ZAPADNI INTERESI UMESTO SRPSKIH Fotografija iz Novog Sada dokaz višegodišnje saradnje između određenih struktura u pravosuđu i NVO

FOTOGRAFIJA nastala u Novom Sadu na kojoj se vide tužioci Boris Majlat i Slobodan Josimović u društvu Dinka Gruhonjića nije običan kadrovski trenutak, već dokaz višegodišnje saradnje između određenih struktura u pravosuđu i nevladinih organizacija. Taj događaj nije jedinstven slučaj, već je uvod u dubogu organizacionu šemu u kojoj se pravosuđe,a pre svega tužilaštvo, umesto u službi građana , koristi za realizaciju interesa zapadnih interesa i "građanskog društva", odnosno civilnog sektora zapadnih službi.

Foto: Privatna arhiva

Nekoliko dana pre tog susreta, u Beogradu je održan sastanak  Stalne radne grupe za bezbednost novinara, na njemu su pored Verana Matića kome je trenutni zadatak da po volji zapada bude formirana nova struktura REM-a, prisustvovali i Branko Stamenković predsednik Visokog saveta tužilaštva i Boris Majlat šef odeljenja za visoko tehnološki kriminal. Na prvi pogled ovo bi trebalo delovati kao podrška institucija, u stvarnosti jasno je da je reč o koordinaciji sa prozapadnim medijima i NVO sektorom. 

Gruhonjić, osnivač VOICE i NDNV, organizacija koje se finansiraju od fondacija Rokfeler, Soroš, USAID i drugih stranih izvora, godinama je aktivan u promociji antisistemskih i prozapadnih narativa. Međutim Gruhonjića treba posmatrati kroz dosta širu prizmu. Uprkos tome što je njegovo ime kroz medije toliko puta provučeno da je njegova uloga namerno relativizovana, ne treba zaboraviti da je upravo Gruhonjić taj koji je inicijator studentskih blokada i da je prvi fakultet koji je stupio u blokade bio Filozofski u Novom Sadu. Takođe, grupa njegovih studenata poput bila je koordinator svih kasnijih dešavanja. Mila Pajić, Branislav Đorđević, Dorotea Antić i drugi su pod istragom za pokušaj nasilne promene ustavnog uređenja. 

Samim tim njegova povezanost sa tužiocima zaduženim za osetljive slučajeve, poput istrage o tragediji „Nadstrešnica“, u najmanju ruku baca senku na objektivnost i institucionalnu samostalnost onih koji vode te procese. Josimović, koji je formalno nadležan za taj predmet, osim što je optužio Viši sud u Novom Sadu, nije javno pružio nijedno objašnjenje zbog zastoja u postupku. Istovremeno jedan od razloga zastoja u postupku je blokada suda u Novom Sadu koja je organizovana od strane ljudi bliskih upravo Dinku Gnjuhonjiću i Miroslavu Aleksiću, a podržana od strane medija kojim iz senke koordiniše Veran Matić.

Brojni mediji su više puta upozoravali na namerne opstrukcije određenih struktura, a najpre Zagorke Dolovac koja je ključna figura opstrukcije čitavog ovog procesa a sve u svrhu prolongiranja istrage i nastavka protesta koji vode u dublju institucionalnu i društvenu krizu. 

Umesto da se ovakve situacije istraže i prekinu, Stamenković koji je i sam korisnih svih zapadnih fondova, pokušava da proširi nadležnosti Majlata, tvrdeći da on ima ista ovlašćenja kao i glavni javni tužilac VJT u Beogradu, dajući mu tako odrešene ruke da ovako osetljivim situacijama može da zaštiti, odnosno ne pokreće postupke protiv lica koja doprinose destabilizaciji. Ako se zanemari da nije pokrenuta nijedna istraga protiv organizovane grupe naloga "studenti u blokadi" koji su više puta pozivali na nasilno rušenje ustavnog poretka", upravo je Majlat stopirao istragu protiv Zdravka Ponoša i Aleksandra Olenika koji su na društvenim mrežama pokrenuli aferu "zvučni top" izazivajući stanje opšte panike, a za koju su ubrzo ispostavilo da je neistina. Ali tu nije kraj, osim što je sačuvao ovu dvojicu opozicionara, Majlat je ovim licima dao i poverljive podatke iz tužilaštva vezane za samu istragu. 

Sve to je dovelo do reakcije samog Nenada Stefanovića, glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva, koji je u otvorenom pismu optužio Stamenkovića za pokušaj stvaranja „paralelnog tužilaštva“ i narušavanje zakonske hijerarhije. Ustavni sud je konačno odbacio tumačenje VST-a, ali posledice te inicijative nisu nestale. Naprotiv, ona je otkrila plan da se kroz kadrovska rešenja i institucionalno izjednačavanje određenih pojedinaca, poput Majlata, sa glavnim tužiocima, razbije vertikala odlučivanja u pravosuđu.

Istovremeno, kadrovski procesi u pravosuđu su zamrznuti. Konkursi za javne tužioce u Višem javnom tužilaštvu se godinama odugovlače. Ljudi koji bi mogli ojačati instituciju se blokiraju, a postavljaju se isključivo oni sa vezama u mrežama koje vode do Lige socijaldemokrata Vojvodine, članove NVO sektora, poput CEPRIS, Društva sudija Srbije, Proglasa-a i onih koji su prošli obuke USAID i drugih zapadnih mentora. Ivana Stojiljković Pomoriški, Mladen Nenadić, Branislav Lepotić, Bojana Savović, Miša Majić, Snežana Božović i brojni drugi, svi su kadrovi koji čine deo iste piramide.

Ta piramidalna struktura se ne održava samo kadrovski, već i finansijski i medijski. Ustavne promene iz 2022. godine, predstavljene kao korak ka „nezavisnom pravosuđu“, direktno su finansirane od strane OEBS-a, IRZ fondacije, TEMPUS-a, UNDP-a i Soroš fondacije. Publikacije koje su ih podržavale, uključujući i izdanje „Društva sudija Srbije“, otvoreno su nosile pečate stranih donatora. Obuke, radionice, stipendije, grantovi- sve je prošlo kroz kanale kontrolisane od strane fondova. Sudska i tužilačka funkcija odavno nije izraz suvereniteta, već rezultat lojalnosti ka donacionom programu. 

Posledica takvog procesa je stvaranje dva paralelna sistema u samom pravosuđu. Sa jedne strane, institucije poput Višeg javnog tužilaštva  u Beogradu, koje odbijaju da se stave u funkciju političkog projekta. Sa druge strane,  mreža pravosudnih i medijskih aktera koji otvoreno deluju koordinisano. Dok institucije pokušavaju da sačuvaju minimum funkcionalnosti, ta mreža kreira javni narativ, povlači poteze preko VST-a, i istovremeno vodi unutrašnje čistke uz pomoć apela, tviteraških naloga i intervjua „stručnjaka“. Koliko se situacija otela kontroli vidimo i po tome da tužioci i sudije koji pripadaju tim krugovima se otvoreno bave politikom, javno nastupaju, ne samo da ne kriju da podržavaju blokade, nego blokiraju institucije koje bi trebalo da predstavljaju i vrše političke pritiske na sopstvene kolege kako bi se na slobodu pustili pojedini uhapšeni akteri koji su izvršili krivično delo, relativizujući krivični postupak i pokušavajući da ga politizuju. 

Da je situacija planirana godinama unapred, potvrđuje i sastanak koji se nedavno odigrao u Italiji. Na njemu su, kako sugerišu različiti izvori, bili prisutni Zagorka Dolovac, Dinko Gruhonjić i uticajni biznismen sa dubokim političkim vezama,a kako se kasnije ispostavilo reč je o Branislavu Pomoriški, svekru Ivane Pomoriški, svojevremeno potpredsednici omladine LSV u vremenu dok joj je nadređena u stranci bila Marinika Tepić. Cilj sastanka nije bio slučajan, radilo se o finalnoj sinhronizaciji delovanja pre aktiviranja „unutrašnjih poluga“. Usledilo je sve- od opstrukcije u VST-u, preko medijskih napada na Stefanovića, do aktiviranja mreže preko Proglasa, CEPRIS-a i povezanih medija. Krajnji cilj jeste preuzimanje i poslednjeg tužilaštva koje stoji između odbrane države i civilnog sektora zapadnih službi. 

U tom kontekstu, Veran Matić, iako predstavljen kao medijski zaštitnik, odigrava ulogu logističke podrške sistemu. Mediji su nedavno pisali o sastanku Verana Matića na studentskom plenumu a vezanom za zahteve u vezi REM-a. Na sastanku u čiji zapisnik smo imali uvid, a koji je očigledno iniciran od strane ljudi kojima koordniniše Matić, jasno je da studenti ne znaju ni funkciju REM-a, što nije slučaj sa Matićem - kome je pak jasno - da ko kontroliše REM, kontroliše čitav medijski prostor Srbije.  Njegova veza sa ANEM-om i stranim donacijama ga postavlja kao posrednika između medija, pravosuđa i stranih institucija. On sedi sa Majlatom, koji je u kontaktu sa Gruhonjićem, koji pak oblikuje mišljenje studenata i aktivista. Ta spona je zatvorena, kompaktna, i deluje brže i efikasnije od same države.

Ovde više nije problem samo u  institucionalnom urušavanju, već u nepostojanju straha od posledica. Sistem koji su stvorili, pre svega ljudi iz pravosudnog sistema, u kojem jedan krug ljudi određuje ko će biti tužilac, ko će biti napadnut u medijima, ko će biti zaštićen, a ko procesuiran, predstavlja kraj ideje o pravdi kao jednakoj za sve. U tom sistemu, zakon više nije referenca, već alatka. A država sredstvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije