PUTINOV DIPLOMATA UPOZORAVA: Nije vam lako, Zapad sprovodi strašne metode protiv Srbije

SVI pritisci na Srbiju vrte se oko njene sposobnosti da vodi suverenu i nezavisnu politiku, u čemu je podržava Rusija koja i sama vodi takvu politiku, a zajedno upućujemo izazov onima koji bi da se vrate u vremena kad je vladao Zapad i “zlatna milijarda”, poručuje u intervjuu za Sputnjik visoki ruski diplomata Kiril Logvinov.

Foto: EPA

Šef Odeljenja za međunarodne organizacije u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, Logvinov je u Beogradu boravio radi konsultacija o bilateralnoj saradnji pred odlazak delegacija Srbije i Rusije na jubilarnu 80. Generalnu skupštinu UN gde će, kako se očekuje, jedna od važnih tema biti i reforma Svetske organizacije. Moskva i Beograd, ističe Logvinov nakon razgovora sa srpskim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, kao strateški partneri gledaju u istom pravcu kad je reč o UN:

"Imamo slične ciljeve i zadatke u Svetskoj organizaciji. Pre svega, to je njeno obnavljanje, očuvanje i jačanje njene centralne uloge u međunarodnim poslovima, centralne koordinirajuće uloge. To nije lako. Reklo bi se da bi sve države članice UN trebalo da se slože sa tim. Ali, nažalost, znamo da mnogi danas govore o nekakvom poretku zasnovanom na pravilima, pa selektivno koriste ili različito pokušavaju da tumače Povelju UN. I tu mi sa Srbima zaista razumemo da u ovo složeno vreme moramo biti zajedno i moramo braniti principe i ciljeve Povelje UN."

— Mi zajedno sa Srbima i druge snage zalažemo se za reformu UN, jer je jasno da se danas UN nalazi u velikoj krizi. To je kriza poverenja. I potrebno je učiniti sve da se to poverenje vrati u očima država članica. Tome se pridodaje i kriza likvidnosti… Ali mi vidimo reformu na različite načine. Moskva i Beograd polaze od toga da reforma UN, bilo koja, da li ona koju je predložio Antonio Gutereš ili neko drugi, mora da se zasniva na međuvladinom karakteru diskusija. Sve odluke treba da se donose konsenzusom, i samo to može da bude zalog uspeha te reforme. Nažalost, postoje zemlje koje pokušavaju da netransparentno sprovedu ili predlože nešto u vezi sa reformom UN.

O tome ste razgovarali i u Beogradu…

— Razgovarali smo o reformi UN-80 koju je predložio generalni sekretar Gutereš. Ona je predložena u martu. A da bi nas ta reforma zaista ujedinjavala, a ne razjedinjavala, Rusija je izašla sa nacrtom rezolucije u podršku reformskim inicijativama. Ta rezolucija je usvojena u julu i stvorila je osnovu za međuvladin karakter rasprava. Drago mi je što su naše srpske kolege pokazale tako veliko interesovanje za razmatranje ove teme. To još jednom govori da Srbiji nije svejedno kakva će biti Organizacija ujedinjenih nacija u budućnosti. I to što Srbi, kao i mi, odlično razumeju da nema vremena za gubljenje. Ne sme da se desi da nam neko kasnije ponudi već neke gotove recepte, a da se od nas samo traži da ih potpišemo. To je pogrešno. Takođe, nesumnjivo je da će sada, tokom nedelje na visokom nivou u Njujorku, ovim raspravama biti dat dodatni podsticaj. Ali mi smo - i tu smo na istoj talasnoj dužini sa Beogradom - protiv toga da se postavljaju bilo kakvi vremenski okviri. Na primer, da reforma mora da se sprovede u narednih godinu dana ili u narednih šest meseci...

— Da, budućnost pripada upravo tim organizacijama, i u smislu reformisanja, uključujući UN. Jer mi imamo zajedničku predstavu o tome kako treba da izgleda taj multipolarni svet. Taj proces traje, ali zemlje koje ulaze u pomenute organizacije – u BRIKS, u ŠOS – spremne su da preuzmu odgovornost za budućnost same OUN. Mi smo veoma različiti, možemo imati i neka neslaganja u okviru tih organizacija, ŠOS-a ili BRIKS-a, ali nemamo nikakav konfrontacioni naboj, želimo da idemo napred, tražimo najbolja rešenja. A ono što je najvažnije jeste da je sve o čemu diskutujemo strogo u skladu sa Poveljom UN. I formula saradnje u tim organizacijama – bilo da je reč o BRIKS-u ili ŠOS-u – nije usmerena ni protiv koga. Jednostavno, ako neko ne želi, mi idemo bez njega. U ovom slučaju je to sasvim u redu. Zapad veoma oprezno gleda i na jedan i na drugi format. Mi nismo protiv Zapada u okviru ovih organizacija, jednostavno funkcionišemo bez njega. Pri tom smo mnogo puta upozoravali: ako Zapad nastavi da se ponaša ovako oholo prema drugim akterima – bilo da je reč o Rusiji, o Srbiji, vidimo to i na primeru Kine, Indije i drugih zemalja – pre ili kasnije naći će se na margini međunarodnih odnosa. Koliko god to zvučalo bombastično, to je zaista tako. Sada smo svedoci da se EU našla na margini procesa koji se odvijaju u svetu. Oni od početka nisu želeli da u njima učestvuju, držeći se svoje nekadašnje dominacije u svetskim poslovima. Dobro, to je njihov izbor. A mi idemo dalje, napred.

Sve je počelo eksperimentima in vivo nad Srbima, uključujući dvostruke aršine što je i otvorilo Pandorinu kutiju, a znamo kako se to završilo – vidimo u Ukrajini sve posledice onog što su nama radili. Srbija je dalje meta raznih pritisaka.​ Šta smo im mi to zgrešili?

— Niste vi ništa krivi već jednostavno od samog početka vodite suverenu i nezavisnu politiku. Naravno, to se mnogima ne dopada. Pre svega u Evropi, pojedinim članicama EU. Ali vidimo sada kakvi se procesi odvijaju u samoj EU. Nekada uspešna socijalno-ekonomska integracija pretvara se prosto u militarizovani blok država. To je opet njihov izbor. I nažalost, taj donekle prezriv odnos prema Srbiji upravo je s tim povezan: sad je veoma malo država među članicama EU koje su spremne da vode samostalnu i suverenu politiku. I možda kod nekih država članica EU to izaziva neku ljutnju što vi možete to da radite i nastavljate da radite, bez obzira na pritiske. Ili možda osećaj zavisti što ste i dalje čvrsti u svojim stavovima i što se ne skrećete sa tog suverenog kursa koji sprovodite. U suštini, sve se vrti oko toga – sposobnosti da se vodi suverena i nezavisna politika. I tu vas mi u ovoj fazi podržavamo time što i sami vodimo suverenu i nezavisnu politiku... Mi idemo napred i podržavamo jedni druge. I vi nas takođe podržavate, ne samo mi vas, već i vi nas. Vidimo – nije vam lako. Radio sam u Briselu, mogu da pretpostavim kako to izgleda, a metode koje se koriste protiv vaše zemlje zaista su strašne. Ali za vas su evropske zemlje susedi. Nama su evropske zemlje takođe susedi, ali to je njihov izbor: da se ograđuju od Rusije, ne mi od njih, već oni od nas. A u odnosu na Srbiju to je pokušaj da se stvore uslovi koji bi vas primorali da odustanete od nezavisnog kursa. Međutim, vaša unutrašnja i spoljna politika, politika vaše vlade, to je politika koju podržava srpski narod, a ne nešto što treba da se nameće instrukcijom iz Brisela. Nažalost, mnogi to ne razumeju ili se prave da ne razumeju. Pritom, imamo u vidu da je i u samim evropskim zemljama, u članicama EU situacija sada veoma složena, reći ću čak da za razliku od Srbije, gde narod određuje politiku koju vodi vlada i predsednik, u mnogim evropskim zemljama stanovništvo je odsečeno od toga. Zbog toga smatram da smo svi mi na pravom putu. Želim vašoj zemlji snagu i strpljenje, jer resursi kojima raspolaže EU i Zapad da bi sprečili Srbiju da vodi nezavisnu politiku – ogromni su, ali se tope.
Znate da već decenijama postoji narativ u određenim krugovima, naročito među nevladinim organizacijama, da Rusija vodi malignu politiku i uticaj na Balkanu?

— Njima jedino preostaju neosnovane optužbe, pitanja “zašto ste prijatelji s Rusijom“…

Ukrajinska kriza ostaje pitanje svih pitanja, naročito za Evropu. Kako vi vidite, u kojoj smo etapi, da li smo blizu mogućnosti da se postigne neki dogovor?

— Ja se zasad ne bih zaletao. Mislim da smo sada tek na samom početku tog puta. Znate da smo od početka zagovarali traženje političko-diplomatskog rešenja ukrajinske krize. Nažalost, nisu nas čuli. Šta se promenilo? Vidim da nas je američka strana ipak čula.
Ali ovo je zaista postepeni proces, korak po korak. I da se vratimo na pitanje o primarnim uzrocima – o tome već godinama govorimo. To što nas je američka strana prvi put čula zaista je vrlo važno. Što se tiče sledećih koraka, za početak, naravno, uspeh Enkoridža treba dalje razvijati. Ali opet smatram da će to biti upravo u smislu boljeg razumevanja ruske pozicije. I to je veoma važno zato što su nas zasad čuli ali mislim da još predstoji ogroman posao da bi, ono što uvek kažemo, razumeli da se ne radi o teritoriji nego o ljudima. Ja to razumem, vi to razumete, ali ne treba misliti da Amerikanci, a tim pre Evropljani to razumeju. Možda tek sada počinju da shvataju. Što se tiče garancija bezbednosni, međunarodnih snaga, recimo to ovako: u ovoj etapi, garancije bezbednosti i međunarodne snage ubacuju u informativni prostor pre svega oni koji naprosto ne žele da nas čuju.

A to je Evropa...

— Evropa to jednostavno neće. Evropa je spremna da uloži u to apsolutno sve svoje snage, sva sredstva i da zgazi uopšte celokupnu evropsku integraciju, ono na čemu se decenijama radilo... I sve se to radilo zarad ljudi. A čim je aktuelno briselsko rukovodstvo prestalo da radi za ljude, sve je krenulo u propast. Videćemo. Ali ako se tako nastavi ovim tempom, evropska integracija će uskoro nestati. Zato, da se vratim na vaše pitanje, na žalost sve takve ideje (o garancijama bezbednosti i mirovnim snagama) sad iznose pre svega oni koji žele da osujete proces koji se sad odvija između nas i američke strane, oni koji naravno žele da skrenu pažnju javnosti sa primarnih uzroka ovog sukoba. Zato - nikakvi mirotvorci ili neke garancije bezbednosni Ukrajine, nama su potrebne garancije bezbednosni Rusije, garancije bezbednosti ruskojezičnih građana Ukrajine. I bez postizanja takvih jasnih garancija, bez odustajanja od zabrane svega što je rusko, ruskog jezika itd, ne može biti nikakvog napretka. Zato se u ovoj etapi, paralelno s političko-diplomatskim naporima nastavlja Specijalna vojna operacija. I ciljevi i zadaci koje je postavilo naše rukovodstvo u februaru 2022. godine biće ostvareni.

(Sputnjik)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije