TRAŽE PRELAZNU VLADU KOJU NE POZNAJE USTAV: Analiza "Novosti" - Koliko je u praksi primenjiv zahtev prozapadne opozicije

ZAHTEV dela opozicije za formiranjem prelazne vlade, što državni vrh vidi kao pokušaj da se dođe na vlast bez izbora, ne samo da nije u skladu sa ustavnim i zakonodavnim normama u Srbiji, već zahteva politički dogovor dve strane koji u ovom trenutku nije ni na vidiku.

Foto N.Fifić

Ovako sagovornici "Novosti" ocenjuju pozive koji se ovih dana mogu čuti od pojedinih prozapadnih opozicionara, a koji odbijaju svaku pomisao da se politička kriza nastala nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu prevaziđe izborima. Izlaz iz nje vide isključivo preko formiranja prelazne vlade.

Predsednik Aleksandar Vučić kategorički je poručio da tako nešto nikad neće potpisati - da opozicija dođe na vlast bez izbora, odnosno glasova građana. Sve i da premijer Miloš Vučević na to pristane, kako je naveo Vučić, on kao predsednik zemlje neće dati bilo kome drugom mandat da formira Vladu osim koaliciji okupljenoj oko SNS, a koja je odnela ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima i ima većinu u Skupštini Srbije.

Premijer Vučević osvrnuo se juče na protest koji su studenti u blokadama u nedelju organizovali na Slaviji i naveo da mu nije do kraja jasno šta su zahtevi skupa, s obzirom na to da je ispunjeno sve što su tražili:

- Mislim da će se na kraju sve svesti na to da će biti tražena prelazna vlada. Oni hoće da prikažu da institucije ne funkcionišu, da parališu državu i da je zbog toga izlaz iz ovakve situacije prelazna vlada. E sad tu ima jedan problem, neće nikada dobiti mandat za sastav prelazne vlade od predsednika Republike, to im je i jasno rečeno, a ja dodajem da mi iz SNS nikada nećemo glasati za takvu vladu - naveo je on, ukazujući da je u poslednja dva izborna ciklusa lista oko naprednjaka i Vučića odnela ubedljive pobede na svim nivoima i dobila pun legitimitet da vodi državu.

Naši sagovornici ukazuju da Ustav Srbije ne predviđa mogućnost "prelazne vlade" i ističu da ona ne znači isto što i "tehnička", iako se ova termina često izjednačuju.

- Iz ugla ustavnog prava, to je sasvim pogrešno. "Tehnička vlada" je izraz koji se koristi u svakodnevnom političkom govoru, a njime se označava vlada kojoj je prestao mandat i koja obavlja samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade. Prema našem Ustavu i zakonima, Vladi prestaje mandat i ona postaje "tehnička" prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja Vladi ili premijeru, ostavkom Vlade ili premijera - objašnjava profesor ustavnog prava Vladan Petrov.

S druge strane, izraz "prelazna vlada" nije ustavnopravna, nego čisto politička kategorija, navodi Petrov. Ukazuje da to nema nikakve veze sa normalnim ili uobičajenim funkcionisanjem demokratskog parlamentarnog sistema, nego se "prelazna" vlada formira posle velikih društvenih i političkih previranja, kada je ustav "suspendovan". To je vlada koja se formira sa unapred oročenim mandatom, najčešće je rezultat prividnog i politički "nametnutog" dogovora opozitnih političkih struja. Ona nema demokratski legitimitet, jer ne proizlazi iz volje naroda izražene na demokratskim izborima, iako formalno nastaje izborom u parlamentu.

Programski direktor CeSid-a Bojan Klačar smatra da nije realna prelazna vlada koju opozicija traži, i to iz tri razloga.

- Prvi razlog je što se sada ne vidi način na koji vlast i opozicija mogu da naprave takav politički dogovore jer se pokazalo da je poverenje među njima toliko da ne mogu da se usaglase ni oko neke "manje" teme, a kamoli oko raspodele nekih ključnih ministarstava - objašnjava Klačar za "Novosti". - Drugi razlog je političke prirode, jer do prelaznih vlada dolazi se najčešće kada vladajuća većina, u političkom smislu, bude priterana uz zid. Odnosno, kada vlast ima problem sa održavanjem svoje većine u parlamentu i upravljanjem državom. Vladajuća koalicija u Srbiji ima relativno stabilnu podršku, koja je veća nego podrška na koju mogu da računaju opozicione stranke.

Klačar dodaje da bi za prelaznu vladu morao da postoji mnogo veći pritisak međunarodne zajednice.

- Trenutno mi se ne čini da postoji takva vrsta pritiska na vladajuću koaliciju. Postoje zahtevi oko određenih tema, kao što je dijalog sa Prištinom, izbornih uslova, vladavine prava ali ne postoji sveobuhvatniji pritisak, da se ide na neko radikalnije rešenje kao što je prelazna vlada - dodaje naš sagovornik.

On podseća da je Srbija imala prelaznu vladu Milomira Minića, koja je formirana krajem oktobra 2000. na osnovu političkog dogovora SPS-DOS-SPO koja je trajala tri meseca sve dok nisu organizovani vanredni republički parlamentarni izbori.

Nemanja Zavišić iz Centra za društvenu stabilnost ovaj zahtev opozicije ocenjuje kao iluziju i dolazak na vlast bez izbora.

- Svesni su da ih narod neće i da i da na izborima nemaju šanse da pobede, pa izlaz traže u formiranju nekakve vlade kojom bi oni rukovodili, a da ih niko za to prethodno nije birao. U Srbiji o tome ko će biti vlast, a ko opozicija, ne odlučuju ni stranci, ni tajkuni, ni društvene mreže, ni mediji nego isključivo građani Srbije - podvlači Zavišić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije