NASILNICI PRIZIVAJU OTCEPLJENJE VOJVODINE: Vođa protesta prozapadne opozicije u Novom Sadu sve češće pominju separatizam

NA nasilnim protestima koje prozapadna opozicija organizuje već mesec dana u Novom Sadu, tražeći političku i krivičnu odgovornost za tragediju na Železničkoj stanici gde je poginulo 15 ljudi, sve se češće i glasnije mogu čuti pozivi na otcepljenje Vojvodine.

Foto Tanjug, printskrin, "Novosti"

Ovi glasovi ne dolaze samo od pojedinaca sa separatističkim stavovima, nego i od predstavnika bivše vlasti, poput nekadašnjeg funkcionera DS Gorana Ješića, koji kaže "da će Vojvodina krenuti putem Kosova i imati svoj pozivni broj 384". To je podržano komentarima "daće bog nezavisnu Vojvodinu" i "Republika Srpska više ne postoji, to je sad severoistočna Bosna".

Ovi sramni stavovi, od kojih je jedan Dinka Gruhonjića sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji je svoje ideje i sažeo u sopstveni portal "Autonomija", sračunati su sa tim da se pod plaštom borbe protiv vlasti oživi i opasna ideja o Vojvodini kao republici koja je sasečena dolaskom SNS na čelo države. No, na severu ne postoji kritična masa koja je antisrpski orijentisana u političkom i duhovnom smislu. Ove zamisli u okviru sadašnjih protesta, koji su slabo posećeni, nemaju nikakvu snagu ali zbog te zveri separatizma i autošovinizma, država treba da drži otvorene oči u svakom trenutku.

Tako sagovornici "Novosti" ocenjuju to što su se u krugovima prozapadne opozicije pojavili pozivi na otcepljenje severne srpske pokrajine. Autonomaške ideje provejavale su i kroz izjave onih koji smatraju da je Vojvodina stavljena u drugi plan unutar Srbije, poput bivšeg lidera ligaša Nenada Čanka, koji navodi da je "propala svaka država kojoj je Beograd bio glavni grad" i svojevremeno je protestovao tražeći da se iz republičkog budžeta izdvaja sedam odsto za autonomnu pokrajinu.

Prema rečima Ognjena Karanovića iz Centra za društvenu stabilnost, te parole su prerano razvijene i lansirane:

- Bez obzira na to koliko bila mala ta separatistička jezgra, moramo biti oprezni jer su to vrlo agresivne političke snage - objašnjava, za "Novosti", Karanović. - I na agresiji i nasilju pokušavaju da mobilišu političko telo kome su oni okrenuti. Zato je to tako opasno. Od 2016. godine, otkad je SNS sa svojim koalicionim partnerima preuzela odgovornost u severnoj srpskoj pokrajini u političkom i svakom drugom smislu, Vojvodina više nije nacionalno identitetsko i političko pitanje. Oni znaju da bi ugrožavanjem pozicija vladajuće SNS ili nelegalnim uklanjanjem Vučića, Vučevića i njihove administracije i njima bila otvorena vrata za realizaciju tih mračnih ciljeva, a koja ona u svom biću neguju.

Karanović podseća da su autonomaški i separatistički pokret u severnoj srpskoj pokrajini kreirani u krilu hrvatskog nacionalnog pokreta između dva svetska rata, u ondašnjoj Kraljevini SHS, te da je deo tog programa u agendu svog rada uključila i Komunistička partija Jugoslavije kako bi srpski etnički prostor i u političkom, i u duhovnom i u kulturološkom smislu ostao razdrobljen. Oni su danas, kako kaže, skoncentrisani u prozapadne stranke,

- Ovakve ideje mobilišu možda do 10 odsto biračkog tela u Vojvodini i tu su i ljudi koji imaju neke drugačije vizije u vezi sa ustrojstvom AP, ali svakako u Srbiji. Ovih ostalih, koji neguju te autonomaške i separatističke tendencije manje je iz dana u dan.

I politikolog Nikola Perišić smatra da ne treba očekivati da separatističke ideje mogu da se razvijaju u Srbiji. Navodi da takvi glasovi dolaze od pojedinaca koji pokušavaju da ostvare svoj politički interes, ali njihovi stavovi nemaju veliku podršku.

- To su izolovani slučajevi koji se javljaju pre svega u regionima gde postoji velika naseljenost nacionalnih manjina, poput Vojvodine i Raške, odnosno Sandžaka. Ne treba očekivati da te ideje mogu da se razvijaju u Srbiji, da dobiju određeni zamah, ali svakako treba imati dozu opreznosti kada u ovim vremenima određene ekstremne ideje mogu da se razviju ukoliko se ne kontrolišu - zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije