KURTIJEV LOŠ MANEVAR DA POJAČA STRAH MEĐU SRBIMA: Analiza "Novosti" - Šta je pozadina zahteva predsednika tzv. Kosova Makronu

UPOZORENjE predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji je juče otputovao u "zvaničnu" posetu Francuskoj, od prvog čoveka te države Emanuela Makrona mogao da zatraži podršku za povlačenje NATO iz Kopnene zone bezbednosti na severu KiM, ukazuje na nastojanje da se, kroz političke inicijative, preispita i potencijalno izmeni postojeći bezbednosni poredak uspostavljen međunarodnim sporazumima.

Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Iako srpski lider i naši sagovornici procenjuju da takav zahtev nema realne, a ni pravne šanse da bude prihvaćen, ukazuju da on nije bez težine jer signalizira nameru Prištine da oslabi ulogu međunarodnih snaga i stvori uslove za ulazak kosovskih bezbednosnih struktura na sever naše pokrajine. Takav scenario, kako ocenjuju, ne bi značio samo politički pritisak na Beograd, već i rizik od novih tenzija na terenu, dovodeći u pitanje krhku ravnotežu koja se, uprkos čestim izazovima, održava upravo zahvaljujući prisustvu međunarodnih bezbednosnih misija.

Predsednik Vučić otkrio je u četvrtak uveče da će premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, koji je juče otputovao u zvaničnu posetu Francuskoj, prvom čoveku te države Emanuelu Makronu izneti dva zahteva protiv srpskog naroda:

Foto: Printscreen

- Mi u Kurtijevom okruženju imamo naše ljude i dobili smo njegovu agendu za razgovor sa francuskim predsednikom. Prvi zahtev je da Francuska uslovi Srbiju da nikada ne koristi oružje protiv Albanaca, dok je drugi da NATO napusti Kopnenu zonu bezbednosti i da Francuska to podrži kako bi tzv. kosovske snage bezbednosti mogle da idu na sever KiM, u KZB. Nadam se da u NATO to nikom neće pasti na pamet. Siguran sam da mom prijatelju Makronu neće pasti na pamet da takav zahtev podrži. To bi bio direktan napad na mir, naše stanovništvo i na Srbiju.

Vučić je zamolio sve svetske zvaničnike da se ne igraju sa Kurtijevim zahtevima i da Kfor nastavi da sprovodi svoju ulogu. Dodao je da će pozvati Makrona posle tog susreta. Ističe da je sve što se čini, od nezvisnosti Kosova i stvaranje oružanih formacija suprotno Rezoluciji 1244 i da se u međunarodnoj zajednici niko sem nas ne brine što Briselski sporazum nije ispunjen.

Foto: Novosti

- Mi smo zadovoljni ulogom Kfora, imamo dobre odnose i nastavićemo da ih negujemo. To je od izuzetnog značaja za očuvanje mira na Balkanu. Obećao sam svim našim građanima, posebno majkama, sestrama i bakama da im niko neće vraćati decu u kovčezima i toga ću se držati.

General u penziji Branko Krga kaže za "Novosti" da je Kurtijev zahtev, da Francuska podrži NATO u napuštanju KZB, nastao na platformi njegove ideje o etničkom čišćenju tog dela Srbije i da je jasno da je to bespravno.

Foto Z. Jovanović

- Nikakvo pravno utemeljenje za to ne postoji. Jeste da su Francuzi u tom delu Kosova i Metohije, ali oni su došli na osnovu Rezolucije 1244 i samo taj organ koji ju je doneo ima pravo da promeni njen sadržaj, a vidimo da to uopšte nije na dnevnom redu. Mislim da će predsednik Makron biti toliko razuman da ne prihvati Kurtijev zahtev - objašnjava Krga.

Analitičar Srđan Barac ukazuje da bi, ukoliko bi se Kfor povukao sa severa KiM, Srbi bili u još većoj i dubljoj krizi i svakodnevnom strahu od fizičkih napada sa ciljem da ih Kurtijev režim zauvek protera sa vekovnog ognjišta. On je ocenio da je Vučić poslao vrlo važnu diplomatsku poruku Kurtiju, bezbednosnim strukturama na AP KiM i Makronu da Srbija zna šta je na stolu, a da je "naš sto sa njim mnogo veći i značajniji" i da treba dobro politički da procene da sama ideja takvog sastanka nije prijateljska poruka Srbiji.

- Nadam se da NATO i Makron neće podržati ovaj Kurtijev zahtev, trebalo bi da se proces vrati na polazne osnove, a to je da kod nekog bezbednosnog izazova prvi odgovara Kfor, a ne kosovske bezbednosne snage, i da se ide u dalje rastakanje osnovnog zadatka Kfora da osigura bezbednost za sve građane koji žive na prostoru KiM. Zato je taj prostor dobio međunarodni protektorat da bi se zaštitili svi građani, a ne da bi se štitila jedna nacija, albanska, i interesi te lažne države - rekao je Barac.

Kopnena zona bezbednosti između centralnog dela Srbije i AP KiM, duga 382 i široka pet kilometara, definisana je Vojno-tehničkim sporazumom koji je potpisan 9. juna 1999. godine u Kumanovu između međunarodnih bezbednosnih snaga, odnosno NATO i predstavnika SRJ. To je bila demilitarizovana zona, pod kontrolom UN, sve dok se tadašnja jugoslovenska vojska nije vratila na tu teritoriju 2001. godine. Sada KZB kontroliše Vojska Srbije, osim u jednom delu na tromeđi Severne Makedonije, KiM i Centralne Srbije, gde se u bazi Kozjak stalno nalaze pripadnici Žandarmerije. Njihovi primarni zadaci su borba protiv terorizma i sprečavanje ilegalnih migracija.

Tokom februara i marta, dogodilo se nekoliko napada Albanaca na pripadnike Žandarmerije u KZB. U nekoliko navrata, više stotina metaka ispaljeno je u pravcu srpskih policajaca u blizini sela Parada i rejonu Madljike koji je i ranije bio poprište sličnih provokacija, koje često prate ilegalne seče šume ili pokušaja destabilizacije bezbednosne situacije na administrativnoj liniji.

Preporučujemo

Politika

0 3

SPREMAJU MUNICIJU, A SRBE OPTUŽUJU ZA VOJNU PRETNjU: Kurtijev ministar najavio otvaranje fabrike sa Turskom

25. 03. 2026. u 00:01

Politika

0 11

NEUSPELA AGRESIJA, ETNIČKO ČIŠĆENjE SRBA I DANAS TRAJE: Komandant KFOR-a Žak Ogar ponavlja - Evropa je umrla 1999. godine

23. 03. 2026. u 13:15

Politika

0 4

SRBE BEZ DOKAZA TERAJU U ZATVOR Analiza "Novosti": Presude u Prištini još jednom potvrdile teror Kurtijevog režima na KiM

20. 03. 2026. u 07:00

Politika

0 4

KOSTIĆU PETNAEST, MILOVIĆU SEDAM GODINA: Skandalozna presuda Srbima za navodni ratni zločin na KiM

18. 03. 2026. u 15:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije