GODINA BLOKADERSKOG NASILJA I POBEDE MIRA: Ovako je izgledala 2025.

TOKOM 2025. godine Srbija je živela pod konstantnim pritiskom uličnih blokada, protesta i incidenata koje su organizovali takozvani studenti u blokadi, odnosno blokaderi.

Foto: Profimedia

U početku blokade saobraćajnica i ometanje normalnog života ljudi, preraslo je u svakodnevno maltretiranje, ograničavanje slobode kretanja i život u potpunom strahu i haosu.

Vremenom je nasilje eskaliralo, neistomišljenici su brutalno napadani, funkcioneri političkih partija i građani koji ne misle isto kao blokaderi gađani su jajima, kamenjem, fizički su napadani.

Posebni pik blokaderi su imali na žene, nad kojima je vršeno nasilje bez presedana. Vučene su za kosu, udarane, gađane kamenicama, a 2025. ostaće upisana crnim slovima u kalendaru kao godina u kojoj je nasilje manjine nad većinom doživelo vrhunac.

Nikada u istoriji nije se dogodilo da se spaljuju prostorije političkih protivnika, da se istima dolazi na kuću i preti njihovim proodicama.

U Novom Sadu blokaderi su po ugledu na Odesu 2014. pokušali da spale žive ljude, a pukom srećom izbegnuto je masovno krvoproliće koje bi našu zemlju gurnulu u građanske sukobe od kojih se nikada ne bi oporavili.

Svedočili smo i nezapamćenim scenama nasilja u Nišu, kada su blokaderi jurili političke protivnike po ulicama, a žene završavale sa jezivim povredama na glavi od kamenica i raznih predmeta.

Od Beograda, preko Novog Sada, do Niša, Valjeva i drugih gradova, 2025. godina ostala je upamćena po blokadama, sukobima, uništavanju imovine i napadima na političke protivnike.

Osim nasilja nad ljudima, koje je nedopustivo u današnjem demokratskom društvu, blokaderi su učinili još jedno nasilje, koji je po svojim dugoročnim posledicama još gore po jednu državu.

To je nasilje nad obrazovanjem, uništavanje perspektive mladim ljudima i ukidanje osnovnog prava ljudima da se školuju i obrazuju.

Fakulteti i srednje škole mesecima su bile blokirane od nedogovornih pojedinaca, rektora, profesora, direktora škola.

Ono čemu smo svedočili u 2025. godini bio je zločin prema državi, od koga ćemo se, prema mnogim procenama, oporavljati u godinama koje dolaze, a obrazovanje i znanje koje je izgubljeno, teško da će se ikada moći nadoknaditi.

I to je ono što su nam blokaderi uradili u godini koja je za nama.

Nemojmo da zaboravimo i uništenu investiciju Generalštab, koju su blokaderi svojom kampanjom oterali iz Srbije i ostavili našu državu bez 750 miliona evra, ali i istroijske šanse da obnovimo i poboljšamo odnose sa američkom administracijom.

Sa jedne strane destruktvna politika blokaderskog pokreta koji je radio sve da uništi državu i njene institucije, zasutavi rast i razvoj zemlje,a a sa druge strane borba predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće većine da sačuva i spasi državu, poboljša životni standard ljudi i gura zemlju napred u izazovnim i teškim vremenima, kako spolja, tako i iznutra.

Što se tiče ekonomije godina 2025. ostaće upamćena kao važna u ekonomskoj politici Srbije – povećanje plata i penzija, smanjenje troškova života i uvođenje konkretnih rešenja koja direktno olakšavaju svakodnevni život porodicama širom zemlje.

Predsednik Republike i Vlada Republike preduzeli su niz mudrih koraka koji su pokazali brigu za građane i ojačali ekonomsku otpornost zemlje.

U nastavku teksta sumiraćemo sa jedne strane blokadersko delovanje u 2025. godini zbog koga možemo da kažemo da je protekla godina bila godina blokaderskog n, a nakon toga delovanje aktuelne vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

7.2. Nasilan upad blokadera u zgradu opštine Bogatić

Nasilje koje kontinuirano eskalira od strane opozicije i blokadera, i koje preti da stvori opasnu atmosferu nesigurnosti među građanima, dostiglo je novi nivo 7. februara. Aktivisti opozicije, predvođeni Zlatkom Kokanovićem, Aleksandrom Jovanovićem Ćutom i Vladimirom Štimcem, nasilno su upali u zgradu Opštine Bogatić, čime su još jednom dokazali da se ne libe koristiti fizičku silu kako bi ostvarili svoje političke ciljeve.

Grupa je nasilno razvalila vrata na ulazu u kancelariju zamenika predsednika opštine, a potom su nastavili sa uništavanjem imovine unutar same zgrade Opštine. Takvo ponašanje nije samo napad na institucionalni autoritet, već i ozbiljna pretnja javnoj bezbednosti i slobodi građana.

19.2. Opozicija u Kraljevu zauzela govornicu, vređala i gađala gradonačelnika jajima

Nasilje koje dolazi sa strane opozicije u poslednje vreme poprimilo je karakter linč terora, a evidentno je da opozicioni ekstremisti i blokaderi ne prezaju od bilo kakvih oblika agresije, kako prema građanima, tako i prema predstavnicima medija i političarima. Svi incidenti ove vrste imaju zajednički imenitelj – pokušaj zastrašivanja, ugrožavanja prava na slobodu izražavanja i borba za političku dominaciju kroz fizičku i verbalnu silu

19. februara pripadnici opozicionih stranaka su zauzeli govornicu na sednici lokalnog parlamenta u Kraljevu, potpuno blokirajući rad sednice i ne dozvoljavajući da se ona odvija u skladu sa propisima. Ova grupa opozicionih aktivista nije se zadovoljila samo usmenim napadima i uvredama, već je nastavila da vrši pritisak na gradonačelnika Kraljeva, Predraga Terzića, i njegove saradnike, zahtevajući njegovu ostavku. Napadi su se nastavili i nakon završetka sednice, kada su opozicionari čekali Terzića i njegove

saradnike ispred zgrade Skupštine grada. U tom trenutku su gađali gradonačelnika i njegove saradnike velikim količinama jaja, pokušavajući da ih ponize i zasstraše. Ovaj incident nije bio samo politički sukob, već i otvorena agresija na institucije i autoritet lokalnih vlasti.

Tenzija je nastavila da raste, a ponašanje opozicije je postalo sve brutalnije. Nisu se zadovoljili samo napadima na fizičku imovinu, već su i verbalno napadali prisutne, pokušavajući da stvore atmosferu straha i podela. Nažalost, ovakav tip nasilja je postao sve češći način kojim opozicija pokušava da podrije legitimitet vlasti i stvori haos u društvu. Važno je napomenuti da ni prisustvo policije nije uspelo da smiri situaciju, što govori o dubokom problemu u načinu na koji se ovaj vid agresije toleriše u javnom životu.

24.2. Sela Miločaj i Cvetke – blokaderi i demonstranti zapalili zastavu, maltretirali gradonačelnika i zaposlene

Nasilničko delovanje opozicionih ekstremista nastavilo se 24. februara 2025. godine u selima Miločaj i Cvetke, gde su u ovom slučaju blokaderi i protestanti još jednom pokazali svoje nasilničke namere. Umesto da se bore za demokratske ideje, opozicija je nastavila sa skrnavljenjem državnih simbola i destabilizacijom situacije kako bi ostvarila svoje lične interese.

U selu Cvetke, grupa opozicionih ekstremista gađala je gradonačelnika Kraljeva, Predraga Terzića, jajima, pokazujući potpuno ponižavanje institucija i vlasti, kao i ljudi koji obavljaju svoj posao u interesu građana. Maltretiranje gradonačelnika bilo je još jedan vid terora koji ova grupa koristi da bi plašila i utišala ljude koji ne dele njihovo političko uverenje.

Nije se tu stalo – u selu Miločaj, istog dana, grupa aktivista ukrala je i zapalila zastavu Srpske napredne stranke, čime su ponovo pokazali svoje opsesivno uništavanje simbola koji predstavljaju državnu vlast i legitimitet.

27.2. Učenici, podstaknuti od opozicije, pretvorili Petu beogradsku gimnaziju u arenu nasilja!

27. februar 2025. godine ostaće zapamćen kao dan kada za anale političkog beščašća, jer su opozicija i blokaderi, podstičući decu na nasilne postupke, izazvali teror u Petoj beogradskoj gimnaziji. U ovom incidentu, učenici gimnazije, koji su bili instruisani od strane opozicionih aktivista, osvanuli su kao akteri nasilja. Napali su direktorku ove škole, Danku Nešović, koja je bila izložena pravom teroru. Vrata njene kancelarije su bila ispisana, a na njoj su lepljene nalepnice sa krvavim rukama, uz zvuke vuvuzela koji su stvarali atmosferu linča.

4.3. Vrhunac beščašća i srama ekstremista iz opozicije: Ugrozili život poslanice SNS u Skupštini Srbije, druga umalo doživela pobačaj zbog napada

Prvo zasedanje Skupštine Srbije  2025. godini, umesto da bude prilika za ozbiljnu raspravu o pitanjima od nacionalnog interesa, pretvoreno je u pravi horor zbog ponašanja opozicije. Dragan Đilas, Miloš Jovanović, Marinika Tepić, Radomir Lazović i njihovi sledbenici pokazali su do koje mere su spremni da potonu u haos i nasilje, bez poštovanja bilo kakvih granica ili ljudskih prava.

U parlamentu su upaljene dimne baklje, a na skupu je bilo i fizičkog nasilja – gađali su svoje kolege flašama, prskali ih biber sprejevima, što je izazvalo potpuni kolaps u sali. Posebno tragično bilo je što je trudna poslanica Sonja Ilić doživela zdravstvene komplikacije, zbog kojih je morala da potraži hitnu medicinsku pomoć, dok su lekari borili za život njenog deteta. Istovremeno, poslanica Jasmina Obradović doživela je moždani udar zbog stresa izazvanog ovim divljaštvom.

Ova scena, koja je obišla svet, nije samo sramota za one koji su učestvovali u nasilju, već je i uverljiv dokaz na koji način opozicija potkopava osnovne principe demokratije i u kojoj meri se priprema da sabotira normalno funkcionisanje države. Ovakvo ponašanje je neprihvatljivo u svakom kontekstu, a posebno u instituciji kakva je Skupština, koja bi trebalo da bude svetilište dijaloga i odgovornosti. Sramota koja je predstavljena pred očima cele nacije i sveta nije samo rezultat jednog incidenta, već vrhunac neodgovornosti i bezočnog zanemarivanja interesa građana.

6.3. Sramno divljanje ispred gradske skupštine – napad na novinarku i prebijanje obezbeđenja

Brutalni incident koji se odigrao 6. marta ispred Skupštine grada Beograda samo je još jedan u nizu dokaza do kog nivoa bezumlja su spremni da idu opozicioni blokaderi u pokušaju da silom preuzmu institucije. Predvođeni Borkom Stefanovićem, koji je nezakonito predvodio blokadu gradske skupštine, ovi ekstremisti su izazvali pravi haos u centru prestonice. U svom nasilničkom pohodu, Stefanović je lično fizički sprečio novinarku Informera Branku Lazić da profesionalno obavlja svoj posao, pokušavajući da je ućutka i onemogući izveštavanje javnosti.

Agonija se tu nije završila – pristalice ovog opozicionog vođe prešle su na fizičko nasilje i brutalno pretukle pripadnike obezbeđenja, koji su pokušali da obezbede red i mir. Hitna pomoć je morala da interveniše i pruži pomoć povređenima, ali čak ni njihovo prisustvo nije omelo ekstremiste, koji su pokušali da im onemoguće rad, pokazujući potpuni prezir prema ljudskim životima i zdravlju.

Slika koja je tog dana poslata iz Beograda je slika nasilja, mržnje i političkog primitivizma. Slika koju blokaderi i njihovi mentori šalju kao viziju Srbije koju žele – Srbije bez institucija, bez medija, bez zakona. To je lice opozicije danas: agresivno, nasilno i spremno da zarad ličnih i političkih ciljeva ponizi, povredi i ugrozi svakog ko misli drugačije.

8.3. Napad na ministra Selakovića

Brutalni incident koji se dogodio 8. marta na beogradskom Crvenom krstu duboko je potresao javnost i još jednom ogolio prirodu političke mržnje koja se podstiče i širi iz redova opozicionih ekstremista i medijskog aparata povezanog sa junajted grupom. Ministar kulture Nikola Selaković napadnut je usred dana, dok se mirno kretao ulicama kraja u kojem živi. Prvo je verbalno, a zatim i fizički napadnut od strane Milana Tavčara, poznatog nasilnika povezanog sa krugovima bliskim opozicionim strukturama.

Dok mu dete vrišti, otac nasrće na aktiviste SNS-a koji dele cveće za 8. mart

Dok su aktivisti Srpske napredne stranke u beogradskom naselju Žarkovo mirno delili cveće ženama povodom Međunarodnog dana žena, slika koju je poslala Srbija u svet nije bila ona topline, pažnje i poštovanja – već sramota i nasilje. Razjareni muškarac, koji je pred očima svog deteta nasrnuo na članove SNS-a, pokazatelj je do koje mere je politička mržnja postala normalizovana u javnom prostoru.

Dok je dete vrištalo i molilo ga da stane, on je pokušavao da fizički obračuna sa ljudima koji su u rukama držali ružu, a ne pesnicu. Ta scena – dete koje posmatra oca kako nasilno napada druge ljude, dok samo vapi za prestankom – najbolniji je simbol šta nasilje podstaknuto iz opozicionih redova može da proizvede: generacije u strahu, porodice u traumi i društvo u raspadu moralnih vrednosti.

10.3. Teror ispred RTS-a: Radnike držali kao taoce, žandarmu povređeno oko

Slika potpunog bezakonja i straha zavladala je ispred zgrade RTS-a 10. marta, kada su agresivni blokaderi, instruisani od strane opozicije, nasrnuli na Javni servis. Zabranili su zaposlenima izlaz i ulaz u sopstvenu radnu ustanovu, fizički blokirali ulaze i pretili svima koji su pokušali da se probiju. Radnici su držani kao taoci, u strahu i neizvesnosti.

Policiju su napadali brutalno – gađali su ih, gurali, šutirali. Žandarm Lazar Bačić zadobio je tešku povredu oka, a lekari su mu samo hitnom intervencijom sačuvali vid. Sloboda kretanja, rad i osnovna bezbednost ugroženi su nasilnim delovanjem grupa koje promovišu haos i anarhiju. Ovo je još jedan dokaz da opozicioni blokatori ne prezaju ni od čega kada je u pitanju zastrašivanje i uterivanje straha u narod.

12.3. Blokaderi napali i umalo linčovali direktora „Jovine gimnazije“ jer podržava pravo na učenje

Direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Radivoje Stojaković, našao se 12. marta pod neverovatnim pritiskom i fizičkom blokadom u sopstvenoj školi, nakon što je podržao pravo studenata da se školuju bez straha i ucena. Blokatori iz redova učenika i dela profesora, pod uticajem politički motivisanih protestnih struktura, skandirali su i lupali na vrata direktorove kancelarije, tražeći njegovu ostavku. Stojaković se zbog pretnji morao zaključati unutra.

15.3. Nasilje blokadera i opozicije na skupu u Beogradu: Pale baklje, razbijaju traktore i tuku se međusobno

Na skupu koji je održan 15. marta u Beogradu, koji je okupio studente blokadere i opoziciju, nasilje i haos nisu izostali.

Blokaderi su napali studente koji su želeli da nastave svoje obrazovanje u Pionirskom parku, gađajući ih bakljama i ugrozivši im bezbednost.

Sukobi su eskalirali i među samim učesnicima skupa koji su se međusobno tukli, a nezaobilazno je bilo i vandalsko spaljivanje i uništavanje traktora koji su bili postavljeni oko Pionirskog parka.

Kao da to nije bilo dovoljno, noć je kulminirala nasilnim napadom studenata blokadera na studente koji žele da uče, što pokazuje da je ovakvo ponašanje prešlo sve granice pristojnosti i razuma. Ovo je još jedan u nizu primera kako blokaderi i nasilnici ne biraju sredstva da bi ostvarili svoje ciljeve, te uznemiruju i destabilizuju društvo.

17.3. Nasilje u Obrenovcu: Blokaderi linčovali službenike, Bažiću zadali udarac u glavu

Još jedan u nizu sramotnih incidenata dogodio se 17. marta ispred zgrade opštine Obrenovac. Pripadnici opozicionih blokada dočekali su rano ujutru zaposlene koji su dolazili na posao – gađali su ih jajima, pljuvali, vređali.

Posebno je šokantno što je fizički napadnut član opštinskog odbora Dragan Bažić, koji je pored verbalnih uvreda pretrpeo i udarac u glavu.

18.3. Tukli studenta jer želi da uči: Miloš Pavlović udaren u Pionirskom parku

Još jedan sraman čin nasilja dogodio se 18. marta u Pionirskom parku u Beogradu, kada je student Medicinskog fakulteta, Miloš Pavlović, napadnut dok je boravio u šatoru sa kolegama iz grupe „Studenti koji žele da uče“.

Prema izjavama očevidaca, napadač, predstavnik pokreta „Kreni-promeni“ i odbornik u opštini Novi Beograd, upao je u šator studenata, počeo da ih snima i provocira. Kada su ga zamolili da napusti prostor, Latas je fizički napao Pavlovića, udarivši ga laktom u bradu, a potom je upotrebio biber-sprej na prisutne studente.

Incident je izazvao šok i osudu javnosti, posebno jer je reč o napadu na mlade ljude koji se mirno zalažu za svoje pravo na obrazovanje. Policija je brzo reagovala i uhapsila napadača, dok je Pavlović prevezen u Urgentni centar radi ukazivanja lekarske pomoći.

20.3. Blokaderi gađali zaposlene u Gradskoj upravi u Šapcu jajima, jedna žena pogođena u glavu

20. marta 2025. godine, ispred Gradske uprave u Šapcu, došlo je do incidenta u kojem je grupa građana predvođena opozicionim političarima, gađala zaposlene u Gradskoj upravi jajima.

Tokom ovog napada, zaposlena u Gradskoj upravi, Vanja Marković, bila je gađana jajima u glavu, što je dovelo do toga da je morala da se vrati kući zbog zadobijenih povreda.

Prema navodima gradonačelnika Šapca, Aleksandra Pajića, dva minuta pre incidenta, suprug Vanje Marković, Goran Marković, stajao je pored jednog od opozicionih lidera.

21.3. Brutalno nasilje u Nišu: Blokaderi i opozicija napali gradonačelnika i pripadnike SNS-a – Danijeli razbili glavu kamenom

Tokom 21. marta 2025. godine u Nišu, došlo je do brutalnog nasilnog napada od strane blokadera i opozicionih ekstremista. Napadnut je gradonačelnik Niša, Dragoslav Pavlović, koji je gađan jajima, kamenjem i poliven vodom, što predstavlja nedopustivo ponašanje.

Ovi divlji akti nisu bili usmereni samo protiv gradonačelnika, već su bili deo organizovanog napada na sve one koji se suprotstavljaju njihovom nasilju.

Nasilnici su kamenovali pripadnike SNS-a, a najveće povrede zadobila je Danijela Krstić, koja je žestoko udarena kamenom u glavu. Ovi postupci predstavljaju potpuni kraj civilizovanog i demokratskog ponašanja i trebaju biti oštro osuđeni.

21.3. Blokaderi sramno linčovali direktora Doma zdravlja Niš (VIDEO)

Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu, postao je meta brutalnog napada od strane opozicionih ekstremista 21. marta. Dok je bio na ulici, napadači su ga gađali jajima, vređali i jurili po gradu. Ovaj divljački napad nije samo napad na jednog čoveka, već i napad na zdravstvo i sve one koji svakodnevno rade na pomoći građanima.

Divljaštvo i nasilje koje su pokazali napadači je nevideno, a ovi postupci predstavljaju ozbiljan napad na ličnost i čast jednog od najvažnijih stručnjaka u Nišu. Nasilje ovakve vrste, koje je u svom najgorem obliku podstaknuto političkim neslaganjima, je apsolutno neprihvatljivo i zaslužuje najoštriju osudu.

21.3. Blokaderi maltretirali hiljade Beograđana blokadom GSP Depo-a na Novom Beogradu

Na Novom Beogradu, u ranim jutarnjim satima 21. marta, grupa blokadera studenata, podržana od strane opozicije, izvršila je brutalnu blokadu GSP Depoa. U 3 sata ujutro, nekoliko desetina ekstremista zauzelo je Depo, ostavljajući hiljade Beograđana bez prevoza do posla i škole.

Građani su bili primorani da satima čekaju u potpunom haosu, bez mogućnosti da se snabdeju prevozom. Blokada je trajala nekoliko sati, a tokom tog perioda nije bilo nijedne reakcije ni nadležnih vlasti niti GSP-a, dok su blokaderi nastavili s provokacijama i pretnjama, ignorišući osnovna prava građana na slobodno kretanje.

22.3. Bojan Mihajlović ranjen u Odžacima par sati posle sukoba sa blokaderima koji su želeli da vandalizuju zgradu opštine

U Odžacima je došlo do stravičnog incidenta 22. marta kada su opozicioni ekstremisti ušli u verbalni sukob sa građanima koji su želeli da zaštite opštinu od vandalizovanja.

Biznismen Branko Babić, koji se protivi blokadi Srbije, našao se na meti napada. Sukob je izbio kada ga je taksista Miša Mletić optužio da je ucenjen. Kasnije, par minuta kasnije što je Branko sedeo u kafeu, na prisutne, koji su bili ispred zgrade opštine i štitili je, su pucali napadači.

Tom prilikom, MMA borac Bojan Mihajlović je teže ranjen sadva metka iz vatrenog oružja u predelu abdomena.

29.3. Pritisak na slobodu medija bez presedana: Blokaderi izazvali talačku krizu „Informera“ i svih zaposlenih punih 6 sati

U Beogradu je 29. marta 2025. godine grupa studenata, podržana od opozicionih aktivista, izvela pritisak bez presedana na medijske slobode – blokirajući zgradu dnevnog lista i televizije „Informer“. Protest, koji je trajao punih šest sati, pretvorio se u pravu talačku krizu za novinare i zaposlene koji su onemogućeni da uđu ili izađu iz redakcije.

Dok su demonstranti urlali, zviždali i udarali u šerpe, urednici i reporteri ostali su zatočeni u svojoj firmi, izloženi najgrubljem vidu političkog i fizičkog pritiska. Sve je pratio i performans tzv. „dekontaminacije“, koji je imao za cilj ponižavanje medija i zastrašivanje njegovih radnika.

29.3. Nasilni blokaderi napali i oborili stariju ženu u Novom Sadu (VIDEO)

U Novom Sadu, 29. marta 2025. godine, tokom protesta koje su organizovali blokaderi, dogodio se incident koji je izazvao oštre reakcije javnosti. Saša Bugarski, jedan od učesnika protesta, brutalno je napao stariju ženu na Limanskoj pijaci, oborivši je na zemlju.

Snimak ovog nemilog događaja prikazuje kako Bugarski nasilno gura ženu, dok prisutni prolaznici reaguju s negodovanjem i osudom. Jedan od svedoka je uzviknuo: „Šta uradi čoveče? Pa to je nečija majka! Što ste je gurnuli?“

14.4. Blokada RTS-a – protivpravno držanje zaposlenih, onemogućen rad i napad na slobodu medija

Od 14. do 28. aprila 2025. godine, zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici i na Košutnjaku bile su blokirane od strane studenata u blokadi i građana koji su ih podržavali. Tokom 14 dana, svi ulazi su bili fizički zatvoreni, čime je zaposlenima onemogućen pristup radnim mestima, a normalno funkcionisanje javnog servisa je paralisano.

Zaposleni su bili sprečeni da zarade svoju platu, a dotok hrane i osnovnih potrepština u zgradu je bio onemogućen. Ovakvim postupcima, blokada je poprimila karakteristike talačke krize, grubo narušavajući osnovna ljudska prava i slobode.​

Pored toga, ova akcija predstavlja direktan napad na slobodu medija i pokušaj cenzure javnog servisa, što je u suprotnosti sa osnovnim načelima demokratije. Sloboda misli i izražavanja su ugroženi, a javnost je ostala uskraćena za pravovremeno i objektivno informisanje.

28.4. Brutalno napadnut dekan DIF-a u Novom Sadu, pljuvan, vučen, blokirana i hitna pomoć

Dana 28. aprila 2025. godine, ispred zgrade DIF-a u Novom Sadu, studenti u blokadi i opozicioni aktivisti Brajan Brković i Dinko Gruhonjić napali su dekana Patrika Drida. Dok je pokušavao da uđe na posao, vukli su ga za odeću, polivali vodom, gađali jajima i – kada je pao – pljuvali i vređali. Pripadnici policije nisu uspeli da ga zaštite, a vozilo Hitne pomoći koje je došlo po povređenog dekana bilo je blokirano od strane okupljenih.

Ove scene su za anale političkog beščašća, jer je čovek koji je želeo da radi svoj posao brutalno prebijen i ponižen.

16.6. Blokader pucao u izlog SNS u Vrnjačkoj Banji: Otvorio vatru u pravcu policije

Pripadnici MUP Policijske stanice Vrnjačka Banja, brzom i efikasnom intervencijom uhapsili su I.M. (36) iz Vrnjačke Banje, koji se sumnjiči da je oko 21.45 časova, u Beogradskoj ulici u ovom mestu, ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i oštetio izlog prostorija Srpske napredne stranke.

Po prijavi građana, policija je odmah stigla na lice mesta gde su zatekli osumnjičenog, koji je po dolasku policije ispalio više projektila u njihovom pravcu pri čemu niko nije povređen. U cilju zaustavljanja i savladavanja napadača, policojski službenik je, kao upozorenje, iz službenog pištolja ispalio više projektila u vazduh, nakon čega su policijski službenici fizičkom snagom savladali i uhapsili.

28.6. Palice, baklje i sirovo nasilje: Blokaderi pokušali državni udar na ulicama Beograda na Vidovdan

Ono što su takozvani Studenti u blokadi predstavljali kao mirno okupljanje 28. juna, pretvorilo se u nasilje i pokušaj državnog udara na Vidovdan. Beograd je tog dana bio paralisan, a građani su svedočili scenama koje više liče na organizovanu pobunu nego na studentski protest.

Maskirani nasilnici, naoružani palicama i pirotehnikom, nasrnuli su na policijske kordone. Gurali su kontejnere, bacali baklje i biber-sprej, pokušavajući da probiju zaštitne linije. Tom prilikom povređeno je više policajaca, a brojni učesnici privedeni zbog brutalnog narušavanja javnog reda i mira.

Umesto argumenta i dijaloga, izabrali su haos. Beograd je ostao blokiran, mostovi, raskrsnice i ključne saobraćajnice bili su zakrčeni, dok su hiljade građana satima ostale zarobljene u automobilima. Hitnim službama je onemogućen nesmetan rad, a čitav grad pretvoren u taoca nasilnih grupa koje se predstavljaju kao studenti.

Ovo više nije bio protest, već direktan napad na državu i institucije. Blokaderi su jasno pokazali da im nije cilj borba za bilo kakva prava, već izazivanje nereda i destabilizacije. Srbija je 28. juna videla njihovo pravo lice, lice nasilnika koji palicama i haosom pokušavaju da nameću svoju volju.

4.7. Blokaderi izazvali haos na ulicama: Nasilnici napali policajca i paralisali saobraćaj u više gradova

Blokaderi su 4. jula od ranog jutra izazvali potpuni kolaps u saobraćaju širom Srbije. U Novom Sadu, tačno u 6 časova, blokirali su tri ključne tačke – raskrsnicu kod GSP-a, kod Merkatora i raskrsnicu Temerinske i Partizanske ulice. Saobraćaj je bio zakovan sve do 9 sati, dok su građani ostali satima zarobljeni u svojim vozilima.

U Beogradu su blokirane centralne raskrsnice, mostovi i glavne saobraćajnice, čime je normalno funkcionisanje prestonice potpuno poremećeno. Slične scene viđene su i u drugim gradovima – Nišu, Kragujevcu, Valjevu i Novom Pazaru, gde su građani takođe ostali blokirani i izloženi višesatnim zastojima.

Tokom haosa došlo je i do fizičkog napada na policajca, nakon čega je usledila intervencija snaga reda i privođenje nasilnih učesnika.

14.8. Blokaderi po nacističkom modelu: Zapalili prostorije SNS i napali policiju u više gradova

Na protestu okupljanja grupe blokadera u Novom Sadu, došlo je do brutalne eskalacije nasilja. Demonstranti su ispred prostorija Srpske napredne stranke  u Bulevaru oslobođenja gađali objekat kamenjem, pokušali da probiju ulaz zadnjim putem, dok je iz prostorija letela pirotehnika.

U jednom trenutku zgrada SNS bila je potpuno zahvaćena plamenom – vatrogasci su morali da intervenišu oko 1 sat iza ponoći kako bi ugasili požar.

Napad je prerastao u otvoreni sukob sa organima reda: demonstranti su probali da probiju policijski kordon, dok je u centru Novog Sada došlo i do fizičkog obračuna — jedan policajac je povređen, a u sukobima je stradalo i više građana.

Umesto mirne građanske akcije, blokaderi su ovom prilikom pokazali elemente organizovanog nasilja i namere da destabilizuju javni red i bezbednost. Urban centar je pretvoren u bojište, dok su građani i institucije ostali poniženi i izloženi riziku.

7.9. Blokaderi divljali u Novom Sadu - napali policiju šipkama i topovskim udarima

U Novom Sadu grupa blokadera prešla je svaku granicu. Nakon okupljanja kod kampusa univerziteta, krenuli su ka policijskim jedinicama koje su bile raspoređene ispred Filozofskog fakulteta. Tamo su nasrnuli na policiju, gađali ih kamenjem, bakljama i topovskim udarima, udarali šipkama i palicama, probili ogradu i nastojali da razbiju kordon.

Maskirani i organizovani, blokaderi su nastojali da izazovu obračun sa snagama reda. Iako su kasnije sami počeli da se žale na navodno policijsko nasilje, činjenica ostaje da su oni prvi napali.

Ovakvo nasilje nije protest, već napad na javni poredak, na institucije i na sve ono što omogućava normalan život građana. Blokaderi su pokazali da im nije stalo ni do dijaloga ni do prava ljudi na miran život, već isključivo do haosa i destabilizacije.

22.10. Teroristički napad u srcu Beograda: Blokader pucao na čoveka ispred Pionirskog parka

Beograd je 22. oktobra 2025. godine doživeo scene kakve su nedopustive u demokratskom društvu. Ispred Pionirskog parka, u kampu , blokaderi su pokazali svoje pravo lice nasilja i izvršili oružani napad. Jedan od njih, V. A. (70), izvukao je pištolj i ispalio više hitaca, ranivši muškarca starog oko 57 godina. Žrtva je hrabar, slobodan čovek koji nije delio njihove stavove, a zbog toga je postao meta.

Metak koji je tog dana krvnički ispaljen nije bio samo napad na jednog čoveka, već udar na slobodu svih građana. Dok su blokaderi prethodnih meseci blokirali ulice, maltretirali vozače i gušili normalan život, sada su prešli u sledeću fazu, upotrebu vatrenog oružja i otvoreni teror.

Posle pucnjave izbio je i požar u kampu, jer je osumnjičeni bacao predmete u vatru, ugrožavajući sve oko sebe. Policija je hitno reagovala, uhapsila napadača i pokrenula postupke za pokušaj ubistva i izazivanje opšte opasnosti.

2.11. Blokaderi zapalili šator pun ljudi: Nasilnici u nemirima povredili policajca

Umesto mirnog protesta, 2. novembar u Beogradu obeležili su haos, nasilje i otvoreni sukobi blokadera sa policijom. Grupa agresivnih demonstranata okupljenih pod izgovorom „borbe za pravdu“ krenula je u guranje sa kordonom, bacajući flaše, kamenice i metalne predmete na pripadnike MUP-a koji su obezbeđivali javni red i mir.

U naletu besa jedan od policajaca je povređen nakon što je pogođen predmetom u glavu, dok su ostali bili prinuđeni da se povuku nekoliko koraka kako bi sprečili teži incident. Napad je snimljen i jasno pokazuje nameru demonstranata, ne dijalog, već izazivanje haosa i fizičkih obračuna sa predstavnicima države (snimak pogledajte ovde).

Blokaderi koji sebe predstavljaju kao „mirne studente“ i „građanski pokret“ još jednom su pokazali da su u stvarnosti organizovana grupa nasilnika kojima je jedini cilj destabilizacija, izazivanje nereda i sukob sa policijom.

Svaki napad na službena lica predstavlja napad na državu i zakon, a ovaj slučaj jasno otkriva da blokaderi više ne prezaju ni od čega, ni od uništavanja javne imovine, ni od fizičkog napada na ljude koji rade svoj posao.

5.11. Sramota javnog servisa: Urednik RTS-a Ivan Plavšić psuje građane i kune njihovu decu!

Dok su blokaderi i njihovi sledbenici širili haos po ulicama Beograda, u taj talas mržnje uključio se i čovek koji bi trebalo da predstavlja primer pristojnosti i odgovornosti, urednik RTS-a Ivan Plavšić.

Umesto smirivanja tenzija i poziva na razum, Plavšić je objavio video-snimak u kom, obuzet mržnjom, upućuje najgnusnije uvrede i kletve , govoreći:

„Dabogda vam pomrla deca i imali rak u kući svi do jednoga! Stoko, đubrad jedna!“

5.11. Blokaderi nasilnici šutirali i ponižavali svog profesora Ristanovića iz čista mira, dok je prolazio ulicom

Blokaderi su 5. novembra 2025. godine ponovo pokazali svoje pravo lice, lice nasilja. Ispred Narodne skupštine napali su uglednog profesora Mašinskog fakulteta, Milana Ristanovića, čoveka koji ceo život posvećuje obrazovanju i nauci.

Dok je prolazio pored okupljenih, nasilnici su ga šutirali, gurali i zasipali najprimitivnijim uvredama, nazivajući ga „majmunom“, „šiptarom“ i drugim pogrdnim imenima. Ovaj sraman napad na profesora, još jednom pokazuje da takozvani „studentski pokret“ nema nikakve veze sa dijalogom, već isključivo sa nasiljem.

Ono što je još sramnije jeste da je profesor Ristanović jedan od profesora koji su podržavali studente, što samo svedoči da bezočna rulja linčuje svakoga ko im se nađe na putu, nebitno da li je sa njima ili protiv. Izgleda da se identifikuju po tome što urlaju, divljaju i vređaju, pa svako ko se ponaša iole pristojno može postati njihova meta.

26.11. Blokadersko nasilje ispred Skupštine: Žena prebijena, šator uništen, ograda srušena

Dana 26. novembra 2025. godine, ispred Skupštine Srbije dogodio se jedan od najtežih incidenata u nizu opozicionih blokada i protesta koji su prerasli u otvoreno nasilje.

Okupljeni opozicioni poslanici i blokaderi srušili su zaštitnu ogradu, upali u prostor ispred ulaza u parlament i uništili šator postavljen u takozvanom „Ćacilendu“. Haos, međutim, tu nije stao.

Usledilo je brutalno fizičko nasilje nad ženom, koja je, prema svedočenjima, krvnički udarana i oborena na pod. U napadu je, kako je tada saopšteno, učestvovao Aleksandar Radovanović, narodni poslanik Pokreta slobodnih građana.

Podsećamo da su u rušenju ograde i nasilnom upadu učestvovali i opozicioni poslanici: Dragan Đilas, Aleksandar Jovanović Ćuta, Miroslav Aleksić, Marinika Tepić, Bora Novaković, Zdravko Ponoš i Biljana Đorđević.

Na licu mesta su bili i Đorđe Stanković, Petar Bošković, Branko Miljuš i Dušan Nikezić.

03.12. Haos u Mionici, nož u centru Beograda i pucnjava u „Ćacilendu“

Haos u Mionici, nož u centru Beograda i pucnjava ispred „Ćacilenda“ pokazali su da blokaderima ništa drugo nije preostalo osim ogoljenog nasilja.

Naime, tokom lokalnih izbora u Mionici blokaderi su napali simpatizere Srpske napredne stranke (SNS) u selu Rajković.

Snimci jezivog napada su preplavili društvene mreže, a tokom napada je pričinjena veća materijalna šteta u jednom lokalu.

U ovom događaju, ima povređenih lica. Intervenisala je policija, a nekoliko osoba je privedeno.

Istog dana, u centru Beograda blokader Damjan P, student Fakulteta primenjenih umetnosti koji ima svoju firmu za filmsku produkciju, izbo je čoveka u takozvanom „Ćacilendu“.

Ovaj blokader pokušao je nakon hapšenja da slaže da nije ništa skrivio, ali je promenio ploču kada su mu pripadnici organa bezbednosti rekli da je napad snimljen.

Dok su blokaderi pravili haos, Vučić se borio za Srbiju i njen narod

Dok su blokaderi uličnim performansima pokušavali da izazovu haos, predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodio je najvažnije bitke za interese zemlje i njenih građana.

Dok su blokaderi pretvarali ulice u deponije, napadali policiju i palili prostorije političkih partija, predsednik Srbije radio je ono što oni nikada neće razumeti – gradio poštovanje Srbije u svetu. Dok oni prete, on razgovara. Dok oni ruše, on stvara.

Diplomatska borba za Srbiju

U vremenu kada svet potresaju geopolitički sukobi i ekonomski pritisci, Vučić je uspeo da sačuva stabilnost Srbije. Umesto praznih parola, ponudio je rezultate: očuvanje nacionalnih interesa i poštovanje od Vašingtona do Pekinga.

Kada su sankcije pogodile Naftnu industriju Srbije zbog većinskog ruskog udela, upravo je Vučić uspeo da u Vašingtonu izdejstvuje odlaganje primene mera za čak osam puta, čime je sačuvano 13.000 radnih mesta.

Kada su svi rokovi, koje je Vučić svojim ličnim kontaktima uspeo da izdejstvuje istekli, sankcije su stupile na snagu.

Srbija je zahvaljujući bliskim odnosima Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana dobila alternativni pravac snabdevanja iz Mađarske.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Slučajno ili ne, samo dan posle toga, rafinerija nafte u Mađarskoj našla se u plamenu, a Vučić je najavio da će razgovarati sa Orbanom i Sijartom kako bi našli rešenje.

Iako Srbija nije kreirala globalne sukobe, posledice trpi svakodnevno. A ipak, predsednik je jasno poručio – Srbija ne otima tuđu imovinu, ne deluje po diktatu i ne uvodi sankcije po tuđem nalogu.

Dok su blokaderski protivnici države pričali o "izolaciji", Vučić je jedini čovek koji se sastao sa dva od tri najmoćnija lidera na svetu Putinom i Sijem, i jedini imao bilateralu sa državnim sekretarom Markom Rubiom, drugim čovekom Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednik Srbije posetio je i francuskog kolegu Emanuela Makrona gde su u Jelisejskoj palati na radnoj večeri dvojica lidera razgovarala o stvarima od bilateralnih interesa za dve zemlje, ali i tekućim svetskim dešavanjima.

Vučić je ugosio italijansku premijerku Đorđu Meloni u Beogradu početkom septembra, kojoj je zahvalio na principijelnoj podršci te zemlje Srbiji, naročito kada je reč o evropskim integracijama i izložbi EKSPO 2027.

Predsednik je nakon toga putovao u Peking na lični poziv predsednika Sija Đinpinga, gde se sastao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Foto: Profimedia

U Pekingu je bio jedan od samo dvadeset šest svetskih lidera koji su prisustvovali Paradi pobede.

Sijev poziv u zvaničnu posetu i poruke podrške su jasno svedočanstvo da je Srbija poštovana i u Kini i u Rusiji, ali i u Evropi i Americi.

Foto: Instaram/buducnostsrbijeav

U Njujorku je razgovarao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i jedini uz ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavorva imao bilateralu sa njim.

Foto: Instagram

Srbiji je u decembru ukazana velika čast jer je Vučić boravio u Briselu na poziv najviših zvaničnika Evropske unije, gde je prisustvovao radnoj večeri koju su organizovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Foto: Profimedia

Vučić je nakon toga boravio u Parizu, gde je u Parizu prisustvovao sastanku u četiri oka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Vučić je tri sata razgovarao sa Makronom u Jelisejskoj palati, a ukazana mu je velika čast jer je u četiri oka razgovarao na lični poziv francuskog predsednika.

Foto: Profimedia

Predsednik Srbije je u Beogradu dočekao gruzijskog i slovačkog predsednika , Mihaila Kavelašvilija i Petera Pelegrinija, sa kojima je razgovarao tet-a-tet i dogovorio saradnju u različitim oblastima.

Dok opozicioni blokaderski lideri maštaju o izolaciji, realnost pokazuje drugačije. Srbija je uvažen sagovornik svuda gde se odlučuje. Evropska unija hvali napredak u reformama, Kina potvrđuje čelično prijateljstvo, Amerika i Rusija razgovaraju, a ne uslovljavaju.

Vučić nastavlja da se kreće između globalnih interesa vodeći računa samo o jednom – da radi u interesu Srbije i njenih građana.

Niti ruski, niti zapadni, već isključivo srpski predsednik.

Ograničenje trgovačkih marži – mera koja direktno štiti građane

Odluka države Srbije da u 2025. godini ograniči trgovačke marže u velikim trgovinskim lancima predstavlja jednu od najkonkretnijih i najdelotvornijih mera za zaštitu životnog standarda građana. U vremenu kada su cene osnovnih životnih namirnica pod pritiskom globalnih poremećaja, država je jasno stala na stranu potrošača.

Ograničenjem marži na osnovne proizvode – hranu, sredstva za higijenu i kućnu potrošnju – sprečeno je nekontrolisano povećavanje cena i zaustavljena praksa prekomernih zarada velikih trgovinskih lanaca na račun građana.

Mera je posebno važna za porodice sa decom, penzionere i domaćinstva sa nižim primanjima, jer direktno utiče na svakodnevnu potrošačku korpu.

Ovom odlukom poslata je jasna poruka da tržište mora da funkcioniše fer i odgovorno, ali i da država neće dozvoliti da se teret ekonomskih izazova prelomi preko leđa običnih ljudi. Istovremeno, očuvana je stabilnost snabdevanja, bez udara na male trgovce i lokalne prodavnice.

Ograničenje marži pokazalo je da država ima i snagu i volju da reaguje onda kada je to najpotrebnije – brzo, konkretno i u interesu građana. To je primer ekonomske mere koja se odmah oseća u novčaniku i koja vraća poverenje ljudi da sistem može da radi u njihovu korist.

Niže kamatne stope na kredite u Srbiji 

U nedavno predstavljenom paketu važnih ekonomskih mera usmerenih ka poboljšanju životnog standarda građana Srbije jeste i ona koja se odnosi na smanjenje kamatnih stopa kod gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita.

Nikada do sada u istoriji u Srbiji nisu postojale tako niske kamatne stope na tri vrste kredita.

- Najjeftinije pozajmljujete novac, koji može penzionerima da služi da obnove svoje sobe, kuhinje, pomoćne objekte, koji zaposlenima može da znači da unesu nameštaj u svoj stan, novi, stari, obnovljeni, bilo šta, da kupe automobil, da kupe šta god žele za taj novac. Neverovatno - poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja ekonomskih mera. 

Po pitanju smanjenja kamatnih stopa na kredite, predviđena je mera namenjena zaposlenim licima i penzionerima čija su redovna mesečna primanja do 100.000 dinara i na taj način biće obuhvaćeno više od 50 odsto zaposlenih lica i najveći broj penzionera. Banke će se obavezati da snize nominalne kamatne stope na pojedinačnoj osnovi na bankarske kredite navedenim korisnicima: za dinarske, gotovinske i potrošačke kredite maksimalnog iznosa do 1.000.000 dinara, za tri procentna poena (sa donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto) u odnosu na prosečnu nominalnu kamatnu stopu po kojoj je banka odobravala ove kredite u julu mesecu 2025. godine.

Konkretni primeri: 

Za dinarske kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita (za klijente banke), bez ograničenja iznosa, za tri procentna poena (sa donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto), u odnosu na prosečnu nominalnu kamatnu stopu po kojoj je banka odobravala gotovinske kredite u julu 2025. za posebne gotovinske kredite maksimalnog iznosa do 1.000.000 dinara i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem, za tri procentna poena (sa donjom granicom kamatne stope do 10,5 odsto) u odnosu na prosečnu nominalnu kamatnu stopu po kojoj je banka odobravala gotovinske kredite u julu mesecu 2025. godine.

Za stambene kredite za kupovinu prve stambene nepokretnosti, do 0,5 procentnih poena u odnosu na standardnu ponudu po kojoj je banka odobravala ove kredite u julu mesecu 2025. godine. Bez troškova obrade kredita za sve navedene kredite banaka. Na primer, za novi stambeni kredit u iznosu 90.000 evra na 30 godina - visina nominalne kamate je 4,50 odsto. Za stambene kredite smanjuje se za 0,5 indeksnih poena i dozvoljava se refinansiranje ljudima koji već imaju kredite, a koji ispunjavaju ove uslove - do 100.000 dinara primanja i do 100.000 dinara penzije.

Na primer, ako je na današnji dan euribor 2,15 odsto naših 2,05 odsto, sniženje u procentima iznosi 5,70 odsto. Banke će se obavezati u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije da do 15. septembra 2025. objave posebne ponude ovih kredita na svojim internet stranicama kada će i početi sa odobravanjem tih kredita, a krediti pod ovim uslovima će biti u ponudi najmanje 12 meseci. Kod većine banaka snižavanje kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite navedenim građanima na oko 7,5 odsto (što je prosek u Evropskoj uniji), a za posebne gotovinske kredite sa uključenim životnim osiguranjem na oko 10,5 odsto u delu ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita ukupna ušteda za građane i oko 40 milijardi dinara u narednih pet godina.

Za ceo period otplate gotovinskog kredita na šest godina ušteda na kamati će u pojedinim slučajevima za maksimalni iznos kredita biti i 200.000 dinara, za ceo period otplate stambenog kredita od 90.000 evra na 30 godina ušteda na kamati može iznositi i preko 9.000 evra.

Zakon o legalizaciji - rešavanje višedecenijskog problema građana

Prijava nelegalnih objekata prema Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima počela je 8. decembra i trajaće sve do 5. februara. Pomenut zakon, donet na predlog i inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića izuzetno je značajan za građane Srbije.

On je, naime, omogućio velikom broju građana naše zemlje da konačno legalizuju svoje objekte i na ovaj način stave tačku na rešenje u nekim slučajevima i višedecenijskih problema. Da, baš kao što ime ovog značajnog projekta kaže, konačno budu "svoji na svome".

Novi zakon predsednik Vučić najavio je krajem septembra ove godine, a građani su već od 8. decembra dobili priliku da krenu u rešavanje svojih višedecenijskih problema, i legalizuju svoj krov nad glavom. 

Jednu od najznačajnijih mera za građane Srbije, kao što je ovaj zakon, ako se uzme u obzir to koliko je kompletirano rešavanje stambenog pitanja važno i za pojedince i za porodice, predsednik Srbije osmislio je i sproveo u periodu najstrašnijih pritisaka od strane blokadera - na njega, njegovu porodicu, ali i čitavu državu Srbiju. Dok su pokušavali da sruše i njega i Srbiju, Vučić je osmišljavao mere suštinski važne za građane Srbije i za njihove živote. 

Mera o legalizaciji stambenih objekata došla je kao rezultat brige za sve one građane koji još uvek nisu rešili ovo značajno životno pitanje. 

Građani su na ovu meru odgovorili velikim interesovanjem. Naime, prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda od pre dva dana za upis bespravnih objekata po novom zakonu "Svoj na svome" do sada je pristiglo više od 420.000 prijava, a više od 80 odsto prijava odnosi se na kuće i pomoćne objekte.

Ovaj rezultat potvrđuje da je Srbija uspostavila postupak koji je istovremeno masovan, jednostavan, brz i potpuno besplatan, zasnovan na digitalizovanom sistemu koji omogućava da se prijava podnese neposredno i bez komplikacija. Prijave za upis bespravnih objekata podnose se kroz više kanala u skladu sa potrebama građana: onlajn, preko JP Pošte Srbije ili preko jedinica lokalne samouprave. Postupak je, bez obzira na kanal, identičan.

Građanin podnosi prijavu direktno, brzo i bez troškova. Istovremeno, za građane koji prijavu podnose na šalterima, obezbeđena je terenska podrška - trenutno na pružanju pomoći radi više od 4.500 ljudi, od čega 2.664 zaposlena na šalterima JP Pošte Srbije i 1.905 zaposlenih na šalterima jedinica lokalne samouprave na ukupno oko 700 lokacija širom Srbije.

Struktura prijava pokazuje da je proces "Svoj na svome" namenjen običnim građanima i rešavanju njihovih životnih pitanja: više od 80 odsto prijava odnosi se na kuće (45,96 odsto) i pomoćne objekte (34,66 odsto), a kada se dodaju stanovi i drugi posebni delovi, udeo ovih nepokretnosti prelazi 90 procenata.

Ko ima prava na legalizaciju

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.

Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece - predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.

U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata.

Stanovi za mlade, mera za budućnost Srbije

Vučić je pokazao brigu o najstarijima, ali i o mladima, a o čemu svedoči činjenica da su penzije nikada veće u istoriji i da se izborio da mladi dobiju krov nad glavom.

Naime, na inicijativu Vučića doneta je mera kojom se omogućava mladima da kupe stan bez učešća uz niz pogodnosti. Država je, dakle, na čelu sa Vučićem mlade ohrabrila da uzmu subvencionisane državne kredite i tako reše svoje stambeno pitanje. Ovakav program nema nijedna druga zemlja u Evropi, a on pokazuje snagu finansija Srbije, ali i brigu o mladima. 

Mladi su uz veliku pomoć države dobili stambene kredite za nekretninu u vrednosti od 100.000 evra, uz minimalno učešće od 1 odsto, a na period do 40 godina, a najviše do 70 godina života, uz mogućnost prevremene otplate.

Program se odnosi na državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji, od navršenih 20 do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, uz učešće od jedan odsto. Maksimalna vrednost kredita je 100.000 evra, ali ne postoji ograničenje kada je reč o ceni nepokretnosti, niti u ceni kvadrata po gradovima.

Krediti nude grejs period od godinu dana. U prvoj godini otplate fiksna kamatna stopa iznosi 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, kamatna stopa za korisnika iznosi 1,5 odsto. Od druge do šeste godine fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Nakon šeste godine kamatna stopa je varijabilna 3M/6M Euribor + 2 odsto.

Krediti se odobravaju sa periodom otplate do 40 godina, najviše do 70. godine života. Vrednost programa je 400 miliona evra, od čega pomoć države iznosi oko 130 miliona evra.

Ovakav potez predsednika Vučića važan je ne samo za mlade, već doprinosi i borbi svakog roditelja da mu dete ostane u zemlji, kao i o borbi za povratak iz inostranstva. 

Povećanje plata i penzija, briga za svakog građanina

Godina 2025. bila je godina u kojoj je država pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića nastavila da podiže životni standard građana i penzionera putem prakse realnog rasta primanja.

Jedna od ključnih ekonomskih aktivnosti Vlade Srbije bilo je povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru i rast minimalne zarade:

Od 1. oktobra 2025. godine država je uvela povećanje plata u zdravstvenom i obrazovnom sektoru za po 5%, što značajno utiče na veću materijalnu sigurnost zaposlenih u ključnim granama javnih službi.

Planirano je i vanredno povećanje minimalne zarade od 9,4 odsto od 1. oktobra, kao i dodatno od 10,1 odsto od 1. januara.

Takođe, svi zaposleni u javnom sektoru dobiće uvećane plate za 5,1 odsto od 1. januara 2026. godine.

Vučić je istakao da će kumulativno povećanje u ovoj godini sa povećanjem od 1. januara za prosvetu iznositi 28,6 odsto, a u zdravstvu 19,2 odsto, a najavio je da će država „naći snage“ da dodatno poveća plate za policiju, za specijalne jedinice, za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata i za tenkiste.

Jedna od najvažnijih mera za penzionere u 2025. godini bilo je značajno usklađivanje penzija.

Od 1. decembra 2025. godine penzije su uvećane za 12,2%, što je jedno od najvećih povećanja u poslednjem periodu i direktno doprineo realnom rastu primanja najstarijih sugrađana.

Ovim povećanjem, prema najavama, prosečna penzija u 2025. godini za period nakon decembarskog uvećanja iznosi oko 485 evra, što predstavlja značajno unapređenje u odnosu na ranije godine. 

Penzioneri će primiti novu, uvećanu penziju 4. i 5. januara 2026, a predsednik Vučić naveo je da će penzije nastaviti da rastu i u 2026. godini, što unapređuje dugoročnu finansijsku sigurnost najstarijih građana. 

Preporučujemo

Politika

3 6

"SA DUBOKOM TUGOM SAM PRIMIO VEST O STRAŠNOJ TRAGEDIJI" Vučić uputio saučešće povodom teške nesreće u Švajcarskoj

01. 01. 2026. u 11:34

Politika

3 0

"NEOPHODNI SU NAM DIJALOG I MEĐUSOBNO UVAŽAVANjE" Intervju - Đuro Macut, predsednik Vlade Srbije

01. 01. 2026. u 09:30

Politika

0 10

SREĆNA NOVA GODINA! Posle ponoći se oglasio predsednik Vučić (VIDEO)

01. 01. 2026. u 00:32

Politika

0 20

NAJBRUTALNIJA LAŽ BLOKADERA OBELEŽILA 2025. GODINU: Grupa za pritisak i njena opasna izmišljotina o dečaku iz Valjeva (VIDEO)

31. 12. 2025. u 21:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije