PODVIG DOBRIH LJUDI IZ MILOŠEVCA I TRNOVČA: Na put izveli 5.000 napuštene dece

U vreme kad se zbog neimaštine i modernih životnih trendova, žene sve teže i ređe odlučuju da rađaju i podižu sopstvenu decu, pomalo nestvarno zvuči podatak da su u u Miloševcu kod Velike Plane žene celi život posvećene odgajanju ne samo svoje, već i tuđe dece.

Foto: Shutterstock

U organizaciji seoskog Centra za smeštaj nezbrinute dece, ove brižne i plemenite žene, čija je duša šira od Pomoravlja, do sada su othranile više od 5.500 napuštene dece iz Srbije, ali i dece iz svih republika nekadašnje zajedničke države Jugoslavije.

-Naravno, da glavni teret odgajanja dece snose žene, ali ova plemenita misija ne bi bila moguća da u njoj punim srcem ne učestvuju svi ukućani, najčešće po tri generacije istovremeno. Od baka i deka, preko roditelja, do biološke dece. Već decenijama, ovim divnim ljudima je to način života – kaže direktorka centra Milica Lukić Momirović.

Cela jedna knjiga bi bila potrebna da se pobroje sva deca koja su tragične sudbine i neodgovorni roditelji ostavili nad životnim ambisom, a koja su igrajući se na livadama ovog pitomog sela na levoj obali Morave izašla na pravi životni put. Postala ljudi.

Zasnovala svoje porodice, izrodila svoju decu. Da ih uče neizmernoj ljubavi koju su ona osetila na grudima tuđih majki, na mišicama i žuljevitim seljačkim rukama tuđih očeva.

Desetine knjiga bi bile potrebne da se opišu sve patnje kroz koje su mali anđeli prošli, muke koje su njihovi hranitelji imali sa njima....ali i sve radosti koje su zajedno doživeli. Zbog prvih zubića, polazaka u školu, prvih petica i prvih ljubavi.

I sve tuge. Kad deca odrastu. Kad dođe vreme da ptići polete iz gnezda, da se osamostale i krenu putevima svoje sudbine.

-Kao i prava majka prebrinula sam svaki njihov plač, odbolovala svaku njihovu boljku i radovala se svakoj njihovoj radosti. Trudila sam se da im pružim što više topline kakvu sam ponela iz svog roditeljskog doma i da nikad ne osete pustoš kakvu sam ja u detinjoj duši osetila kada su ustaše 1941. godine razorile moju porodicu. A kad dođe vreme za rastanak, sa njima ode i deo duše – ovim rečima je svoju plemenitost svojevremeno objasnila Katarina Dešić, pod čijim brižnim okom je odraslo i roditeljsku ljubav upoznalo dvadeset i petoro napuštenih mališana.

Istu priču bi mogla ispričati i njena komšinica Branka Filipović, koja je othranila, sa srećom upoznala i na porodičnu toplinu navikla 20 mališana. Ili Dobrila Radovanović iz susednog Trnovča sa „svoje“ šesnaestoro dece, Radmila Marinković sa trinaestoro...dugačak je spisak. Trebalo je mnogo ovih majki heroja da bi se 5.500 dece othranilo, ljubavlju zadojilo i za životna iskušenja pripremilo.

U ovom trenutku u Miloševcu, u oko 120 hraniteljskih porodica, srećno detinjstvo živi skoro 200 dece. Od kojih su mnoga sa posebnim potrebama. Kojima su dobri ljudi iz Miloševca i roditelji i lekari. Dvadeset i četiri sata dnevno.

-Zaista mislim da Miloševac može da se ponosi rezultatima koje postižu Centar za smeštaj dece i Udruženje hraniteljica. Kao i u svakom poslu, ponekad naiđu muke i problemi ali uvek gledamo da ih rešavamo tako da deca o kojima brinemo to ne osete – kaže Lidija Đuričić, predsednik Udruženja hraniteljica.

Ova lepa ljudska priča, koja bi i dušu od kamena toplinom ispunila, počela je 1931. godine, zajedničkim pregalaštvom plemenitih ljudi iz Zavoda za zaštitu majke i deteta u Beogradu i Zdravstvene zadruge u Miloševcu.

Iz Beograda je u Miloševac došao dr Ambrožić i o toj ideji razgovarao sa prvim doktorom u selu Spasenijom Simić i članovima mesnog Odbora zdravstvene zadruge. I nešto kasnije, iz Beograda je stiglo prvih šest mališana, koje je doktorka Simić razmestila po kućama svojih prijatelja.

Ostalo je zapisano da „ljudi u početku nisu to rado prihvatili, ali zbog velikog autoriteta doktorke Spasenije, složili su se“.

Danas je Centar za smeštaj dece ponos ne samo Miloševca, već i Velike Plane.

-Dičimo se manastirima Koporinom i Pokajnicom, najstarijom osnovnom školom u Srbiji koja se nalazi u Krnjevu, na neki način čak i sa tragičnim Radovanjskim lugom, u kojem je nesrećni srpski usud presudio velikom i neponovljivom Karađorđu, ali ništa manje i stvarnom bajkom o plemenitosti koju već devet decenija ispisuje beskrajna duša naših ljudi – kaže Dejan Pisarević Pisko, političar i privrednik iz Miloševca.

I dodaje da su reči siromašne da opišu plemenitost ljudi iz Miloševca i Trnovča. To su ljudi koji ne prave razliku između svoje dece i dece koju neguju. Ne samo zato što tako hoće, već zato što je to deo njih, deo njihove duše i njihovog hrišćanskog pogleda na život.

Kad je već reč o Miloševcu i njegovim plemenitim meštanima, vredi pomenuti da u ovom selu već tri decenije postoji udruženje Kolo srpskih sestara koje je, pod vođstvom Radice Manojlović, jedno od najaktivnijih u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je Centar u Miloševcu, Katarinu Dešić i Branku Filipović odlikovao sretenjskim ordenima.

Foto: V.N.

Preporučujemo

Politika

0 0

DINA VUČINIĆ ZA "NOVOSTI" POVODOM SRAMNE ODLUKE: "Presuda Andrijani Nešić je potvrda da su neke sudije direktni učesnici obojene revolucije"

03. 12. 2025. u 22:47

Politika

0 1

ĐUKANOVIĆ O PRITISCIMA NA ANDRIJANU NEŠIĆ: Pravosuđe u Srbiji je ozbiljna duboka država koja hara i radi šta joj se prohte

03. 12. 2025. u 22:11

Politika

0 0

KAŽNjAVANjE UREDNIKA U IME NARODA Vuković: Sud je pokazao da ne razume medije, ali i da šalje upozorenje svima koji misle svojom glavom

03. 12. 2025. u 22:04

Politika

0 0

ŽARKO MIĆIN O PRESUDI GLAVNOJ UREDNICI PORTALA "NOVOSTI": "Ovo je skandalozna odluka i direktan udar na slobodno novinarstvo"

03. 12. 2025. u 21:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije