SREBRENICA KAO DEŽURNI ŽETON PROTIV SRBIJE: Kako se bliži 30. godišnjica zločina u istočnoj BiH, Bošnjaci opet žigošu srpski narod

UOČI obeležavanja tri decenije od zločina u Srebrenici na maksimum se pojačava dobro poznati narativ Bošnjaka, potpomognut "saveznicima" iz regiona, ali i predstavnicima međunarodne zajednice, koji za cilj ima da optuži zvanični Beograd da se "ne odriče genocidne ideologije", a srpskom narodu pripiše etiketa kolektivne i isključive krivice za stradanja u ratovima devedesetih.

Foto: Profimedia

Tako je član Predsedništva BiH Denis Bećirović iskoristio komemorativni skup žrtvama u Potočarima u sedištu Ujedinjenih nacija da se obruši na vlasti u Srbiji. Na Ist Riveru je u utorak održan prvi skup Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici, a koji je ustanovljen prošle godine i to rezolucijom koju je inicirao upravo Bećirović, a predložile Nemačka i Ruanda, uz sponzorstvo oko 30 država, među kojima su bile i članice Kvinte, ali i pojedine zemlje iz regiona, poput Hrvatske.

Rezolucija kojom se 11. jul ustanovljava kao Dan sećanja na Srebrenicu, tada je, kako ukazuju sagovornici "Novosti", doneta svojevrsnim presedanom, jer je u Generalnoj skupštini nije podržala većina od 193 članice UN, već su za nju glasale 84 države, 19 je bilo protiv, a 68 uzdržanih. A, sada je, ističu, još jednom poslužila Bećiroviću da diskredituje Srbiju i udari na Republiku Srpsku.

- Vlast u Srbiji ne želi se suočiti sa istinom i odbaciti ideologiju koja je dovela do genocida. Ne žele da se distanciraju od ratnih zločinaca, nego ih, naprotiv, žele predstaviti kao heroje - poručio je Bećirović u UN, nakon čega su njegove reči da "ne stavlja znak jednakosti između ratnih zločinaca i celog jednog naroda" zvučale krajnje neubedljivo.

Reagovala je državna sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović, koja je ukazala da bi zajedničko sećanje na žrtve ratnih sukoba trebalo da bude most koji povezuje države i narode, a ne povod za nove podele.

- Istup Bećirovića u UN predstavlja još jedan primer politizacije komemorativnih skupova i pokušaja da se kroz neosnovane optužbe na račun susednih država i njihovih rukovodstava dodatno prodube podele među narodima regiona. Takav pristup ne doprinosi pomirenju, već vređa žrtve sve tri nacije i podriva odnose među državama.

Ona je ukazala da je Srbija više puta jasno i odgovorno iskazala pijetet prema svim žrtvama ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući i žrtve tragičnih događaja u Srebrenici.

- Istovremeno, Srbija odlučno odbacuje pokušaje nametanja kolektivne krivice jednom narodu i ostaje čvrsto posvećena miru, stabilnosti i politici budućnosti. Komemoracije moraju biti mesta sećanja i saosećanja, a ne platforma za etnonacionalističke narative koji nas dodatno udaljavaju - navel je Jovanović.

Bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović podseća da je u UN promenjeno pravilo da se samo većinom glasova svih članica usvoji rezolucija, pa su rekli da može i većinom onih koji se izjasne. To je zabolelo Bošnjake u Sarajevu i zapadne sile jer su od sigurnog morali da prihvate veresiju.

- Dokument koji tereti Srbiju je zapravo podržala manjina od prisutnih, jer je podržalo 84, a protiv i uzdržanih je bilo 87. To je posledica prvo velikog nezadovoljstva jer smo se usprotivili jednoj njihovoj dobro pripremljenoj i osiguranoj rezoluciji. Bošnjaci u Sarajevu se šlepuju o Zapad nastojeći da u njihovoj senci pojačaju pritisak na nas. Bećirović predvodi najekstremniju grupu političara Bošnjaka, koja istrčava i pokušava da jednim radikalnim i nepopularnim aktivnostima na međunarodnoj sceni održe aktivnom tezu da su Srbi počinili genocid u Srebrenici i da je Srbija odgovorna. Oni to čine kad god i gde mogu, jer smatraju da im to olakšava i pridobija Zapad za dalje povećanje pritiska na Republiku Srpsku kako bi je lišila i pravnog i političkog osnova za postojanje. To je jedna himera koju oni ganjaju i neće od nje da odustanu.

Analitičar i istoričar Ognjen Karanović ukazuje za "Novosti" da održavanje narativa o lažnom genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici ima dve funkcije.

- Prvi cilj bošnjačkih političkih lidera u Sarajevu i njihovih mentora u EU, delu islamskog sveta i dubokoj državi SAD, jeste da se na dušu srpskog naroda upiše stigma večne sramote, kako bi njegov nacionalni identitet bio trajno obezvređen, a nacionalni i državni interesi Srbije i RS bili dezavuisani, po logici da ako budu proglašeni genocidnim, oni na to i nemaju pravo. A drugi je geneza i održavanje bošnjačkog nacionalnog identiteta. Da bi on opstao trebalo je da "pribavi" pečat žrtve, a da bi bio žrtva, Srbi treba da budu okarakterisani kao zločinci. Zato su događaji iz Srebrenice poslužili za političko mobilisanje bošnjačkog identita koji je bio diskutabilan ili nedovršen i pre, a i u toku građanskog rata u BiH. Ali prevashodni cilj je unižavanje Srbije i ograničavanje suvereniteta i ugleda naše zemlje u svetu i mogućnosti da opstane u sadašnjoj geopolitičkoj areni koja je više nego turbulentna

D. M.

MANIPULACIJA BROJEM STRADALIH U POTOČARIMA NE PRESTAJE

NE VIDE SRPSKE ŽRTVE

I OBRAĆANjA domaćina komemoracije u UN Roberta Skinera, iz Odseka za globalne komunikacije krovne međunarodne organizacije, kao i Erla Kortnija Retreja, koji je govorio u ime generalnog sekretara Antonia Gutereša, sledile su uobičajeni narativ navodne "sistemske eliminacije bosanskih muslimana u Srebrenici". Tako nisu propustili da pomenu broj od "8.000 dečaka i muškaraca koji su mučeni i ubijeni", iako se oko tih cifara i dalje vode polemike i nisu zvanično utvrđene, dok je Skiner dodatno ukazao i na "devojke i žene koje su prisilno raseljene, silovane i ubijene".

Karanović ističe da manipulacija brojem stradalih u Srebrenici nije nova, već je na delu od jula 1995:

- Teško je i matematički inskonstruisati tu brojku od 8.000 koja figurira, jer se zna koliko je ljudi tada živelo na tom prostoru i koliko ih je bilo muslimanske veroispovesti. Da je ta brojka istinita, značilo bi da su Bošnjaci zbrisani sa tog prostora, a znamo da nisu. I sada imaju većinu u Opštini Srebrenica, koja je u RS.

Karanović kaže da je nesumnjivo da se u Srebrenici desio užasan zločin i to od strane onih snaga koje nisu bile u državnom bezbednosnom sistemu Srbije. Ukazuje i da ne treba zaboraviti ono što je prethodilo Potočarima, a to je da je 3.500 Srba, civila, od 1992. do 1995. u Srebrenici i Podrinju brutalno pobijeno, ali nikome ne pada na pamet da pominju, obeleže, a kamoli da nazovu genocidom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije