NOVI USLOVI ZA GLASANJE NE MOGU NI PRE JESENI: Paket izbornih zakona koje traže blokaeri i deo opozicije uskoro pred poslanicima

PAKET medijskih i izbornih zakona koje od vlasti u Beogradu traži Brisel, ali i deo opozicije i blokaderi foteljaši, trebalo bi narednih dana da prođe Vladu i uđe u skupštinsku proceduru, a poslanici bi se o njima mogli izjašnjavati već početkom juna. Time bi bio načinjen značajan pomak u uređenju uslova za izlazak na birališta koji je, kao novi zahtev dela akademaca, nedavno upućen vrhu države - da predsednik Aleksandar Vučić na obrazloženi predlog Vlade raspusti parlament i raspiše izbore.

foto Z. R.

Međutim, pitanje je da li bi izbori, sve i da budu raspisani narednih meseci, bili održani pod znatno drugačijim pravilima. Naime, primena preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koje su Srbiji upućene posle decembarskiog glasanja 2023, zahteva duži vremenski period. ODIHR je tada izdao ukupno 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa, od kojih su sedam označene kao prioritetne. Među njima su i revizija biračkog spiska, formiranje nezavisnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), obuke za članove izbornih komisija i biračkih odbora, kao i zaštita birača od pritisaka. Do sada, konkretizovan je jedino zahtev koji se tiče REM, procedura za izbor članova Saveta tog tela pokrenuta je 8. maja i još teče rok od 15 dana za prijavu kandidata.

Predsednik Vučić je, posle sastanka sa prvim čovekom Evropskog saveta Antoniom Koštom rekao da su kao ključni zahtevi iz EU istaknute izmene u vezi sa biračkim spiskom, izbornim zakonima i medijskom regulativom, uključujući REM. On je dodao da u narednim danima očekuje pozitivno mišljenje EU o prihvatanju preporuka ODIHR koje se tiču poboljšanja izbornih uslova.

Izvršni direktor CESID Bojan Klačar, koji je kao predstavnik civilnog sektora bio deo Radne grupe za unapređenje izbornog procesa na osnovu preporuka ODIHR, objašnjava da bi uslovi ostali nepromenjeni, ukoliko bi građani Srbije narednih meseci izašli na birališta.

- Ne postoji nikakva mogućnost da se bilo šta suštinski promeni, ukoliko se izbori održe kroz nekoliko meseci. Da bi se unapredili izborni uslovi onako kako ih je ODIHR definisao, potrebni su meseci. Ako bi se izbori održali u junu, ili eventualno čak i septembru, oktobru - izborni uslovi bi ostali manje-više nepromenjeni. Možda bi neke tehničke ili administrativne stvari bile unapređene, ali suštinski verovatno nijedna preporuka ODIHR-a ne bi mogla da bude implementirana.

Naš sagovornik kaže da kao najveći problem vidi, suprotno većinskom mišljenju opozicije, rad REM i atmosferu u medijima, pre nego verifikaciju biračkog spiska.

- Za opoziciju je prva i najvažnija tema birački spisak. Iskustvo mi govori da on nije toliko upitan koliko se to možda u ovom momentu čini, odnosno da postoje mehanizmi kako se različite vrste nepravilnosti u biračkom spisku mogu kontrolisati i na koje može da se reaguje. Postoje značajniji problemi u medijskom polju, odnosno ponašanju medija, u radu REM-a, koji traže sistemska rešenja. Pitanje biračkog spiska je više problematično sa aspekta poverenja, a možda manje iz ugla kvaliteta samih podataka i načina na koji se ti podaci mogu pratiti i kako se potencijalne zloupotrebe mogu prevenirati - zaključuje Klačar.

Radna grupa za primenu preporuka ODIHR, u kojoj su bili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora, formirana je u aprilu prošle godine, sa ciljem da sve problematične tačke izbornog procesa pretoči u zakonske izmene, kao preduslov za održavanje glasanja. Međutim, posle deset meseci rada, ovo telo u februaru prvo je napustila opozicija, a zatim i predstavnici civilnog sektora. U odluci o osnivanju Radne grupe pisalo je da svi potrebni zakoni treba da budu usvojeni do 1. jula 2025. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije