KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI Advokat Isailović: Sudstvo kao sredstvo pritiska na medijsku slobodu

Godinama unazad svedoci smo velikih podela u raznim sferama srpskog društva. Nažalost, ova pojava nije zaobišla ni novinarsku profesiju.

Foto: Printskrin

Svakodnevno slušamo kako brojni pojedinci i društvene grupe određene mediji, u koje spadaju i mediji Novosti, Alo, Republika, Politika i ostali pežorativno označavaju „provladinim“ medijima. Ovakav epitet mediji „zaslužili su“ samo zbog toga što njihova uređivačka politika podrazumeva i objavljivanje medijskog sadržaja u kojima se javnost obaveštava o aktivnostima, merama i radnjama najviših organa Republike Srbije koji se svakodnevno preduzimaju u korist interesa Republike Srbije i svih njenih građana, a za koje novinari i njihovi urednici „usuđuju“ da otvoreno ocene kao pozitivne.

Stiče se utisak da navedeni pojedinci i društvene grupe smatraju da se novinarskim pozivom ne možete baviti profesionalno i s integritetom ako vaše izveštavanje nije usmereno isključivo na kritiku politike koju sprovode državni organi. Profesionalno novinarstvo oni izjednačavaju s odgovarajućom uredničkom politikom prema kojoj bi u izveštavanju trebalo favorizovati sve društvene činioce koji su svoje profesionalne i društvene aktivnosti usmerili protiv države.

Opisano ponašanje utiče na to da se naši ovi mediji u javnom mnjenju često percipiraju kao mediji drugog reda, što se negativno odražava na reputaciju ovih medija i u velikoj meri otežava dopiranje do većeg broja čitalaca.

Prethodno opisano stanje jasno se reflektuje i u neslavnoj statistici prema kojoj ogroman broj medijskih sporova koji se vode pred Beogradskim sudovima čine upravo oni koji su pokrenuti tužbama protiv “provladinih“ medija njihovih urednika i novinara. Samo u ovoj godini pred Beogradskim sudovima pokrenuto je nekoliko stotina takvih postupaka (što znači novu tužbu na svaka 2-3 dana), dok njihov broj u poslednjih 5 godina iznosi više od hiljadu predmeta. Tužioci po pravilu u svakoj tužbi zahtevaju naknadu štete u iznosima od više stotina hiljada dinara, a ponekad ti iznosi premašuju i milion dinara, dok troškovi postupka neretko prevazilaze visinu tužbenog zahteva.

Smatramo da navedena količina postupaka predstavlja očigledno sredstvo pritiska na redakcije kako bi prestali s dosadašnjim načinom obavljanja novinarskog poziva ili promenili svoju uređivačku politiku. Radi se, dakle, o tipičnom primeru tzv. SLAPP tužbi za koje se očekuje da naše redakcije odvrate od sprovođenja misije koja je usmerena na blagovremeno, objektivno, potpuno i istinito obaveštavanje građana o pojavama, događajima i ličnostima od interesa za javnost, a sve u cilju unapređenja vrednosti demokratskog društva.

Nezavidna pozicija medija dodatno je pogoršana u poslednjih godinu dana, s obzirom na dnevno-politička dešavanja u Republici Srbiji. Sve češće se dešava da tužbe protiv navedenih medija podižu lica koja podržavaju i/ili učestvuju u blokadama ulica koje poslednjih meseci otežavaju život građana i normalno odvijanje svih društvenih procesa u Republici Srbiji. Suđenje u tim predmetima često se poverava sudijama koje su se i sâme javno deklarisale kao simpatizeri tzv. studentskog pokreta i organizatora blokada. Iako ta okolnost predstavlja očigledan razlog za izuzeće, ti se zahtevi ne uvažavaju. Naprotiv, odbijaju se ekspresno uz štura i paušalna obrazloženja. Kasnije tokom postupka, te iste sudije sprovode ekspresne postupke koji se obavezno okončavaju presudama na štetu medija.

Dok sudovi na rad jednog dela naših kolega, samoproklamovanih „profesionalnih“ i „istraživačkih novinara“, po pravilu gledaju blagonaklono i ne usuđuju se da u postupcima po tužbama protiv njih primene iste kriterijume po kojima redovno kažnjavaju naše medije i novinare, kada se odlučuju o tužbama koje su podignute povodom istraživačkog teksta koji je objavljen u našim medijima, zaboravljaju na pravo i obavezu medija da javnost izveštavaju o pitanjima od interesa za javnost, kao i na činjenicu da u tim situacijama interes javnosti da blagovremeno i potpuno bude obaveštena preteže u odnosu na privatne interese lica na zaštitu dostojanstva ličnosti.

Kao grana vlasti čija uloga jeste korekcija neprava, sudovi su dužni da jednakost svih građana pred zakonom, između ostalog, obezbede tako što bi svojim odlukama stali na put proizvodnji masovnih postupaka kojima se pod velom zaštite privatnih interesa kamufliraju zabranjene težnje za ograničavanje slobode izražavanja mišljenja i slobodnog protoka informacija u demokratskom društvu.

Međutim, navedeno se ne može prepoznati u odlukama koje sudovi donose u postupcima koji se vode protiv navedenih medija.

Smatram da svi problemi na koje se ukazuje u ovom tekstu predstavljaju ozbiljnu pretnju po dalji razvoj oblasti javnog informisanja u Republici Srbiji, kao i za novinarstvo uopšte.

Ako se novinari ne osećaju slobodnim od pritisaka i ostaju bez adekvatne zaštite kada ih lica nezadovoljna načinom izveštavanja izvedu pred sud, ne može se očekivati da svoju prometejsku misiju radi unapređenja vrednosti demokratskog društva nastave da obavljaju profesionalno, bez straha i s integritetom koji ova profesija podrazumeva.

KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI: Sudija blokaderka i Zdenko Tomanović progone novinare - kako je ubijena pravda i zgaženo pravo u Srbiji

Situacija koju u autorskom tekstu opisuje advokat Igor Isailović zadesila je Novosti, jer je u postpupku koji advokat Zrenko Tomanović vodi protiv glavnog urednika portala "novosti.rs", a u kome sudi sudija blokaderka Tatjana Bezmarević Janjić. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

Foto: Jutjub Printskrin

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije