PROTESTI I OPOZICIJA U ĆORSOKAKU: Učesnici osmomesečnog bunta, koji gubi na masovnosti, uzalud pokušavaju da pronađu zajednički imenitelj

NI posle osam meseci od početka blokada fakulteta i protesta zbog tragedije u Novom Sadu, bunt studenata, dela opozicije i građana koji ih podržavaju nije uspeo politički da se artikuliše, niti da njegovi učesnici nađu najmanji zajednički imenitelj. Prethodni period obeležilo je stalno dodavanje novih zahteva za vlast, lutanje od odbijanja izbora do poziva da se oni odmah raspišu, ograđivanje od političkih stranaka i pokreta, a zatim pozivanja da se svi uključe u građansku neposlušnost, da bi sada sveopštoj konfuziji doprinele i sve dublje pukotine u opoziciji.

Foto: Tanjug

Po sve brojnijim tumačenjima, očigledan je ćorsokak u koji je zapao ne samo protest dela akademaca, nego i opozicioni tabor, gde, ističu, ne samo da postoje različita viđenja kako treba sarađivati sa studentima u blokadi, nego i uveliko traje borba za prevlast i što bolje pozicioniranje pred budući izlazak na birališta, odnosno ko će se više okoristiti o studentske proteste. Sve su glasnije i međusobne optužbe ko je prava, a ko lažna opozicija, ko je iskreno protiv vlasti, a ko njen "Trojanski konj".

U tom kontekstu mogla bi se posmatrati i inicijativa Miroslava Aleksića, lidera Narodnog pokreta Srbije, koji je pozvao sve političke aktere, nevladine organizacije i studente da se danas okupe kako bi razmatrale izborne uslove i unapređenje biračkog spiska. Na Aleksića je žestoko udario njegov nekadašnji stranački saborac, a sada samostalni poslanik Žarko Ristić, koji je bivšem partijskom šefu poručio da je upravo on bio taj koji je "dao legitimitet ovim nakaradnim izbornim uslovima i da nema moralno pravo da poziva na jedinstvo opozicije".

- Ovakvo istrčavanje postalo je Aleksićeva praksa, prvo je istrčavao sa predlogom o ekspertskoj Vladi koju bi činio sa Vučićem, pa je potom podržao izlazak na izbore i sada opet istrčava - naveo je Ristić.

On je podsetio da je Demokratska stranka već ponudila studentima svoju infrastrukturu i logistiku kada je reč o izborima, ali da se Aleksić napravio u političkom smislu "gluv" za taj predlog. Ristić nema dilemu da Aleksić, čija stranka prema trenutnim istraživanjima ne može samostalno da pređe cenzus, opet pokušava da se "u starom dobrom maniru nametne kao lider".

Još jednu pukotinu u opozicionom bloku otvorio je i Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, koji je nakon poziva studenata u blokadi da stranke bojkotuju rad parlamenta, poručio da mu "ne pada napamet da prepušta SNS-u mandate u Skupštini Srbije". Bio je rezervisan i oko mogućnosti jedne kolone sa studentskom listom, poručujući da treba svi zajedno da sednu i da se dogovore.

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID, kaže za "Novosti" da je bilo očekivanja da će politička artikulacija bunta biti snažnija posle najave studenata da će praviti svoju izbornu listu, u pogledu imena koje će se na njoj naći i politika za koje će se zalagati:

- Čini mi se da je procena u okviru studentskog porekta takva da je važnije sačuvati motivaciju i mobilizaciju ljudi na terenu nego definisati politike i kandidate. Verujem da se o njima razgovara, ali se ne ističe u prvi plan. Za studente je i dalje lakše da se nađu u onoj komfornoj zoni gde se lako snalaze, a to su organizacija protesta i akcija, što je iz njihovog ugla zanimljiviji i potentniji posao nego bavljenje izbornim platformama, procedurama, administracijom. Verujem da se u tom pogledu neće mnogo toga promeniti sve do trenutka dok se izbori ne raspišu.

Kada je reč o opoziciji, Klačar kaže da pojedine stranke pokušavaju da postignu neku političku artikulaciju dosadašnjih protesta, i tako vidi i okrugli sto koji organizuje Aleksić. Ukazuje, međutim, da to opozicija trenutno radi iz nužde, jer ne mogu da budu vodeći akter u tom delu političkog spektra, ali ni da budu pasivni:

- Opozicija pokušava da u jednom suženom manevarskom prostoru, s obzirom na to da su im u velikoj meri "vezane ruke" jer moraju da prate šta rade studenti, izađu sa određenim aktivnostima za koje misle da mogu da im budu od koristi. Koliko vidim, nema tu mnogo koordinacije, različite stranke pokušavaju različite stvari. To je posledica ne samo starih boljki, liderskih sujeta, već i onoga što se desilo posle izbora 2023. i 2024. i podela unutar opozicije na one koji su bojkotovali glasanje i one koji su ušli u izbornu trku.

Analitičar Nebojša Obrknežev ukazuje za "Novosti" da se početni balon protesta, koji su "naduvavali i studenti-plenumaši i opozicija i različiti građanski pokreti" prilično izduvao:

- Od prvobitna četiri zahteva u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, došli smo do kontejner revolucije. Svi ti akteri ne znaju više šta da rade, i kako kaže i jedan njihov poziv na blokade, idu "kojekude". Očigledno je i da se opozicija donekle primirila i čeka šta će studenti blokaderi da urade, kao što su i očigledne pukotine u tom političkom taboru.

Naš sagovornik kaže i da je blokadera sve manje na ulicama, a da su njihove akcije lokalizovane, jer se osula masovnost koju su imali prethodnih meseci:

- U toj sveopštoj konfuziji međusobno ne mogu da se dogovore i zato sam uveren da ćemo u narednom periodu svedočiti potpunom krahu protesta, ali i otkrivanju onih koji su iz senke povlačili konce prethodnih meseci, i u akademskoj zajednici, opoziciji, dubinskim strukturama pojedinih institucija...

Obrknežev inicijativu Aleksićeve stranke vidi kao pokušaj da amortizuju krah protesta na ulicama time što će napraviti nekakve dogovore o izbornim uslovima, i to za izlazak na birališta koji su pre samo nekoliko meseci kategorički odbijali.

D. M.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije