IME MENJAJU, MRŽNJU NE: ZLF kao udarna pesnica antisrpskog fronta

Zeleno-levi front deluje kao politički instrument stranih interesa, uz kontinuirane napade na državnost, institucije i nacionalne interese Srbije.

Foto: Tviter printskrin/ Bodljikava

Biljana Đorđević, Dobrica Veselinović i Radomir Lazović vode Zeleno-levi front, političku grupaciju koja se godinama predstavlja kao „građanska alternativa“, a u stvarnosti deluje kao operativno krilo stranih interesa čiji je cilj – sistematsko urušavanje nacionalnih institucija i identiteta Srbije.

Ovaj trio iz dana u dan dokazuje da je bliži narativima protiv Srbije nego država koja ih plaća. I dok se predstavljaju kao borci za „demokratiju“, jedino za šta se dosledno bore jeste potkopavanje državnih interesa, umanjenje srpskih žrtava, normalizacija antisrpskih politika i izvođenje naših građana na ulice gde pokušavaju da stvore haos – po istom modelu blokadera širom zemlje.

Biljana Đorđević – profesorka koja se u Strazburu molila za sankcije Srbiji

Biljana Đorđević važi za jednog od najdoslednijih zagovornika svega što može naškoditi Srbiji u međunarodnoj areni. Dok u domaćem parlamentu glumi akademski autoritet i „evropsku progresivku“, u praksi je upravo ona ta koja se u Strazburu javno zalagala da Evropska unija uvede sankcije Srbiji – protiv zemlje čije plate prima i građana koje bi trebalo da predstavlja. Ta epizoda nije bila diplomatski gaf, već politička namera: jasno, glasno i bez ustručavanja tražila je kaznenu politiku prema sopstvenoj državi.

Njen odnos prema Kosovu i Metohiji savršeno se uklapa u to delovanje. Za Đorđević Kosovo nije deo Srbije – ona ga redovno naziva „susednom državom“, čime usvaja i širi narativ Prištine i njenih zapadnih lobista. Ovakva retorika, posebno kod nekoga ko se predstavlja kao univerzitetski profesor i intelektualac, nije slučajna – ona je deo šire političke agende koja Srbiju treba da prikaže kao problem, a njenu teritoriju kao pregovaračku olupinu oko koje se odlučuje bez njenog učešća.

Posebno zabrinjava lakoća sa kojom preuzima i ponavlja svaki spolja isporučen narativ: od insistiranja na „genocidu“ do potpunog ignorisanja zločina nad Srbima. Jasno je zašto se upravo ona smatra najbližim kanalom uticaja evropskih političkih struktura koje otvoreno rade protiv Srbije. Dok se Zeleno-levi front pažljivo zaklanja iza paravana „aktivizma“, Đorđević je ta koja vezu sa spoljnim centrima moći ni ne pokušava da prikrije.

Upravo zato je mnogi vide kao ključnu figuru u unutrašnjem prenošenju politike čiji je cilj slabljenje Srbije – profesorka koja koristi akademski status da bi legitimisala političke stavove koji nemaju nikakve veze sa interesima sopstvene države, ali imaju mnogo veze sa interesima onih koji Srbiju žele da spuste na kolena.

Dobrica Veselinović – od neonaističkog benda „Cokule“ do „antifašiste na baterije“

Dobrica Veselinović je jedan od najkontroverznijih likova političke scene upravo zbog načina na koji je gradio sopstveni javni identitet. U mladosti je bio deo neonaističkog benda „Cokule“, sastava čiji naziv, simbolika i imidž danas potpuno ruše njegovu pažljivo izgrađenu ulogu „urbanog antifašiste“. Taj biografski teret godinama prikriva, ali on uporno isplivava jer je suština ista: Veselinović je političar koji se prilagođava publici i trenutku, pa tako od čoveka koji je koketirao s radikalnom estetikom desnice postaje glasnogovornik najtvrđe autošovinističke ideologije.

Njegova današnja „antifašistička“ poza služi kao alat, ne kao uverenje. Dok glumi moralni autoritet, Veselinović se bavi relativizacijom srpskih žrtava, otvorenim napadima na institucije i Crkvu, te stalnim ponavljanjem narativa koji Srbiju predstavljaju kao izvor nestabilnosti u regionu. U njegovom političkom delovanju nema kontinuiteta vrednosti – postoji samo kontinuitet napada na Srbiju.

Upravo zbog te biografske i ideološke konfuzije mnogi ga nazivaju „antifašistom na baterije“: uključi se kada treba napasti sopstvenu državu, isključi se kada treba govoriti o ugroženim Srbima, o pritiscima na Kosovu ili o istorijskim činjenicama koje ne idu u prilog narativima njegovih političkih mentora iz inostranstva. Veselinović je, kao i Lazović i Đorđević, deo šire političke matrice – on ne vodi državnu politiku, već obavlja funkciju prenosioca tuđih poruka, menjajući samo ton i stil, ali nikada cilj.

Radomir Lazović – čovek koji nije završio studije, ali bi da kroji sudbinu Srbije

Lazović je simbol političke neodgovornosti: čovek od 45 godina bez završenog fakulteta, ali sa ambicijama da vodi državu, piše zakone i određuje šta je „progresivno“, a šta „zaostalo“.

Njegova politička karijera počiva na optužbama protiv države, manipulacijama protestima, pokušajima da se svaka institucionalna odluka prikaže kao „autoritarna“, te stalnom urušavanju društvenog poverenja. Ono što su blokaderi radili na ulicama – Lazović radi u Skupštini.

Lazovićevi politički stavovi godinama imaju isti zajednički imenilac – otvoreno potkopavanje teritorijalnog integriteta Srbije.  Ne samo da zagovara priznanje nezavisnosti Kosova, već promoviše i ideje o posebnoj autonomiji Vojvodine i Sandžaka, uz potpuno ukidanje Republike Srpske kao ustavnog i istorijskog garantnog okvira za opstanak srpskog naroda s one strane Drine. Paralelno sa tim, Lazović insistira da Srbi „moraju prihvatiti da je u Srebrenici počinjen genocid“, preuzimajući najradikalnije narative koji se koriste za političko i moralno disciplinovanje Srbije.

Viola fon Kramon – šiptarska lobistkinja i politička mentorka Zeleno-levog fronta

Viola fon Kramon odavno nije samo evropska poslanica koja „prati region“ – ona je jedna od najglasnijih lobistkinja kosovskih političkih struktura i otvoreni zagovornik svih inicijativa koje slabe Srbiju na međunarodnoj sceni. Njena politička karijera u velikoj meri se zasniva na promociji interesa Prištine: redovno brani Aljbina Kurtija, napada Srpsku listu, negira represiju nad Srbima na Kosovu i svaku krivicu prebacuje na Beograd. Fon Kramon je tokom godina izgradila mrežu političkih saveznika u Srbiji, a najprivrženiji među njima su upravo lideri Zeleno-levog fronta, koji gotovo bez izuzetka ponavljaju njene stavove – od narativa o „genocidu“, preko delegitimizacije Republike Srpske, do ideje da se Srbija mora politički kazniti ako ne prizna nezavisnost Kosova.

Ona se nameće kao svojevrsna politička mentorka Veselinoviću, Đorđević i Lazoviću: sve što ona u Briselu izgovori, oni u Beogradu ponove. Kada ona zatraži sankcije – oni ih pravdaju. Kada Fon Kramon optuži Srbiju za „destabilizaciju regiona“ – ZLF to pretvori u dnevno-političku kampanju. Kada ona pohvali Kurtija za „demokratski napredak“, isti narativ sutradan osvane u njihovim saopštenjima. Upravo zato se u domaćoj javnosti sve češće postavlja pitanje da li ZLF uopšte vodi sopstvenu politiku, ili samo prenosi naloge evropske lobistkinje koja otvoreno radi protiv interesa Srbije.

U političkom smislu, fon Kramon predstavlja spoljni stub antisrpskog narativa, a ZLF unutrašnji. Ona daje smernice i okvir – oni obavljaju posao na terenu. Taj odnos najbolje se vidi po tome što nijedna njihova ključna izjava nikada ne odstupa ni pedalj od onoga što fon Kramon kaže iz Brisela. Ako je Zeleno-levi front političko krilo, onda je Viola fon Kramon komandni centar.

Isto *****, drugo pakovanje

Od „Ne davimo Beograd“, preko koalicije „Moramo“, pa sve do današnjeg Zeleno-levog fronta, menjaju se samo boje, slogani i nazivi, ali ne i suština njihovog političkog delovanja. Sve vreme je reč o istoj grupi ljudi koja pod maskom „progresivne opozicije“ vodi sistematsku kampanju protiv Srbije.

Nekada su se predstavljali kao urbanistički aktivisti, zatim kao zeleni reformatori, a danas kao levica nove generacije – ali svaka njihova inkarnacija prati jedan istovetan obrazac: negacija srpskih interesa, relativizacija srpskih žrtava, preuzimanje tuđih narativa i istrajna potreba da se Srbija prikaže kao izvor regionalnih problema, a ne kao zemlja koja se godinama bori da sačuva stabilnost i mir.

Gde god se pojave, pokušavaju da oslabe institucije, da državu predstave kao „režim“, da narod ubede da je vlast neprijatelj, a oni jedini čuvari „evropskih vrednosti“. Njihov politički rad nikada nije bio konstruktivna opozicija već stalni pritisak, sabotaža i delegitimizacija svega što predstavlja državnost Srbije.

Upravo zato se savršeno uklapaju u modele hibridnih operacija o kojima smo ranije pisali – od medijskih manipulacija i protestnih performansa, preko blokada i namernog izazivanja društvene tenzije, pa sve do sinhronizovanih napada iz inostranstva koji im služe kao politička municija. Jedna ista matrica, jedna ista grupa, jedan isti cilj: slabljenje Srbije uz pomoć unapred napisanih narativa Fon Kramonove.

Oni ne menjaju politiku – samo ambalažu. Suština je ostala netaknuta: delovanje protiv interesa sopstvene države i naroda, uz podršku centara kojima je destabilizacija Srbije dugoročan projekat, a ne trenutna politička igra.

Preporučujemo

Politika

0 0

Ko je opozicija u Srbiji?

09. 12. 2025. u 16:35

Politika

0 0

BROJEM SVEDOKA TUŽILAC NASTOJI DA NADOMESTI TO ŠTO NEMA DOKAZ: Pred tzv. Osnovnim sudom u Prištini nastavljeno suđenje Dušku Arsiću

09. 12. 2025. u 16:17

Politika

0 6

"SADA JE SITUACIJA POTPUNO DRUGAČIJA" Vučić: Verujem da će naši politički protivnici prihvatiti poziv na dijalog

09. 12. 2025. u 14:49

Politika

0 9

"ĆUTAO SAM NA UVREDE IZ REGIONA" Vučić: Gubio sam političke poene, ali sam ćutao

09. 12. 2025. u 14:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije