BEOGRAD NE IGRA U RITMU BRISELA: Posle izjave komesarke za proširenje Marte Kos, jasno šta našu zemlju čeka na putu u EU

Stvari su postale kristalno jasne, ako uopšte to do sada nisu i bile: evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da nijedna zemlja kandidat koja se stoprocentno ne uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), neće moći da postane punopravna članica.

Foto: Evropski parlament

Tako se, praktično, završava period u kome smo mogli da vodimo sopstvenu politku nezameranja sa Moskvom, Pekingom i Briselom u isti mah, a da istovremeno težimo članstvu u EU. Sada ćemo faktički morati da nastupamo otvorenih karata prema briselskoj administraciji, ako želimo da jednoga dana uđemo u ovo društvo.

Zapad, u kontekstu ukrajinskog rata, u cilju zbijanja redova, očigledno hoće da nas privede pod svoje krilo. Iz tog ugla treba posmatrati i aktuelna dešavanja oko NIS. Manevarski prostor u kome bismo sprovodili nezavisnu politiku sada je dodatno sužen, a Srbija oko usaglašavanja sa ZSBP stoji dosta loše, i to pre svega zbog odbijanja da uvedemo sankcije Rusiji. U poslednjem izveštaju Evropske komisije iz oktobra prošle godine ističe se da smo se uskladili sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, uključujući i Generalnu skupštinu UN, i nastavili da sarađujemo sa EU na izbegavanju zaobilaženja sankcija i pružanju finansijske i humanitarne podrške Ukrajini, ali da još nismo usklađeni sa bilo kakvim restriktivnim merama protiv Ruske Federacije.  

- Srbija je održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose sa Kinom, postavljajući pitanja o svom strateškom pravcu. U okviru pregovaračkog okvira, od Srbije se očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući restriktivne mere – naveli su tada u Briselu.

Prema istraživanju Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), u prvoj polovini prošle godine, Srbija se uskladila sa 47 odsto spoljnopolitičkih deklaracija EU, dok su svi ostali kandidati u regionu – Albanija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija - to učinili stoprocentno.

U ovoj analizi se ističe da je usklađivanje Srbije bilo slično kao i prethodnih godina, 2022. i 2023, kada je iznosilo 48, odnosno 54 odsto. Srbija nije želela da podrži deklaracije usmerene protiv Ruske federacije i Narodne republike Kine, njihovih državljana, firmi ili interesa. Kada je reč o terorizmu, borbi protiv Islamske države i sankcija vezanih sa Sirijom i Mjanmarom, tu smo usklađeni sto odsto. Pre rata u Ukrajini, ukupna skladnost s evropskom politikom bila je 64 procenata.

Pomenuto istraživanje je takođe pokazalo da je, kada je reč o drugim zemljama kandidatima, Ukrajina bila na 93 odsto, Moldavija na 86, Gruzija na samo 44, a Turska tek na 7 odsto.

VIZNA POLITIKA I KLASTER BROJ 3

Od Srbije se, takođe, traži da se u potpunosti usaglasi i sa viznom politikom EU, što takođe nije do kraja učinjeno. Ostaje da se vidi kolike će to reprekusije imati na predviđene dalje korake ka EU u bliskom periodu. Porsećanja radi, očekujemo da krajem ovog ili tokom sledećeg meseca otvorimo klaster broj 3 u pristupnim pregovorima sa EU, pa će to biti provera koliko su u Briselu spremni da nam gledaju kroz prste.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije