MALI O TEKSTU N1: Standard se ne meri anegdotama, opoziciona priča ne može zameniti statistiku

"STANDARD se ne meri anegdotama. Mera je statistika i ona kaže da je u junu prosečna plata iznosila 914 evra, a prema našem zacrtanom planu rasta do kraja 2027. prosečna minimalna zarada u Srbiji iznosiće 650 evra, prosečna zarada će dostići 1.400 evra i penzija 650 evra, sve zasnovano na realnim ekonomskim osnovama" napisao je na svom zvaničnom Facebook profilu ministar finansija Siniša Mali komentarišući tekst objavljen na tajkunskom N1.

Foto: Printskrin Instagram/mali_sinisa

"Da “ljudi rade dva posla jer ne mogu da žive od jedne plate” je krajnje maliciozno iskoristio N1 jer ne opisuje stanje tržišta rada 2025. godine. Danas ljudi imaju svoja radna mesta na kojima zarađuju svoj dohodak - za razliku od perioda kada je svaki četvrti građanin bio bez posla i čekao na poziv sa biroa. Da ne govorim o mladim ljudima i nemogućoj misiji da tada pronađu posao jer je stopa nezaposlenosti mladih bila više od 50 odsto.

Opoziciona priča, pretočena u ličnu dramu, radi manipulacije ne može zameniti statistiku: 2,37 miliona zaposlenih, 51,5 odsto stopa zaposlenosti, 8,5 odsto stopa nezaposlenosti, više nego prepolovljena stopa nezaposlenih mladih ljudi.

Dakle, stvorena radna mesta donose zaradu i sigurnost koju pre jedne decenije veliki deo građana nije imao.

A, činjenice su da je zaposlenost visoka i rastuća. U julu 2025. u Srbiji je bilo zaposleno 2.367.140 ljudi. To su merljivi, proverljivi pokazatelji trajnog boljitka na tržištu rada.
Pre jedne decenije slika je bila bitno drugačija. Nije bilo „drugog posla“ - za mnoge nije bilo nikakvog; ljudi su godinama čekali na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje, gurani u socijalnu pomoć čekajući da ih neko pozove.

Danas, posle ciklusa rasta zaposlenosti i formalizacije rada, ta slika nije realnost većine. Rast broja zaposlenih i niska nezaposlenost govore da je osnovni izvor egzistencije jedno radno mesto - stvoreno u realnoj ekonomiji.

Dalje, prosečna zarada u prvih šest meseci 2025. godine iznosila je 107.177 dinara što znači da je prosečna potrošačka korpa od 107.087 dinara u potpunosti pokrivena.

Za period januar-jun 2025. minimalna korpa iznosi 55.645 RSD (475 evra), a u istom periodu minimalna zarada je bila 52.976 RSD (452 evra), što je 95,2 odsto pokrivenosti, dok se za 2026. planira da minimalac pokrije više od 111,5 odsto minimalne korpe nakon povećanja, čime se prelazi prag „nedovoljnosti“.

To su precizne, metodološki definisane cifre, a ne proizvoljna „okrugla“ suma. Važan kvalitetni pomak: minimalna zarada prelazi prag minimalne potrošačke korpe (početkom 2026.), čime se razbija narativ da „ni za korpu ne može da se zaradi“.
Takođe, inflacija je na silaznom trendu i do kraja 2025. godine će se kretati oko ili ispod 4 odsto.

Osim toga, država je sprovela ograničenje marži: ciljano, privremeno, sa fokusom na kategorije koje čine najveći deo korpe. Realna zarada i minimalna i prosečna rastu, kupovna moć minimalne zarade u 2025. će biti 11,9 odsto, a u 2026. realni rast minimalca ce biti 13,7 odsto. To znači realno povećanje životnog standarda ljudi koji primaju najniže zarade u ove dve godine će biti 27,2 odsto.

Istina je da su Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija trenutno iznad Srbije po prosečnoj neto plati u 2025. Ali, da ne zaboravimo da su to pre svega zemlje u Evropskoj Uniji. Međutim, Srbija je iznad BiH, Severne Makedonije i Albanije i krajem ove godine će se približiti i prevazići Bugarsku i Crnu Goru. Srbija ima značajno brži rast zarada od većine pobrojanih zemalja u regionu. Uz već sprovedeno i najavljeno povećanje minimalca, očekuje se i rast prosečne neto plate do oko 1.022 evra u decembru 2025. i 1.174 evra u decembru 2026.

Ograničenje marži po kategorijama (23 grupe osnovnih proizvoda), marža ograničena na 20 odsto u maloprodaji i 20 odsto u veleprodaji/distribuciji, plus plafon „vanfakturinih“ davanja (do 10 odsto). Time se sužava prostor za „maržiranje“ posle rasta dohodaka.
Širok obuhvat proizvoda je nužan kako bi se izbegao efekat spuštanje cene na jednom, dizanje na drugom artiklu. Sve ove mere ciljaju strukturu poskupljenja.

Hrana i bezalkoholna pića čine oko 40 odsto potrošnje tipičnog domaćinstva. Zato je fokus na hrani i higijeni – tu ograničenje marže najviše pomaže nižim i srednjim primanjima. Otud predlog za privremeno ograničenje marži i veću transparentnost cenovnika (obaveza objave, nadzor, kazne).

Možete svirati „Super Marija“, ali brojevi nemaju džojstik. Plate u Srbiji realno rastu, minimalna cena rada skače i pretiče minimalnu potrošačku korpu već 1. januara 2026. a mere za ograničavanje marže ciljaju baš ono što građane najviše interesuje - cenovnike.
Podaci pokazuju da smo na ubrzanoj uzlaznoj putanji i to je jedino pošteno poređenje: danas + smer kretanja, a ne anegdota bez konteksta.

Mene sve argumentovano navodi na zaključak da kada se politika umeša u baš sve pore društvenog života, što se dešava u Srbiji, onda se nikakav boljitak ne prašta i ne postoji način da se ne osporava.

Naše društvo je u toj meri pod uticajem nečasnih političkih namera opozicije, da je čak i rast plata i penzija građana Srbije – loša vest.

Ne, ne može rast plata, penzija i životnog standarda naših građana nikako biti loša vest, i ne, nećete nas vraćati u godine blata u kojima je dobro živela samo „politička aristokratija u vrhu vlasti“ koja se danas bori da se vrati na funkcije sa kojih su ih građani skinuli na izborima.
Princip je isti, akteri su isti, ali ono što nije isto je kako žive građani, a to je jedino važno.
To je suština i srž razlike današnje i prethodnih vlasti. Jer, dok se vodila salonska politika Srbija je bila na dnu, pred bankrotom, osiromašena i devastirana, bez međunarodnog ugleda, političkog uticaja ili bilo kakvog međunarodnog uvažavanja.

Danas je Srbija treća ekonomija u Evropi po rastu, danas Srbiju hvali MMF, danas su uvažavane reforme i napori koji su se uložili da se one sprovedu, danas je Srbija zemlja čiji se glas čuje, čija reputacija je dovela do izbora za organizatora specijalizovane izložbe Ekspo 2027, zemlja u kojoj su njeni građani u centru interesovanja svih politika i mera vlasti jer je ona tu zbog njih.
Danas je Srbija na putu na kom je odavno trebala biti i sa kog neće skrenuti. To je jedna zaista jako loša vest, ali samo za srpsku opoziciju", zaključio je Mali. 
 

Preporučujemo

Politika

0 4

PRIŠTINA, SARAJEVO I ZAGREB: Glavni oslonci srpske i crnogorske opozicije!

15. 09. 2025. u 11:24

Politika

0 26

KO NE POŠTUJE VOJSKU, NE POŠTUJE SRBIJU (VIDEO)

13. 09. 2025. u 11:14

Politika

0 0

OTIŠLI DA MOLjAKAJU ZA SANKCIJE: Prozapadna opozicija tražila u Strazburu kaznene mere protiv našeg državnog rukovodstva

10. 09. 2025. u 11:52

Politika

0 21

"TRAŽE SANKCIJE JER NE MOGU DA POBEDE NA IZBORIMA" Brnabićeva: Sankcije koje traži opozicija u EP su sankcije Srbiji, izolovale bi zemlju

10. 09. 2025. u 10:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije