MOLDAVIJA ĆE NESTATI U RALJAMA RUMUNIJE: Intervju - Jurij Vasiljevič, istoričar i politikolog

JURIJ Vasiljevič je moldavski politikolog, istoričar, pisac i učesnik na nedavno održanoj konferenciji posvećenoj stradanju Slovena u 20. veku koja je održana u Institutu za političke studije u Beogradu.

Foto Privatna arhiva

U danu kada vodimo ovaj razgovor, sećanje na 1919. i krvavo ugušen ustanak Moldavaca u Besarabiji, okupiranoj od strane Rumunije, neće biti zvanično obeležen. U zvaničnoj interpretaciji istorijskih događaja, uloga Rumunije se tumači isključivo u kontekstu oslobađanja od boljševičkog ropstva. O tome u kojoj meri je istorija u funkciji savremene geopolitike, naš sagovornik kaže da je istina sasvim drugačija od one koju nameću kvaziistoričari i njihovi mentori iz političkih kabineta.

- Teritorije koje pominjete Rumunija je zauzela 1919. uz pomoć interventnih jedinica koalicije evropskih zemalja. Besarabiju je kasnije Staljin pripojio SSSR da bi je Rumunija kao saveznik Trećeg rajha, u toku Drugog svetskog rata, anektirala. Pokušaje osvajanja moldavske teritorije pratili su teror, eksploatacija, a u vreme Drugog svetskog rata i mi možemo govoriti o genocidu počinjenom nad moldavskim narodom, ruskojezičnim stanovništvom i Jevrejima. Oblast je konačno oslobođena dolaskom Crvene armije - ističe Jurij Vasiljevič.

Zanimljiva istorijska konverzija, objašnjava naš sagovornik, dozvoljava da kabinet predsednice Maje Sandu potpisuje dekrete o podizanju spomenika Rumunima koji su, u njenoj interpretaciji događaja, predstavljeni kao heroji i oslobodioci:

- Analogno tome, možemo i Hitlera proglasiti oslobodiocem, posebno sa pozicije činjenice da je Rumunija bila njegov blizak saradnik.

Foto Privatna arhiva

Da li pokušaji revizije istorije imaju snage da izbrišu realne događaje iz arhetipskog sećanja naroda?

- Generacije koje su imale lično iskustvo, poput moje babe, dede ili oca čuvaju neokrnjeno pamćenje na rumunska nepočinstva. Moja baba je za dlaku izbegla streljanje, kriva samo zato što je pričala na izvornom ruskom, rusinskom jeziku čija je upotreba bila striktno zabranjena. Nekoliko Jevreja je ubijeno praktično pred vratima naše kuće, a u okolini grada nalazio se i koncentracioni logor gde ih je stradalo nekoliko hiljada. Sličnih logora na teritoriji Moldavije je bilo mnogo jer je do revolucionarnog perioda u našoj zemlji živeo veliki broj Jevreja.

Kako objašnjavate da veliki broj moldavskih građana poklanja poverenje Rumuniji, uveren da u budućem savezu leži opstanak zemlje?

- Proces je započet posle raspada SSSR kada je Zapad stavljao akcenat na nacionalističke snage koje su postupno nametale predstave o ruskojezičnom stanovništvu kao okupatorskom. Paradoks leži u tome da je upravo u vreme SSSR, Moldavija od slabo razvijene i velikim delom agrarne zemlje, postala industrijski gigant. Samo vojni zavodi u Moldaviji zadovoljavali su polovinu potreba proizvodnje vojne elektronike i mašina Sovjetskog Saveza. Isti slučaj je i sa poljoprivredom i gazdinstvima koja su ne samo zadovoljavala domaće potrebe, već i izvozila proizvode. Sovjetsko vreme donelo je i visoki nivo obrazovanja, otvaranje fakulteta i instituta. Danas državna politika diktira omrazu prema svemu ruskom.

Zvanični Kišinjev je zabranio proslavu 9. maja. Gde državni vrh prepoznaje opasnost od Rusije? Da li je čuvanje ruskih tragova najveća smetnja sveobuhvatnoj rumunizaciji Moldavije?

- To je metodologija Zapada - urušiti duhovno i moralno stanje u društvu, izvršiti identitetsku konverziju a zatim zauzeti teritoriju. Duhovno pali čovek ne uzima oružje da se brani; on se potčinjava. Zabrana nošenja simbola Dana pobede, poput Georgijevske lente je projava fašizma koja se radi po soroševskoj šemi. Demokratija nalaže da ja budem spreman da umrem da biste vi imali pravo da kažete ono što mislite. To je nekada bio simbol Evrope, ali toga više nema. Naša vlast primenjuje metode zastrašivanja kako bi nas navodno uvela u EU, ali na tom putu se ukida pravo govora, gase centralni ruski mediji, zadržavaju ruski prijatelji na granici, a penzioneri koji primaju novac od dece zaposlene u Rusiji dobijaju novčane kazne i bivaju proglašeni špijunima. Novčana transakcija sa Rusijom je postala nemoguća.

Foto Privatna arhiva

Dakle, svako ko održava kontakt sa Rusima rizikuje da bude proglašen agentom. Da li ista kaznena politika važi za one koji nacionalne interese podređuju recimo Rumuniji?

- Ukoliko niste saglasni sa politikom vladajuće stranke u opasnosti ste, realnoj, da vas proglase ruskim špijunom. Da penzioneri žive dobro, verovatno ne bi bilo potrebe da im deca šalju novac iz Rusije. Vlast se bira da bi bila u službi naroda. U suprotnom, ona vrši zločin protiv sopstvenog naroda. Istovremeno, na Dan Republike, u parlamentu se intonira rumunska himna. To je izdaja nacionalnih interesa. Maja Sandu i članovi njene partije su rumunski državljani. Kako predsednik koji se stavio u funkciju služenja svom narodu može imati dva pasoša? Oni su bolji od staraca koje hapse pod optužbom da su ruski špijuni? Starci ne rade za interese drugih država, dodao bih.

Kako se okruženje Maje Sandu odnosi prema odluci poslanice Komunističke partije Jane Karaman da u parlamentu govori isključivo na ruskom?

- Da, Jana Karaman u moldavskom parlamentu bira da govori isključivo na ruskom jeziku, iako je ona čistokrvna Moldavka koja odlično poznaje i moldavski i rumunski jezik. Ona je dala reč da će govoriti samo na ruskom kako bi odala priznanje moldavskoj prošlosti. Narod Moldavije je višenacionalan i ruski je bio jezik međunacionalnog opštenja. I tu stavku su nam uzeli. Na kom jeziku bi trebalo da razgovaram sa Gagauzom, Moldavcem ili Bugarinom? Oni govore da bi svi trebalo da se sporazumevamo na rumunskom jeziku.

U analizama vojnih stručnjaka Moldavija figurira i kao zemlja u kojoj NATO prepoznaje potencijal za moguće otvaranje novog fronta sa Rusijom. Koju je cenu Kišinjev spreman da plati za članstvo u klubu EU i NATO?

- Ustav Moldavije nalaže vojnu neutralnost. Armija koja raspolaže sa 34 hiljade vojnika, odnosno nekoliko bataljana, nema kapaciteta za sprovođenje vojnih akcija. To su naše realne mogućnosti. S druge strane postoje nastojanja NATO da militarizuje zemlju. U tom kontekstu treba tumačiti i NATO misije, podizanje vojnih baza i uvoz oružja. Opozicione partije u parlamentu imaju samo jedno pitanje: čemu sve to kada je životni standard penzionera nizak, kada nema novca za obrazovanje i otvaranje škola. Za poslednje četiri godine ove vlasti industrijska proizvodnja je opala, kao i poljoprivredna. NATO želi raspirivanje konflikta ali postoji važna nijansa: mi ne delimo granicu sa Rusijom. Ukrajinci su pokušali da nas uvuku u ovaj sukob, ali ako se dva suseda svađaju nama nije mesto u tom ratu. NATO je tu da nas zaštiti u istoj meri u kojoj je štitio Srbiju 1999. godine.

Otvaranje crkvenog pitanja u Ukrajini poslužilo je kao uvod u oružani sukob. Šta nagoveštava progon Moldavske pravoslavne crkve?

- Metodologija je ista. Ako se ona pokazala uspešnom u Ukrajini, zašto ne bi reprizirali u Moldaviji? U Moldaviji gde je 87 procenata građana pravoslavne veroispovesti, Rumunija je osnovala Besarabijsku mitropoliju na kanonskoj teritoriji druge crkve. Ova parastruktura je podržana i finansirana od strane naše države. Iz našeg budžeta oni pokušavaju da potkupe sveštenstvo moldavske crkve kako bi prešlo u novu crkvu. Jedan mali procenat je to učinio, motivisan novcem, položajima, a neretko i pod pritiskom pretnji. No, Crkva je opstala. Ona je čuvar naših tradicionalnih vrednosti, naše istorije. Bez crkve ovaj narod bi bio podložan dubokim podelama i preumljenjima.

Foto Privatna arhiva

Kakva su u svetlu osporavanja pobede Sandu na predsedničkim izborima očekivanja opozicije od parlamentarnih izbora na jesen?

- Mogu da nagađam. Ustavni sud Moldavije je mišljenja da su predsednički izbori bili transparentni i ispravni. Ali u KP postoje sumnje da on nisu bili pošteni. Da bi izbori bili pošteni i onakvi kako to nalažu zakon i Ustav, oni koji su falsifikovali rezultate moraju snositi odgovornost. Zato je nama važno da ove izbore isprate strani posmatrači, posebno izborna mesta u Evropi. Na prošlim izborima samo u Italiji je bilo otvoreno 60 biračkih mesta, a u Rusiji, gde živi minimum pola miliona Moldavaca - svega dva. Vaš izbor je kako ćete se odnositi prema Rusiji ali ne može se zanemariti činjenica da u Rusiji rade i žive građani Moldavije. Podjednaka biračka prava su garantovana Ustavom.

Ko je najveća žrtva raskida energetskog sporazuma na relaciji Kišinjev-Kijev, i kakve su ekonomske a kakve geopolitičke posledice ovakve odluke?

- U vreme kada je predsednik bio Igor Dodon gas je koštao 4,5 leja a sada je kubni metar 18 leja. Kome to može da se dopada? Sreća pa zima nije bila jaka. Vlada je davala neke kompenzacije, ali one nisu pokrivale troškove. Sandu je ovu situaciju iskoristila kao instrument pritiska na Pridnjestrovlje. Vlast mora da se odredi prema tome da li u Pridnjestrovlju žive građani Moldavije ili ne. Ako jesu građani Moldavije onda imaju ista prava kao ostali, a ukoliko nisu, ako su oni zaista separatisti, dajte im slobodu izbora.

Da li kršenje zakona o posebnom statusu Gagauzije i hapšenje Jevgenije Gucul otvara 
prostor za destabilizaciju Moldavije?

- Gagauzija je složeno pitanje. Izlaz je jedan - slediti zakone i Ustav države koji regulišu pitanje odnosa Kišinjeva i Gagauzije. Kada centralna vlast nesporazume rešava nasiljem, miran ishod nije moguć. Ako ne uvažimo Hristove reči "ljubi bližnjeg svog", kao alternativa nam ostaje fašizam. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije