NA TALASU PROTESTA OTVARAJU VOJVODINU: Analiza "Novosti" - Da li se studentske blokade koriste kao dimna zavesa za oživljavanje separatizma

POKUŠAJI da se na nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu i na talasu studentskih blokada posle dužeg vremena ožive separatističke težnje i u fokus stavi "vojvođansko pitanje" za krajnji cilj ima slabljenje Srbije i zato nije isključeno da sledeći korak bude internacionalizacija autonomaške ideje, koju podržavaju i pojedini regionalni i zapadni politički centri.

Foto: Printskrin

Ovako istoričari, sagovornici "Novosti", tumače otvorene poruke pojedinaca koji su pokušali da se nametnu kao vođe studentskih protesta - da je došlo vreme da se "vojvođansko pitanje" zaoštri i aktuelizuje.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da se 11. januara očekuje "prvo predstavljanje takozvane vojvođanske platforme", u kojoj će, kako je naveo, učestvovati i "deo studenata predvođen Milom Pajić, pod direktnom palicom profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića i svih ostalih", a kako bi se Srbiji oduzeo deo vlasti koju ima u Vojvodini i vratilo "vreme pre jogurt revolucije". Uoči Božića, na Gruhonjićevom portalu "Autonomija" objavljen je tekst u kojem se praktično najavljuje intenziviranje projekta "nezavisne Vojvodine", pa se između ostalog poručuje i da je ona "deo Srbije, ali nije Srbija" i postavlja se pitanje "Zašto bismo se vraćali u 1988. godinu? Zašto ne bismo otišli malo dublje u prošlost?". Osim toga, tokom protesta su organizatori prelepljivali table u Bulevaru Jaše Tomića, dajući mu nov naziv - 1. novembra.

Istoričar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje da su separatističke težnje u Vojvodini aktuelne decenijama, ali da je ta tema zamrla zahvaljujući Vučiću, Milošu Vučeviću još dok je bio na mestu novosadskog gradonačelnika i SNS. On podseća da je pitanje autonomije Vojvodine nešto što se gradilo u komunističkoj SFRJ, bilo je aktuelno i devedesetih, a pogotovo 2000-ih, nakon 5. oktobra, kada su strukture koje su zagovarale "Vojvodinu Republiku" došle na vlast.

- Te grupacije su dobijale po 10-15 odsto glasova, uglavnom na tezi da je za tada loše ekonomsko stanje u Vojvodini kriv Beograd. Time se podgrevao separatizam, na perfidan način je vođena kampanja sa ciljem da se podstakne autonomaško raspoloženje u narodu. Te strukture su to podgrevale, ne samo što žele secesiju Vojvodine, već im je to bilo opravdanje za sopstvenu nesposobnost, s obzirom na to da su uništili postojeću privredu i nisu uspeli da otvore niti jednu novu fabriku, pa je najlakše za sve bilo optužiti Beograd. Od 2012. do danas ta priča je gotovo zamrla, jer je u Novom Sadu otvoreno više od 10 fabrika, oko 40.000 novih radnih mesta. Samim tim autonomaši su u potpunosti gurnuti na marginu i na izborima imaju sve slabije rezultate, gotovo su zamrli - ističe Graovac.
On navodi da sada na talasu protesta pokušavaju ponovo da aktiviraju priču da je Beograd za sve kriv:

- Smatraju da je ovo povoljan momenat da se iskoristi nezadovoljstvo građana zbog svega što se desilo i da se ponovo afirmiše, pa i nametne kao međunarodna tema, afirmacija tog separatističkog pokreta koji je suštinski bio zamro od 2012. To je veoma opasno jer znamo da ta politika ima dugu tradiciju i zato što postoje određeni regionalni i zapadni centri moći kojima je i ova Srbija ovakva kakva je previše velika i uticajna i oni bi da taj uticaj da umanje.

Istoričar Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije postavlja pitanje zašto do sada nije ukinuta autonomija Vojvodine i ukazuje da u severnoj pokrajini većinu stanovništva čine pravoslavni Srbi, koji su za Republiku Srbiju:

- Zašto uopšte postoji autonomija Vojvodine i u odnosu na koga ona treba da bude autonomna? U sadašnjem smislu, autonomija Vojvodine je relikt razbijanja srpskog identiteta iz 1945, kada je Komunistička partija Srbe podelila na pet republika, Srbiju na tri dela, a Srbe najpre na tri, a potom na četiri nacije. Pa zar i dalje treba da negujemo tu tekovinu koja je bila razbijački orijentisana prema celovitosti srpskog naroda i Srbije? Mislim da ne treba.

Raković smatra da su separatisti samo čekali priliku da "vojvođansko pitanje" vrate na dnevni red.

- Da nije bilo tragedije u Novom Sadu, bio bi neki drugi povod. Očigledno je da su odranije spremali taj razbijački projekat. Broj Srba autonomaša u Vojvodini nikada nije prelazio pet odsto. Vučić ne bi trebalo da preterano brine zbog toga što oni hoće, ali istovremeno mora da nađe kompetentne odgovore na to što oni rade. Predsedniku je svakako potreban dijalog sa nacionalnom inteligencijom oko rešavanja srpskog pitanja, kao što je to bilo oko Crne Gore. Da se to ponovi i sada, i za Republiku Srpsku, jer mi smo jedno telo, srpski narod, i mora da postoji interakcija između državne vlasti i nacionalne inteligencije koja želi sve najbolje i odana je srpskoj državi, crkvi i narodu - zaključuje Raković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije