"NEOPHODNI SU NAM DIJALOG I MEĐUSOBNO UVAŽAVANJE" Intervju - Đuro Macut, predsednik Vlade Srbije

NAJVAŽNIJI izazov, a ujedno i najvažniji zadatak, ostaje očuvanje nacionalnih interesa i dalje jačanje domaće ekonomije u uslovima globalnih kriza i nestabilnosti.

Foto: D. Milovanović

Neophodno je da nastavimo sa prilagođavanjem i jačanjem domaće privrede, kako bismo povećali lokalnu vrednost, smanjili zavisnost od globalnih poremećaja i dodatno unapredili životni standard građana. Pravac razvoja se neće menjati, ali će fokus biti na većoj otpornosti sistema i održivom rastu, uz apsolutno očuvanje mira. Ono što je važno, i u šta su se građani Srbije uverili, jeste da je rukovodstvo Srbije, na čelu sa predsednikom, više nego sposobno da se izbori za mir. Istovremeno, nadamo se da će 2026. godina doneti razrešenje velikih svetskih konflikata, što bi naravno imalo značajan i pozitivan uticaj i na Srbiju, kako u ekonomskom, tako i u ukupnom društvenom smislu.

S ovim očekivanjima u novu godinu ulazi prof. dr Đuro Macut, predsednik Vlade Srbije. U razgovoru za praznični trobroj "Novosti" on mapira sve ključne izazove koji su pred državom i njegovim kabinetom, a koji su se našli usred geopolitičke bure koja se neminovno preliva i preko naših prostora.

Da li je nedolazak Vučića na Samit EU - Zapadni Balkan najava odustajanja od evropskih integracija kao spoljnopolitičkog cilja? I da li vas kao prvog čoveka Vlade pogađa, blago rečeno, nefer odnos Brisela prema našoj zemlji?

- Ne, to svakako nije najava odustajanja. Kao što je predsednik Vučić jasno poručio, Srbija ne pristaje na pritiske i to je princip koji ostaje nepromenjen. Pojedine odluke Evropske unije posledica su složene geopolitičke situacije, što je nama jasno, ali one neće uticati na naš reformski kurs, niti na evropski put Srbije. Punopravno članstvo Srbije u EU ostaje naše strateško opredeljenje i tako će ostati i u godinama koje dolaze. Naš fokus je da nastavimo sa reformama, da budemo potpuno spremni i pouzdan partner, jer je to u obostranom interesu. Ono što nam najviše znači, uz naš napredak u usklađivanju politika i rast ekonomije, jeste iskrena podrška svih zemalja članica i evropskih lidera koji su uz Srbiju na ovom putu, a kojima smo uvek zahvalni na tome.

Ima li po vama članstvo u EU alternativu i šta bi to bilo - neka čvršća saradnja sa BRIKS?

- Ne smatram da su članstvo u EU i čvršća saradnja sa zemljama BRIKS međusobno isključivi procesi. Kao što sam rekao, nastavljamo sa ključnim reformama, usklađivanjem politika, a članstvo u EU je naš cilj i strateško opredeljenje. Istovremeno, kontinuirano jačanje odnosa i saradnje sa zemljama BRIKS, koje su naši tradicionalni partneri i prijatelji, a ujedno i najvažniji igrači na svetskoj sceni, ostaje važan deo naše politike. Razvijanje snažnih, obostrano korisnih odnosa sa njima je od velikog interesa za nas i razvoj Srbije.

U više navrata ste poručili da, dok ste vi premijer, sankcije Rusiji neće biti uvedene. Da li se, s obzirom na geopolitička dešavanja, bliži trenutak da Srbija odabere stranu? 

- Principijelno smo protiv uvođenja sankcija i takvog instrumenta politike, imajući u vidu da sankcije uvek pogađaju najranjivije. Pored toga, uvoditi sankcije državi koja nam je jedan od najvažnijih saveznika u našim najbitnijim nacionalnim pitanjima zarad neke imaginarne koristi, apsolutno nije opcija. Stav Srbije je jasno definisan kroz zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost i od njega nećemo odstupati.

Kako vi vidite diplomatske spekulacije da smo u budućoj raspodeli geopolitičkih karata pripali Zapadu i da je zadatak da pomognemo u istiskivanju Rusa sa Balkana? 

- Ne pridajem pažnju takvim spekulacijama. Građani znaju da Srbija vodi isključivo samostalan politički kurs, a verujem da takve priče prenose oni kojima smeta naše prijateljstvo sa Rusijom... Mi ostajemo dosledni politici koju vodimo, bez ikakvih "raspodela".

Kada je reč o Kosovu i Metohiji, koji su realni ciljevi Srbije i možemo li bezbolno nastaviti kampanju otpriznavanja? I šta bi nam ona donela kada je na terenu Priština praktično zaokružila atribute "državnosti"?

- Borba za očuvanje teritorijalnog integriteta, čiji je kampanja otpriznavanja sastavni deo, ostaje prioritet broj jedan. Kosovo i Metohija bilo je, jeste i biće deo Srbije i taj stav dosledno zastupamo u svim međunarodnim forumima i razgovorima, a tako će i ostati. Kampanja otpriznavanja nije nikakav simboličan čin, već strateški važan deo politike, u koju mnogo ulažemo, a ujedno i poruka svim zemljama da se borimo i naravno tražimo podršku u očuvanju naše južne pokrajine u sastavu Srbije. Na taj način jačamo poziciju Srbije u pregovorima, osnažujemo naše predstavnike i borimo se za interese Srba na KiM.

Je li grubo kazati da je vlast sklona paralelizmu čim pojedine institucije ne rade onako kako bi ona želela. Imamo situaciju da se javno kritikuju BIA, policija, tužilaštvo... I kad je izbila pobuna na univerzitetima rezonovalo se u stilu "napravićemo mi svoje".

- Svaka kritika rada institucija je legitimna kada je opravdana i može doprineti unapređenju sistema, sve dok se vodi u okviru zakona i konstruktivnog dijaloga. Ne vidim problem u kritici, Vlada Srbije se apsolutno ne meša u rad ovih institucija, osim u jasnom zakonskom okviru. Što se tiče kritika u javnom prostoru, sloboda govora mora ostati zakonom garantovano pravo. "Napravićemo mi svoje" sigurno nije deo nikakve politike Vlade, niti će biti.

Može li vlast biti tolerantnija na suprotne stavove velikih ljudi poput Đokovića, Obradovića, Kusturice? Čini li vam se da joj javni obračun sa njima nanosi mnogo više štete nego koristi?

- Opet kažem, sloboda govora i kritičko razmišljanje su neophodni u demokratskom društvu. Mislim da vlast nije deo nikakvih obračuna sa pomenutim ličnostima i da je to preteška reč.

Nosite nemali deo zasluga za stišavanje blokada fakulteta. Da li je tome doprinela i vaša retorika koja umnogome odudara od političkog jezika SNS? I da li zbog toga trpite unutrašnje kritike? 

- Ne trpim nikakve unutrašnje kritike. Drago mi je što sam kao deo akademske zajednice bio podrška predsedniku Vučiću u smirivanju tenzija, i to je nešto što sam shvatio kao najveći zadatak po stupanju na mesto predsednika Vlade. Mislim da je dijalog sa univerzitetskom zajednicom i dekanima u velikoj meri doneo rezultate i potrudiću se da razgovori ostanu redovna praksa, jer se samo uz dijalog i međusobno uvažavanje može doći do rešenja prihvatljivih za sve.

Pogađaju li vas kritike protivnika da ste nastavili tradiciju Mirka Cvetkovića i Ane Brnabić, te da ste samo "fikus u Vladi"? Otme li vam se ponekad misao - šta mi je ovo trebalo?

- Ne, takve kritike me ne pogađaju. Ponosan sam što mogu da učestvujem u istorijskim reformama Srbije i doprinosim kapitalnim projektima i rezultatima. Najvažnije mi je da nastavimo sa ravnomernim razvojem zemlje, uz posebnu pažnju usmerenu na istok Srbije, a što nije samo ideja već stvarnost. Da nastavimo da unapređujemo mere podrške demografiji, pronatalitetnoj politici, unapredimo zdravstvo i prosvetu. Pred nama je još mnogo posla, ali svakodnevni rezultati nas ohrabruju. Neki procesi su mogli da se sprovode brže, poput reformi obrazovanja i javne uprave, ali za to je neophodno strpljenje i stabilnost, a ne ishitreni procesi. Siguran sam da ćemo i u 2026. postići značajne rezultate i na tim poljima.

Čuvajte svoje zdravlje

A koja je vaša poruka građanima za 2026. i šta vi lično očekujete u novoj godini? 

- Moja poruka je da čuvaju mir i harmoniju u svojim porodicama i zajednici, da neguju dobre odnose i podržavaju jedni druge. I ono što je najvažnije, da se redovno pregledaju i čuvaju svoje i zdravlje svojih porodica jer je to, na kraju dana, najvažnije od svega. Što se tiče ličnih očekivanja, nadam se i očekujem poboljšanje odnosa na globalnom nivou, smirivanje tenzija, a rast napretka u našem društvu po svim pitanjima i naravno još mnogo kapitatalnih, infrastrukturnih projekata koji će podići standard i unaprediti život svih nas.

Važna podrška porodice

A koliko vam se promenio život od kada ste stupili na dužnost i šta vam od dnevnih rutina iz pređašnjeg života najviše nedostaje? 

- Moj život se svakako promenio, a ono što je najvažnije jeste da mi lekarska etika, kojoj sam odan, nalaže da se u potpunosti posvetim službi državi i narodu. Lekarski poziv deo je mog identiteta, tako da medicinu nisam ostavio po strani. I dalje se bavim lekarskim poslom i trudim da pomognem svim građanima i pružim savete iz oblasti endokrinologije. Taj neposredni kontakt sa ljudima mi je izuzetno važan i veoma mi pomaže na svakodnevnom nivou kao predsedniku Vlade. Ne mogu da kažem da mi nešto nedostaje, najvažnije mi je da u svemu što radim imam podršku porodice.

Kada se završi vaš mandat, po kojim rezultatima biste želeli da vas javnost pamti kao premijera? 

- Ne razmišljam o tome, usredsređen sam na dalji rast, na merljive rezultate Vlade, svakodnevne razgovore sa ministrima, građanima, obilazak svih delova Srbije i na dalji rast naše zemlje. Mislim da građani to prepoznaju.

Preporučujemo

Politika

0 1

MACUT NA SASTANKU SA AMBASADROM SRBIJE U GRČKOJ: Poseban osvrt na porast broja srpskih turista u Grčkoj i grčkih turista u Srbiji

29. 12. 2025. u 16:30

Politika

0 1

PREMIJER MACUT SA VLADIKOM HERUVIMOM: Sastanak sa Episkopom osečkopoljskim i baranjskim

29. 12. 2025. u 12:20

Politika

0 3

GODINA BLOKADERSKOG NASILjA I POBEDE MIRA: Ovako je izgledala 2025.

01. 01. 2026. u 07:00

Politika

0 8

SREĆNA NOVA GODINA! Posle ponoći se oglasio predsednik Vučić (VIDEO)

01. 01. 2026. u 00:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije