BOJKOT VOJSKE NA MALA VRATA: Šta se krije iza ideje Kamberija da se Skupština bavi pogibijom albanskih vojnika u JNA

ZAHTEV albanskog poslanika Šaipa Kamberija da se u Narodnoj skupštini formira anketni odbor koji bi se bavio istraživanjem "pogibije 135 albanskih vojnika u JNA", u suštini je pokušaj da se otvori prostor za institucionalno opravdanje da Albanci, koji žive u Srbiji, ne služe obavezni vojni rok koji država planira da ponovo uvede.

Foto Tanjug

To je, kako ističu analitičari, deo njegove poznate retorike kojom godinama gradi sliku o diskriminaciji i represiji nad Albancima, dok realni motiv leži u nastojanju da se podriva vojni sistem Srbije. Albanski politički predstavnici će i ubuduće nastojati da kroz slične inicijative osporavaju proces povratka regruta u kasarne, ali im to neće doneti uspeh, dodaju naši sagovornici. Paradoks se ogleda u tome što im smeta jačanje Vojske Srbije, dok istovremeno ne vide problem što Priština obučava snajperiste, specijalne jedinice i postepeno formira paravojsku na Kosovu i Metohiji.

Šaip Kamberi, Foto D. Milovanović

Kamberi, predlogom za obrazovanje komisije, u kom traži "ispitivanje navoda, činjenica i okolnosti pogibije 135 vojnika albanske nacionalnosti pripadnika bivše JNA tokom osamdesetih godina" iza koje stoji "diskriminisan položaj", nastoji da oživi svoju staru priču kako bi Albance, mahom one koje žive u Preševskoj dolini, odgovorio od služenja vojnog roka pod srpskom trobojkom.

- U Srbiji je već pokrenuta inicijativa i uveliko se odvijaju pripreme za uvođenje vojnog roka. U vezi sa tim postoji zabrinutost jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca - ističe se u Kamberijevom zahtevu. - Albanci koji su, kao građani SFRJ, bili obavezni da odsluže vojni rok, često su se suočavali sa etničkom diskriminacijom, političkom stigmatizacijom i kulturnom represijom unutar vojske. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zabeležen je značajan broj smrti albanskih vojnika pod sumnjivim okolnostima, koje su vlasti često klasifikovale kao samoubistva, nesreće ili, kršenja vojne discipline.

Ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša ističe da ovaj predlog pokazuje u kom pravcu Kamberi želi da vodi tri opštine - Preševo, Bujanovac i Medveđu.

- To pokazuje da bez obzira na to što je on u zakonodavnoj vlasti, ne oseća se pripadnikom ove države, jer sve radi protiv nje. Iza ove inicijative krije se priprema mladih da ne učestvuju u sutrašnjem služenju vojnog roka - objašnjava Beriša.

Foto: Printscreen/TV Pink

Oficir KOS u penziji Ljuban Karan ukazuje na to da Kamberiju smeta jačanje naše odbrane u svakom smislu, dok istovremeno Albanci na Kosovu uvežbavaju snajperiste, specijalne jedinice i paravojne formacije, te čak idu i u inostranstvo na obuku i dodaje da oni nemaju nikakvu snagu da poremete proces služenja vojnog roka. Naš sagovornik ističe da Albanci ne samo da nisu bili diskriminsani u JNA, nego se o njima posebno vodilo računa. Međutim, bio je deo njih koje je albanski separatistički pokret pripremao na podrivanje tadašnjeg poretka i državne službe bezbednosti su ih držale na oku.

- Mi u službi bezbednosti smo videli to njihovo podrivačko delovanje, najčešće su to ispoljavali tako što su se pretvarali da ne razumeju srpski, iako su ga dobro razumeli. Gde god su mogli pravili su neku štetu, svojevremeno su pripremali i trovanje hrane. Nisu u pitanju svi Albanci, nego samo oni koji su potpali pod uticaj separatističkih grupa, poput Keljmendija koji je napravio masakr u kasarni u Paraćinu. Bili smo veoma oprezni, da im se ne dozvoli da ne učine neko zlo u vojsci. Ali, nisu bili diskriminisani, bili su kao i svi drugi vojnici - ističe Karan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije