godinu?

- Postignuti su značajni rezultati u odnosu na proteklu godinu. Smanjen je ukupan broj krivičnih dela u svim segmentima od opšteg kriminala do prekršaja u okviru javnog reda i mira. Rasvetljena su sva najteža krivična dela, nije bilo u ovom periodu mafijaških likvidacija i ubistava, što je pokazatelj da smo postigli rezultate da vidljivu delatnost organizovanih kriminalnih grupa potisnemo iz Beograda. To je jedno polje koje je široko i nikad ne možete da budete zadovoljni. Poverenje građana u policiju raste i nama je najvažnije da ispunimo nadležnosti u očuvanju javnog reda i mira i bezbednosti naše zemlje. Imali smo niz veoma ozbiljnih izazova kao što su bile terorističke aktivnosti - pokušaj ubistva žandarma ispred Ambasade Izraela, zatim ubistvo graničnog policajca, zatim dvostruko ubistvo u Istočnoj Srbiji od strane starijeg muškarca iz lovačkog naoružanja, koji je morao da bude likvidiran. Priprema se novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, da vidimo kako da smanjimo smrtnost. Pokazalo se i do sada da nije dovoljno samo pooštravati zakon već da svi zajedno moramo da imamo svest o tome i da sprovodimo edukaciju i prevenciju.

Hoće li uskoro biti uhapšen vođa "kavčana" Radoje Zvicer?

- Što se tiče kraka koji se nalazi u Srbiji, ta grupa i mnoge druge grupe koje su oslonjene na nju su veoma oslabljene zbog aktivnosti našeg ministarstva i samim tim oni svoje aktivnosti sprovode izvan Srbije. Zvicer nije dostupan našim organima, a da li će i kada biti uhapšen ne zavisi od nas već od obaveštajnih podataka, a verujemo i od političke volje određenih zemalja da to urade. Odnosno da li hoće to da urade ili neće. U svakom slučaju dok je na slobodi postoji bezbednosni rizik i on nije samo za građane nego i za nosioce funkcija poput predsednika Vučića, koji za njih predstavlja čoveka koji je presekao i dao nalog da se članovi te grupe pohapse.

Ima dokaza za Danku

U JAVNOSTI se spekuliše da nema dokaza u slučaju ubistva devojčice Danke Ilić...

- Poslednje hapšenje je vezano za pretnje njenoj porodici. Roditelji su prijavili da su imali pretnje opasne po život u kojima se iznose neistine, gde se otac devojčice povezuju sa smrću brata jednog od dvojice optuženih. To su neistine. Policija i tužilaštvo su sagledali sve dokaze i videli da tu ima elemenata krivičnog dela i osnovane bojazni da bi pretnje mogle da ugroze bezbednost roditelja. Što se tiče ubistva, ta istraga više nije u policijskom delu, a i tada nisam bio ministar policije, ali sam siguran da tužilaštvno nikada ne bi podizalo optužnicu da nije bilo dovoljno dokaza.

Da li se istražuje slučaj smrti Dalibora Dragijevića, brata osumnjičenog Dejana, koji je preminuo u policijskoj stanici?

- Vodi se ispitivanje svega toga. Utvrđuju se određeni momenti po zahtevu Tužilaštva. To je u domenu odeljenja unutrašnje kontrole MUP.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEĆU DA KAŽEM DA JE SA NOVAKOM LAKŠE IGRATI, ALI SINER...: Rud posle poraza u Torinu