OPASNA PODVALA HRVATSKOG NOVINARA: Otkrivamo šta zaista stoji iza Margetićevih “dokumenata” o Sarajevo safariju

„Slavko Aleksić je nekim svojim saborcima ostavio deo arhive Novosarajevskog četničkog odreda, sa uputstvima da se ta arhiva upotrebi u slučaju da se njemu nešto desi.

Foto: Printscreen

Njegovi saborci su mi predali veliki broj različitih dokumenata koji ozbiljno inkriminišu Aleksandra Vučića“ – ovo je 25. januara ove godine objavio hrvatski novinar Domagoj Margetić, tvrdeći da poseduje originalnu dokumentaciju iz ratnog perioda koja dokazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić direktno učestvovao u organizaciji takozvanog „Sarajevo safarija“, kao „vodič i pratilac stranim gostima koji su dolazili na ljudske safarije“.

Margetić je do sada objavio nekoliko dokumenata za koje tvrdi da potiču iz arhive nedavno preminulog četničkog vojvode Slavka Aleksića, bivšeg komandanta Novosarajevskog četničkog odreda (NČO), koji je sa svojim saborcima sa položaja na Jevrejskom groblju godinama terorisao građane opkoljenog Sarajeva. Istraživanje je detaljno analiziralo dokumente koje je objavio Margetić – uporedili smo ih sa dokazano autentičnim dokumentima Novosarajevskog četničkog odreda koji su korišćeni u predmetima pred Međunarodnim tribunalom u Hagu i koje je potpisao Slavko Aleksić, kao i sa dokumentima iz drugih izvora koji su ranije javno objavljivani. Analiza nas je nedvosmisleno dovela do zaključka da su dokumenti koje je proteklih dana objavljivao Domagoj Margetić – falsifikati. U nastavku teksta to ćemo i argumentovati.

A GDE JE PEČAT?

Slavko Aleksić je sve naredbe, odluke, zahteve upućivane komandi i slično, kao komandant NČO, pisao i potpisivao isključivo ćirilicom. Ispod je dokument koji je Aleksić uputio komandi Trećeg pešadijskog bataljona Prve sarajevske motorizovane brigade Vojske Republike Srpske (komandantu Blagoju Kovačeviću) 16. decembra 1993. godine, u kojem traži da se za potrebe jedinice na Jevrejskom groblju obezbedi municija. Ovaj dokument je korišćen na suđenjima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću u Hagu i na njemu je vidljiv žig Haškog tribunala.

U drugom dokumentu, datiranom 28. septembra 1993. godine, Aleksić u ime komande NČO piše zahvalnicu Zlatku Novkoviću, „srpskom dobrovoljcu iz Njujorka“, i dodeljuje mu čin četničkog kapetana. I ovaj dokument je takođe napisan ćirilicom, kao i svi ostali koje je Aleksić potpisivao.

Za razliku od ovih provereno autentičnih dokumenata, svi navodni dokumenti Slavka Aleksića koje je objavio Margetić napisani su latinicom. Jedino je Aleksićev potpis na dnu dokumenta ćirilički.

Ovo je dokument koji je juče objavio Domagoj Margetić, u kojem Aleksić navodno traži od logistike odreda da se Aleksandru Vučiću zaduži puška „papovka“.

Pored toga što su „dokumenti“ koje objavljuje Margetić pisani latinicom, lako je uočiti još jednu veoma važnu razliku – na svim originalnim dokumentima koje je potpisivao Slavko Aleksić nalazi se pečat četničkog odreda. Na Margetićevim dokumentima – nema nikakvog pečata.

Dodatne sumnje u verodostojnost dokumenata koje je u javnost plasirao hrvatski novinar izaziva i sam potpis (hemijskom olovkom) Slavka Aleksića. Naime, iako je sličan onom sa autentičnih dokumenata, Aleksićev potpis sa Margetićevih papira je neobično izražajan i upečatljiv, ako se uzme u obzir da je reč o dokumentima koji su navodno nastali pre više od tri decenije.

Mesec dana pre smrti, četnički vojvoda Aleksić je u intervjuu za crnogorsku Borbu demantovao navode Domagoja Margetića o Vučićevom učešću u „Sarajevo safariju“.

„Nije tačno to što navodi ustaški novinar Domagoj Margetić. Optužuju Vučića da je bio dobrovoljac kod mene u jedinici, to apsolutno nije tačno. Odgovorno tvrdim da od toga nema ništa, tu nema ni kap istine. Nikakvi snajperisti, nikakvi strani plaćenici, jer su kod mene u jedinici bili Rusi, Grci, Bugari, pa čak i neki Makedonci, ali to su pravoslavni dobrovoljci. Ali da se neko bavio snajperisanjem, ubijanjem, to je van pameti“, tvrdio je Aleksić.

Aleksić je naveo i da „pouzdano zna“ da su ljudski safariji ipak organizovani, ali ne u Sarajevu, već u Mostaru.

„U taj deo podeljenog Mostara koji su držali Hrvati dolazili su ti lovci, to se zna, koji su tukli muslimanske civile, i decu i ostale, u drugom delu Mostara“, ispričao je Aleksić.

Bez obzira na to da li su njegove tvrdnje istinite ili ne, nejasno je zašto bi Slavko Aleksić svoju zaostavštinu poverio upravo Domagoju Margetiću, koga je nazivao „ustaškim novinarom“ i protiv koga je najavljivao tužbe zbog klevete.

KO JE DOMAGOJ MARGETIĆ

Početkom juna 2023. godine Domagoj Margetić je objavio da ga je policija Srbije uhapsila na graničnom prelazu Batrovci.

„Policija Srbije me je zadržala i uhapsila i ovde čekam razgovor sa nekim ko treba da dođe“, naveo je Margetić u video-snimku koji je objavio na mreži X.

Dodao je da je priveden jer je dan ranije na društvenim mrežama najavio da će na promociji svoje knjige u Beogradu održati i „prezentaciju dokumentacije dobijene od Vladimira Cvijana“.

Cvijan je bio nekadašnji visoki funkcioner SNS-a i savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Preminuo je 2014. godine, a javnost je za njegovu smrt saznala skoro četiri godine kasnije, kada je Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo da je njegovo telo pronađeno u Dunavu i da je navodno izvršio samoubistvo. Slično kao u slučaju Slavka Aleksića, novinar Domagoj Margetić je pre nekoliko godina tvrdio da mu je Cvijan u februaru 2014. godine u Beogradu dao USB uređaj sa sačuvanih 8.342 stranice dokumentacije i tajnih spisa koje je nameravao da objavi. Međutim, iako je Margetić mesecima bombastično najavljivao objavljivanje stotina stranica iz registara koje mu je Cvijan navodno predao, a koje su, prema njegovim rečima, dokazivale da je Cvijan ubijen jer je nameravao da razotkrije duboke kriminalne veze, „mafijaške klanove“ i tajne dogovore na relaciji Beograd–Zagreb, do danas nije potvrđeno da Margetić zaista poseduje takvu dokumentaciju.

Margetićeva novinarska karijera obeležena je brojnim kontroverzama. U javnosti se prvi put pojavio početkom devedesetih godina kao mladi jurišnik HDZ-a i predsednik „Hrvatske mladeži Republike Hrvatske“. Za sebe je tvrdio da je bio svojevrsni „hrvatski Šindler“, član tajne specijalne službe koja je spasavala Srbe iz neokupiranih delova Hrvatske, kao i da je svojevremeno radio na sklanjanju dokumentacije Ivana Krajačića Steve, jednog od najmoćnijih ljudi jugoslovenskog obaveštajnog aparata. Sa HDZ-om se formalno razišao 1997. godine i od tada je počeo da se predstavlja kao nezavisni istraživački novinar, pri čemu je više puta bezuspešno pokušavao da se vrati u politiku.

U februaru 2007. godine Haški tribunal ga je osudio na tri meseca zatvora i novčanu kaznu od 10.000 evra zbog nepoštovanja suda, jer je otkrio identitet zaštićenih svedoka u procesu protiv Tihomira Blaškića. Margetić je i autor knjige „Islamistički terorizam na jugu Evrope“, u kojoj je pisao o delovanju islamističkih terorističkih organizacija u Bosni i Hercegovini. Knjigu je posvetio Hrvatima u BiH i ratnom zločincu Dariju Kordiću.

Domagoj Margetić je više puta bio fizički napadnut. U napadu u Zagrebu 2014. godine nepoznati napadač ga je udario betonskim blokom u glavu i naneo mu teške telesne povrede. U jesen 2018. godine započeo je štrajk glađu koji je trajao 44 dana, zahtevajući da mu se omogući uvid „u sve dosijee koje o njemu poseduje država“, tvrdeći da policija nije reagovala na njegove prijave o pretnjama smrću, kao i da ga je supruga napustila zbog „laži iz paraobaveštajnog podzemlja“. Nakon razgovora sa premijerom Andrejem Plenkovićem, prekinuo je štrajk glađu.

U junu 2023. godine Margetić, koji se ranije izjašnjavao kao Jevrejin, ponovo je privukao pažnju javnosti kada je objavio da je u manastiru Tavna kod Bijeljine primio pravoslavnu veru.

Za građane Sarajeva koji su preživeli opsadu dugu 1.425 dana, sama informacija da je Tužilaštvo u Milanu nedavno otvorilo istragu o takozvanim „vikend-snajperistima“ otvorila je brojne traume i duboko potisnuta sećanja. Priča koja je otvorena mora i da se zatvori, a svi oni koji su učestvovali u svakodnevnom snajperskom terorisanju civila u glavnom gradu BiH, ako ima pravde, morali bi konačno da odgovaraju. Međutim, objavljivanje dokumenata krajnje sumnjive autentičnosti u medijima i ukazivanje poverenja osobama spornog kredibiliteta, kakva je Domagoj Margetić, ne predstavlja doprinos rasvetljavanju zločina – naprotiv. To kompromituje žrtve, relativizuje odgovornost počinilaca i daje dodatnu municiju onima koji godinama sistematski rade na negiranju i reviziji istorijskih činjenica o opsadi Sarajeva i agresiji na Bosnu i Hercegovinu.

istraga.ba

Preporučujemo

Politika

0 0

ŠTA SADA DA RADE INSTITUCIJE? Margetićeve optužbe protiv Vučića pale su na činjenicama

30. 01. 2026. u 22:07

Politika

0 0

"DA SU NAM OVAKVI MINISTRI, GDE BI NAM KRAJ BIO" Vučić: Ovo je pametan čovek

30. 01. 2026. u 22:06

Politika

0 4

"DA LI NEKO IMA ADRESU MAMA SLAVICE"? Vučić reaguje na najviralniji video snimak u Srbiji

30. 01. 2026. u 21:54

Politika

0 0

DOMAĆINSKI! REZERVE ZLATA SRBIJE NAJVEĆE U REGIONU: Desetostruko nadmašujemo ostale zemlje u regionu

30. 01. 2026. u 21:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije