"SVET SE MENJA PO UZORU NA 1945. GODINE": Intervju - Francuski istoričar Aleksi Trud o suštinskim promenama na planeti

Prisustvujemo, u prirodnoj veličini, stvaranju novog multiporalnog sveta. Srbija, u ovim turbuletnim svetskim vremenima, ima dobru međunarodnu poziciju koja proističe pre svega iz nasleđa pokreta nesvrstanih.

Foto: Goran Čvorović

To, u razgovoru za "Novosti", ističe francuski istoričar i univerzitetski profesor Aleksi Trud.

- Događaju se suštinske promene, slične onima koje je svet doživeo 1945. godine. Jače su nego one koje su nastupile 1989. posle pada Berlinskog zida, jer smo u međuvremenu shvatili da Hladni rat nikada nije ni prestao. Stvara se novi svet, ali koji nije opasniji od onog pre njega. Ne mislim da će biti više ili manje oružanih sukob nego ranije. Poslednjih desetak godina živimo u svetu u kome je preko 65 zemalja u ratu. Način na koji američki predsednik Donald Tramp pregovara takođe nije nikakva novost. Ton je brutalan, a za sve je potrebno vreme. Setite se pregovora oko bivše Jugoslavije – ističe Trud za "Novosti".

• Gde bi mogla da bude pozicija Srbije u novoj svetskoj realnosti?

- Srbija bi mogla vrlo dobro da se pozicionira u aktuelnim svetskim previranjima. Geopolitički događaji joj, na neki način, idu naruku. Poseduje istočnu kulturu, a pripada zapadnom svetu. Ima svoje značajne prednosti, s nasleđem nesvrstanih zemalja koje je na određeni način i dalje očuvala. Zato ima dobre kontakte sa svim stranama. Može da ima istinsku ulogu mosta između Zapada i Istoka, između velikih sila i sveta u razvoju koji se budi.

• Kakav je taj novi svet koji se stvara?

- Multipolaran. To je pravi termin koji ga opisuje. Pomalja se poslednjih desetak godina. Ne treba ga se plašiti. U neku ruku, u međunarodnim odnosima se danas nalazimo tamo gde je svet bio početkom šezdesetih godina prošlog veka, kada se pojavio pokret nesvrstanih. Postoji alijansa zemalja koje se uzdižu kao što su Rusija, Indija, Brazil, Južna Afrika i druge, i koje više-manje pokušavaju da pronađu ili povrate svoje mesto na svetskoj sceni.

• Gde je tu mesto Evrope?

- Dramatično je to što mi Evropljani o tome uopšte nismo razmišljali. Zato sada cela situacija za sve na Starom kontinentu predstavlja šok. Mislili smo da ćemo zauvek biti pod američkim vojnim kišobranom. Bez ozbira na to šta će se desiti u Ukrajini, jasno je da više nećemo biti pod direktnom zaštitom SAD. Jer nemaju više ni sredstava, ni želje za tim. Ipak, priskočiće nam u slučaju nužde. U isto vreme, u Evropi se nalazimo sučeljeni sa nacionalnim pokretima koji su u istočnom delu kontinenta sve jači. Sada je značajno podeljeno ono što nazivamo zapadnom civilizacijom.

• Šta je prouzrokovalo jačanje nacionalnih pokreta?

- Oni dovode u pitanje federalni sistem EU i odbijaju ekonomski liberalizam. Ne vidim u tome ništa apriori loše. Imaju drugačiji politički i ekonomski program, različit od vodećih evorpskih politika. Mislim tu na Mađarsku, Češku, Slovačku. Taj pokret, ponikao na istoku, ima uspeha, pa se tome sada priklanjaju i neke zapadne zemlje, poput Italije, ali i Francuske. Raste i popularnost nacionalne desnice u Nemačkoj.

• Kako smo došli do toga da pozitivno gledamo na suvereniste kao na branioce vrednosti, na ličnosti poput Donalda Trampa, Marin Le Pen, Viktora Orbana, ili na AfD u Nemačkoj, iako kroz istoriju znamo šta izraženi nacionalnizam može da proizvede?

- Na zapadu smo sanjali da se već nalazimo u "postnacionalnom svetu". Istočnoj Evropi je trebalo ostaviti malo više vremena za tranziciju između komunizma koji je imao nameru da izbriše nacionalne identitete, i uklapanja u liberalni kapitalizam. Istočne zemlje nisu imale dovoljno vremena za taj proces. Nisu nikada osetile pravu snagu nacije. I posle nekoliko decenija, okrenule su se nacionalnim pokretima. U Nemačkoj, na primer, AFD ima najviše uspeha u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, gde je, pri tom, i nezaposlenost mnogo veća. Tu su u sličnom registru i Levica i Sara Vagenkneht.

• Istočno "buđenje" nacija prelilo se tako i na Zapad?

- Konzervativna desnica, koju predstavljaju Tramp, Meloni, Orban, odlično je znala da prepozna trenutak za promene. Ranije su bili predstavnici viših slojeva, a danas zastupaju interese radnika. Sve to se pre svega događa zbog neuspeha socijaldemokrata, poput Bajdena, Olanda ili Šolca, koji nisu uspeli da se izbore sa izazovima s kojima se suočava današnji svet. Oni su, suprotno, sve više napuštali siromašnije slojeve i okretali se eliti.

• Donald Tramp je povratkom u Belu kuću za svega nekoliko nedelja napravio pravu malu revoluciju na svetskoj sceni?

- SAD pod Trampom preuzimaju dinamiku, ali su istovremeno svesne da ne mogu više da imaju mondijalističku viziju. Pokušavaju donekle da održe svoju poziciju u odnosu na Latinsku Ameriku, Bliski istok i delom na Zapadnu Evropu. Ali znaju da više ne mogu da se pozicioniraju prema Aziji i Africi. Na delu je neka vrsta sigurnog američkog povlačenja.

• Tramp ipak želi Panamski kanal i Grenland?

- Time samo sledi nacionalne, a ne imperijalističke interese. Što se tiče Panamskog kanala, to je teorija Mek Kinlija još s kraja pretprošlog veka, da se kontrolišu Karibi i Pacifik. Kada je reč o Grenlandu, Amerikanci pokušavaju da ga kupe još od 19. veka, a time se bavila i Bajdenova administracija. Brane tako svoje strateške interese, ali iz nacionalnog ugla.

• A kada je reč o Ukrajini?

- Amerikanci ekonomski hoće tamo da ostanu prisutni, ali vojno žele da se povuku. Vraćaju se unazad u odnosu na vreme Obame i Bajdena.

• Gde je mesto Rusije u novom svetu koji se stvara?

- Kao i uvek, Moskva ima želju da štiti svoju naciju. U novoj geopolitičkoj realnosti to još više dolazi do izražaja. Eventualna zabrinutost u budućnosti mogla bi da se tiče baltičkih zemalja, zbog velikog broja Rusa koji žive u tim zemljama i problema s kojima se sureću. Ali, uopšte ne mislim da bi trebalo da postoji strah da bi mogli da idu dalje, na Poljsku ili slično, kao što to može da se čuje na Zapadu. 

• Šta Evropa, napuštena od strane SAD, u takvoj situaciji može da uradi da bi pokazala snagu?

- Ne vidim lako rešenje. EU trenutno nije sposobna da reaguje. Još od @ana Monea, može da postoji samo uz američku podršku. Predstavlja u neku ruku američku produženu ruku. Istovremeno, ideja evropskog federalizma je, iz već pomenutih razloga, udarila u zid. Što više u Briselu insistiraju na jedinstvu, evropski građani sve više glasaju za nacionalne opcije. U takoj situaciji, u sledećim godinama, jačaće državni suvereniteti. Više snage imaće članice od same EU. Mislim da će Brisel u takvoj situaciji morati da digne ruke od istoka kontinenta.

• Hoće li EU biti u stanju da se sama brani i bude u dogledno vreme sila poput Kine, Rusije ili SAD?

- Trenutno, postoji samo embrion evropske vojske. Spram velikih sila nema šta da traži. Ali, u istoriji se u ovom domenu stvari za kratko vreme menjaju. Ukoliko bi se vojni program hitro razvijao, mogla bi brzo da se stvori kompetentna vojska. Posle Drugog svetskog rata, Evropa i Francuska više nisu imale vojsku. Već šezdesetih, De Gol u Francuskoj i Adenauer u Nemačkoj, značajno su ojačali evorpsku odbranu.

• Imaju li Evropljani trenutno razloga za zabrinutost? Hoće li Amerika ipak biti uz njih u kritičnim situacijama?

- Aktuelne izjave i provokacije su proizvod trenutka. Mogu da traju nekoliko meseci, ali na duže staze, ako baš zagusti, Vašington će ipak braniti Evropu. SAD se pripremaju sa eventualni budući sukob s Kinom. Mnogi specijalisti ukazuju da bi mogao da se dogodi za pet ili deset godina. A u tom odmeravanju snaga Evropa im je potrebna.

• Kakva je uloga Donalda Trampa u svemu tome?

- Drži čvrstu nacionalnu liniju, napušta svetsku imperiju, ali želi da uzdigne američku privredu. Ipak, začuđujuće, moći će možda da uradi velike stvari. Takav politički pristup u Evropi nije uobičajen, ali ako uspe da zaustavi rat u Ukrajini, već s tim uradiće veliku stvar.

• S druge strane, Evropa nastavlja da pomaže Ukrajini, uz osude od strane Moskve?

- To pre svega ostaje u domenu evropske retorike. Svi vrlo dobro znaju da rat u Ukrajini bez podrške SAD ne može da se nastavi. Svaki put kada kažu da će poslati evropske vojnike, sutradan poručuju da za to nemaju kapaciteta. To je samo pokušaj da pokažemo da smo još tu, iako nemamo ni sredstva, ni mogućnosti.

• U poslednje vreme govori se i o ustupanju francuskog nuklearnog naoružanja za evropsku odbranu, a s tim u vezi predsednik Emanuel Makron je pokrenuo i debatu među saveznicima?

- Niko neće upotrebiti atomsku bombu. I ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pretio, pa nije pritisnuo crveni taster. Da postoji želja za nuklearnim ratom, već bi se dogodio. To su samo verbalne pretnje u cilju odvraćanja, kao što to govori i sam naziv ove strategije. Početkom osamdesetih Amerikanci i Rusi su iza leđa Evropljana postavili u Istočnoj Nemačkoj raketne sisteme srednjeg dometa s nuklearnim glavama SS20, a u Zapadnoj "peršinge". Imali smo veliki strah od rata koji bi uništio Evropu, ali ga nije bilo. Neće ga biti ni sada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije