NENADIĆEV UDAR NA PRAVDU: Specijalni tužilac sprovodi državni udar da bi zaštitio prijatelje i oprao sopstvenu odgovornost

Nakon tačno devet meseci od tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, i kada su izneti brojni dokazi, uključujući telegrame, internu komunikaciju, ugovori i službeni nalozi potpisani od strane Milutina Miloševića i Nebojše Bojovića, ljudi iz samog vrha Infrastrukture železnice Srbije, koji jasno ukazuju na njihovu odgovornost, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, na čelu sa Mladenom Nenadićem, preskače odgovorne i pravi spektakl u kome se hapse javno eksponirani akteri koje su prozapadni mediji i blokaderi targetirali i već osudili.

Foto: Printskrin

Nenadić, umesto da postupa po profesionalnoj i pravnoj logici, pravi potez, koji nakon svega, uključujući i činjenicu da su u javnost dospele njegove fotografije sa licima koja su svojim potpisom pustili u rad Železnicu - garantujući njenu bezbednost, koji se ne može drugačije opisati nego kao čin samozaštite. On žrtvuje Momirovića i izdaje nalog za hapšenje Vesića, uprkos tome što je ovaj već optužen u drugom predmetu, što nema pravne logike, ali ima političku funkciju, da stvori dimnu zavesu, da pomeri fokus sa pravih odgovornih i samog sebe, time, po ko zna koji put, osigura da oni koji su potpisivali dozvole za otvaranje nedovršenih objekata ostanu izvan istrage.

Ovaj Nenadićev potez, koji je kroz prozapadne medije predstavljen kao napredak u istrazi, u suštini je očajnički pokušaj da se sebe sačuva od svega što se nadvilo nad ovim slučajem, jer je više nego očigledno da je osim u sukobu interesa,i da je on direktno umešan u širu konstrukciju prikrivanja odgovornosti. I ne samo to. Umesto da postupa nezavisno i u interesu građana, on deluje u okviru pravosudne strukture koja već mesecima, i ne više tajno, sprovodi nešto što se s punim pravom može nazvati institucionalnim udarom na državu.

Jer, po sopstvenom priznanju aktera uključenih u ove procese, u toku je masovni pokušaj državnog udara, koji se, kako sami kažu, sprovodi po nalogu Brisela, a vode ga upravo Mladen Nenadić, Jasmina Ganić, pod budnim okom Zagorke Dolovac, te određeni sektori policije iz UKP-a i SBPOK-a, sve pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala, dok se u stvarnosti radi o duboko koordinisanom pokušaju da se kontrola nad pravosuđem, policijom i medijima stavi u ruke onih koji deluju po spoljnopolitičkom diktatu, a ne po Ustavu ove zemlje.

Deo istrage  o slučaju Nadstrešnica, koju je pokrenulo Više javno tužilaštvo u Beogradu, grubo je preuzeta, informacije su zataškavane, dokumenti ignorisani, a svi dokazi koje je advokat Vladimir Gajić izneo u javnost, i to ne jednom, nego u nizu nastupa, sa punom dokumentacijom,  ocenjeni su kao navodni „pritisak na tužilaštvo“, što predstavlja najpodliji oblik institucionalne manipulacije, jer umesto da se odgovornost ispituje, ona se svesno izmešta, preusmerava i pokriva.

Ono što se dešava u ovom trenutku nije slučajna greška sistema ili neka tužilačka zabuna, već otvoreni plan u kome tužilaštvo, pod okriljem Zagorke Dolovac, i Nenadić kao njen terenski izvršilac, svesno vode istragu u kontrolisanom pravcu koji neće ugroziti interese njihovih prijatelja i povezanih lica, u pravcu koji će stvoriti utisak odlučne državne akcije, ali bez realnih posledica po one koji su zaista dozvolili da objekat bez građevinske upotrebne dozvole bude pušten u rad.

Ako se sagleda cela slika, očigledno je da je hapšenje Momirovića, kao i nalog za hapšenje Vesića, poslednji pokušaj da se javnost zavara, da se medijska pažnja usmeri na sporedne aktere, dok se u stvarnosti sprovodi najgori oblik pravne simulacije, gde tužioci, koji bi trebalo da štite sistem, umesto toga štite sopstvenu odgovornost i svoju mrežu ljudi, svesno okrećući leđa činjenicama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije