SRBI PLATILI CENU ŠIRENJA NATO NA ISTOK: Širom zemlje komemorativni skupovi povodom NATO agresije

KOMEMORATIVNE manifestacije povodom 26 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju juče su održane širom Srbije, ali i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Polaganjem venaca, paljenjem sveća i minutima ćutanja, građani, predstavnici vlasti i članovi porodica stradalih odali su počast žrtvama svirepog bombardovanja koje je trajalo 78 dana i odnelo hiljade života.

Foto: N.Skenderija

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić, u ime Vlade Srbije, položio je venac u beogradskom parku Tašmajdan, kod spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju SRJ. Vence su položile i delegacije Vojske i policije, predstavnici Grada Beograda, zatim "Večernjih novosti", Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala, SUBNOR Srbije, dijaspore, kao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

- NATO bombardovanje nikad neće biti zaboravljeno ni u Srbiji, a ni u Rusiji. Bio je to vojni napad na Srbiju - rekao je ambasador Bocan-Harčenko za "Novosti". - Ne može da se zaboravi da nije bilo razloga za bombardovanje SRJ, kao ni to da deca koja su nastradala ni za šta nisu bila kriva.

A.Rovčanin

Ambasador Rusije je istakao da je bombardovanje SRJ pokazalo stvarne namere i želje Zapada u Srbiji, u regionu Balkana:

- Namera NATO bila je dezintegracija Savezne Republike Jugoslavije i da se od Srbije odvoji Kosovo i Metohija i druge srpske zemlje. Učestvovao sam u mnogo političkih debata i moje mišljenje je da Zapad uvek radi na tome da ne dođe do političkog rešenja. Rusija radi sve da dođe do međunarodnog reda, da se poštuju Povelja Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo, a ne ona pravila koja je NATO izmislio i na čijim osnovama je izvršena agresija protiv tadašnje SRJ, odnosno Srbije.

Ceremoniji je prisustvovao i Mišel Čosudovski, profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi i osnivač Centra za istraživanje globalizacije i autor knjiga "Agresija SAD i NATO na Jugoslaviju" i "Globalizacija siromaštva". On je istakao da je NATO agresija na SR Jugoslaviju bila prvi zvanični rat NATO protiv jedne suverene zemlje, ali ne i poslednji:

- Ta agenda kasnije je korišćena u raznim ratovima, u čemu je veliku ulogu imala i medijska propaganda koja je bila odlično organizovana. Nemilosrdna akcija planirana je više godina, što potvrđuje izgradnja američke vojne baze Bondstil.

Venac kraj spomenika u Tašmajdanskom parku položio je i ministar Nenad Popović, koji je rekao da ne zaboravljamo žrtve, strah, bol i patnju srpskog naroda. Kao i ranijih godina, komemoraciji je prisustvovao Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i nekadašnji ministar spoljnih poslova.

- Ovde se sećamo ne samo ljudi koji su nastradali tokom 78 dana agresije, već i onih koji su izgubili živote od zakasnelih posledica zbog korišćenja bombi sa osiromašenim uranijumom i ostalih sredstava - rekao nam je Jovanović. - Pravi broj žrtava ove zločinačke akcije nikada neće moći da se utvrdi. Ali, jedino je sigurno da je broj nastradalih mnogo veći od broja poginulih. Globalni cilj napada na našu zemlju bio je širenje NATO na istok. U vreme bombardovanja SRJ blok je imao 19 članica, a sada ima - 32. Kao pečurke posle kiše, nicale su nove američke i NATO vojne baze. Prvo je sagrađen Bondstil, a zatim još četiri u Rumuniji, isto toliko u Bugarskoj... Svaka sledeća NATO baza bila je bliža ruskoj granici. To govori šta je bio cilj bombardovanja naše zemlje.

Spomenik mališanima stradalim u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku posvećen je uspomeni na decu koja su poginula od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Neposredno po okončanju bombardovanja SRJ, podigle su ga "Novosti" i naši čitaoci. "Nezaboravnik" sa epitafom "Bili smo samo deca" izrađen je po liku trogodišnje Milice Rakić, koja je nastradala u svom domu u Batajnici, 17. aprila 1999.

Grad Novi Sad

Tokom 11 nedelja bombardovanja, prema podacima Ministarstva odbrane, ubijeno je 89 dece. Međutim, precizna lista svih žrtava nije utvrđena, a razlikuje se i broj mališana koji su nastradali, u zavisnosti od toga ko je vodio evidenciju. Bombe nisu birale žrtve ni po uzrastu, polu i nacionalnosti. Poginulo je oko 2.500 civila i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Ranjeno je oko 6.000 građana, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo. Najmlađa žrtva je jedanaestomesečna Bojana Tošović, koja je poginula uoči Vaskrsa, prilikom bombardovanja Merdara kod Kuršumlije.

Sećanje na zločin bez presedana upriličeno je i u Nišu, uz parastos i polaganje venaca u Spomen-kapeli žrtvama ratova i na Spomeniku žrtvama NATO agresije.

Uoči svečane akademije, u Domu Vojske u Nišu održan je prijem porodica nastradalih tokom bombardovanja. Vesna Stefanović je tokom bombardovanja ostala bez mlađe sestre, koja je bila bolničarka na Kosovu i Metohiji, a potom i bez roditelja:

- Ona je bila bolničar, poginula je u sanitetu, zajedno sa ranjenicima, dok ih je spasavala i spuštala sa Paštrika. Imala je 30 godina - govori kroz suze Vesna.

Prigodna okupljanja bila su i u Novom Sadu. Na komemorativnom, održanom u kasarni "Jugovićevo", odata je počast poginulima.

Obraćajući se prisutnima komandant Garnizona Novi Sad brigadni general Jovica Matić je istakao veliki značaj očuvanja sećanja na žrtve i stradanje srpskog naroda. U Istorijskom arhivu grada otvorena je izložba "Strana propaganda i Srbi poslednjih decenija 20. veka", autora Dejana Kragića.

Skupovi sećanja održani su i u Užicu, Kuršumliji, Somboru...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije